SVETSKA REVOLUCIJA

To je zemlja u kojoj se kupuju i stvari koje čoveku nisu potrebne u nadi da će putem razmene lakšedobiti stvari koje su potrebne.To je zemlja u kojoj samo retke privilegisane porodice po gradovima imaju svoju zasebnu sobu.Vrlo često, u većim sobama, stanuju po tri bračna para ili jedan bračni par i dva ili tri samca.Jednom rečju, to je zemlja koja živi pod terorom kakav se u Evropi ne može zamisliti i u oskudicikoja u Evropi izgleda neverovatna...''Ali, i to, možda, neće ubediti ljude koji u Sovjetiji gledaju Rusiju i vide sreću ruskog naroda.Da idemo dalje.Tamo upravlja vlada koja se zove radničko-seljačka vlada. I mnogi, koji ovde kod nas uzdišu zatim pokretom vele: sigurno je da u Rusiji nije dobro plemićima i kapitalistima, vladikama i sveštenicima,ali je dobro radniku i seljaku. Da vidimo da li je tako. Priznajem, da ako je dobro radniku i seljaku, ako suu Sovjetiji bar tim velikim slojevima naroda dobro učinili, onda je sve što govorim protiv njihneosnovano. Ali (ovakav prekid je i u knjizi, nedostaje jedan red) milione ljudi, izložili smrti od gladidesetinama miliona drugih, prognali ili zatočili desetinama miliona trećih, a sve drugo podveli pod režim,''u kojem osim male dece, niko drugi u oči ne gleda''.Što se tiče velikih čuda o kojima su neverni slušali, izvesna čuda zaista postoje.Prvo je u tome što pored svih statistika o ispunjenju plana proizvodnje, zemlja ima izgled vrloskromnog i bednog života, i nijedan se artikal bez gurnjave ne može, pa čak često ni sa gurnjavom, kupiti.Drugi je u tome što bi upravo bilo čudo da uspe režim koji se hvali da u svom budžetu ima tridesetmiliona službenika, što će reći činovnika i nameštenika, to jest birokratije, gde je po pravilu ličnainicijativa odbačena.Treće je u tome da bi upravo bilo čudo da režim u kojem ljudska sloboda i ličnost tako malo vrede,nije bio u stanju da izgradi bespravnom i besplatnom radnom snagom toliko gigantskih tvornica ipostrojenja, kad su pre njega to mogli egipatski faraoni i rimski carevi sa daleko manje terora a višepoštovanja ljudske ličnosti i slobode, a beskrajno manje žrtava u krvi, životima ljudskim i materijalu. 1)1) ''Drama savremenog čovečanstva''Tri puta je marksizam bio prinuden da uzmiče (jedan put još za života Lenjinovog, dva puta podStaljinom), ne bi li iz opšte privredne krize izvukao državu, - pa se opet ponovo bacio na doslednoizvođenje marksističke doktrine.Milioni ljudi su bili poubijani jer se činilo vlastodršcima, da će teror biti u stanju da promeni stvari,Još više ih je pomrlo od gladi od posledica eksperimentisanja sa kolektivnom privrednom. Drugi su idanas, po koncentracionim logorima, osuđeni bednim životom na sigurnu i bednu smrt.Država je uspela da stvori ogromne tvornice i u dovoljnoj meri da bi, po planu, mogla da zadovoljipotrebe Rusije za industrijom. To je, ustvari, urađeno po sistemu državnog kapitalizma, isto onako kao štoi u buržoaskim državama postoje preduzeća koja su svojina države.Tu je radnik plaćen nadnicom kao i u buržoaskim državama i kao što to lepo kaže jedan francuskiknjiževnik: ''Sovjetski radnik ima posle toga to zadovoljstvo da kaže da je fabrika njegova, kao štofrancuski radnik može to da kaže za državnu fabriku u kojoj radi''.U radionicama, kao i u svim sovjetskim ustanovama, pošlo se od jednake nagrade za sve, izuzevspecijalista nekomunista. Posle se videlo da to nije moguće i onda je nastao pokret stahanovaca; to je,ustvari, stari buržoaski akord, na koji je marksizam napadao jer iscrpljuje radničku snagu.Na kraju dvadeset godina takvog rada pokazalo se da industriska proizvodnja nije ni takvogkvaliteta ni takvog kvantiteta, kao što je to u njihovom planu bilo.Sovjetija ima oko osam puta veću dužinu kilometara železničke pruge nego Jugoslavija a na blizudvadeset puta većem prostoru. Na tim prugama, po zvaničnoj statistici, u toku 1927 godine, desilo sehiljadama sudara ili iskliznuća.27