SVETSKA REVOLUCIJA

Poljoprivreda je Ahilova peta Sovjetije, - kad bi ona kao grčki junak imala samo jednu slabu tačku.Sovjeti su uspeli da 90% ukupne poljoprivredne površine ili kolektivizuju (kolhozi) ili pretvore u državnagazdinstva (sovhozi). Ostatak se još nalazi u privatnim rukama.Pored toga uspeli su da u poljoprivredu unesu ogroman broj mehaničkih sprava (traktora, sejalica,itd.). Usled toga su popeli površinu pod kulturama za preko 20 miliona hektara samo pod pšenicom.Ali, upoređujući prosečni prinos pšenice od pre rata i ovaj sadašnji iz kolektivnog ili državnoggazdinstva, snabdevenog ogromnim brojem sprava, vidi se da je prinos bio veći pre rata, u sistemukapitalističkog i privatnog gazdinstva.Kad bi samo to bio podatak, koji nam daje socijalistički eksperimenat sovjetski, pa bi to već rečitogovorilo o eksperimentima.Uništiti toliko ljudskih života, uvesti takav nečuven sistem terora, snabdeti zemlju tolikimspravama, - pa posle svega toga dobiti takav rezultat i to ispod onoga, protiv koga se toliko vikalo i borilo,najbolje pokazuje da se pošlo i išlo pogrešnim putem.Marksizam je u svojoj kritici, s pravom uostalom, udario protiv kapitalizma zbog privrednih kriza.Mi smo u tome i sami ustali protiv kapitalističkog poretka. Ali ma kakve da su krize zbog poretka, one suse uvek ogledale u ogromnim stokovima proizvedene robe koja se ne može prodati.Marksistički pokušaj u Sovjetiji je dao nov obim i oblik krizama -krizama strahovitim, kakve svetnije doživeo nikad, ali se za razliku od kapitalističkih ove karakterišu time što su stokovi prazni, robenema.Kapitalizam nije nikad u proizvodnji robe doživeo krizu. On je uvek bio u stanju da proizvedekoliko god i čega god hoće. Kod njega je nastala kriza u prometu robe.Boljševizam nije uspevao ni dotle da dođe. Kod njega je kriza u samoj proizvodnji. I to ne uindustriskoj toliko, ma da i tamo ima, koliko u poljoprivrednoj proizvodnji.U tri maha je u Sovjetiji do sad proizvodnja poljoprivredna toliko podbacila, da je posle toganastala glad, kakvu svet u takvim razmerama nije doživeo. Računa se, da je preko dvadeset miliona licapomrlo za ovo vreme od 1917 godine.Ako se zapitamo: zašto je sistem kolektivizacije u industriji ipak dao bolje rezultate nego upoljoprivredi, - dobićemo odgovor da je industrija posao, koji se radi uglavnom u istim prilikama, bilo daje sistem socijalistički, bilo da je sistem kapitalistički. Radi se pod krovom, određeno vreme, radnik dobijasvoju nadnicu.Kod poljoprivrede pak radi se u slobodnoj prirodi, rasuto po ogromnom polju, vezano za određenusezonu, koja pored toga može biti zbog vremenskih nepogoda kraća ili duža. Zatim sam rad nije takomehanizovan kao industrija, čak kad se radi i s mašinama, već samo čovek, njegova ljubav, pažnja i trud,ukoliko su veći, daju bolje rezultate i, obrnuto, koliko su manji, daju nepovoljnije rezultate. Otuda je i upoljoprivredi nesrazmerno veći uspeh marksizma u ratarstvu nego u stočarstvu, koje je odista u bednomstanju.U rudarstvu su rezultati slični onima u industriji.Ali primećeno je ono, što je Tolstoj predviđao u svojoj kritici socijalizma, da radnici beže snepovoljnijeg posla u rudnicima na lakši. On je predviđao zbog toga da, ako dođe do socijalističkogdruštva, mora doći do ropstva. Tu se on nije mnogo prevario.U najtežim rudnicima rade ustvari ljudi osuđeni na radove. Inače je, da bi se suzbilo bekstvoslobodnih radnika, zaveden težak sistem kontrole.Celokupna proizvodnja podbacuje daleko potrebe potrošnje. A kad bi sad neko pomislio da je tozato što u socijalističkom društvu članovi daleko više troše, nego u eksploatatorsko-buržoaskom, on će bitina sasvim suprotnoj strani od istine.Kvalitet proizvodnje podbacuje upoređen sa odgovarajućom vrstom robe u buržoaskim državama.Cena je iznad cena odgovarajuće, pa i gore robe buržoaskih država.Promet robni je gori i od same proizvodnje.Prvo zbog transporta, drugo zbog nedovoljne organizacije. Sovjetske novine su punije žalbi naorganizaciju centara za snabdevanje, nego i na sam kvalitet i kvantitet robe. Uostalom, sasvim je prirodno28