SVETSKA REVOLUCIJA

ono što iz života izvire. Zato ne možemo u klase, a vi kažete da uzmemo klase kao oruđe u provođenjuvelike politike. Da vam odmah odgovorim.Jeste li vi za demokratiju kad hoćete klase? Vlast klase znači vladavinu diktature. Vi propovedatevelike frontove slobode, a ovamo hoćete da nam poturite diktaturu, a tako, popularno, izgleda vlast putemklase. 1) 1) ''Bilten'' br. 30 od oktobra 1939 godinePostoji i druga zabluda u odnosu na marksizam koja govori o njegovoj evoluciji.Niko neka ne pomisli da je marksizam bio nekad takav kao što sam ga ja prikazao, a da je danasevoluirao i pripitomio se. Ko tako misli taj tako misli na svoju rođenu štetu.Marksizam može da evoluira u taktici; marksizam ne može da evoluira u doktrini. U doktrinimarksizam je jedan zatvoren sistem u kome su svi delovi logično povezani jedan za drugi. Zatomarksizam ne može u doktrini da evoluira, a da se ceo sistem kao doktrina ne sruši. A u taktici? U takticimože, i niko ne može u taktici takvu evoluciju da pravi kao što to može marksizam.Godine 1921 marksizam je proglasio u Sovjetiji NEP tj. novu ekonomsku politiku. Za svakoga kojise malo razume u ekonomskoj politici bilo je jasno da to nije nikakva nova ekonomska politika, da je tovraćanje na staru liberalističku ekonomsku politiku protiv koje je boljševička doktrina vojevala i ratovala.Ali iako je svaki koji se malo razumevao u ekonomskoj politici znao da je to vraćanje na liberalističkuekonomiju, ipak je to mišljenje Lenjina koji je proklamovao NEP (to je reč sastavljena od tri početnaslova: nova ekonomska politika) označavalo od 1921, do 1928 godine režim ekonomske politike Sovjetakoji, ustvari, nije bio nikakva marksistička ekonomska politika, nego obična liberalistička politika, u kojojje bila dozvoljena privatna imovina, privatna trgovina, privatna inicijativa.Ali to je bio samo jedan taktički potez. Sovjetija je koristila ekonomske rezerve ruskog naroda od1918 do 1921 godine dok ih nije potrošila, a kad ih je potrošila, onda je nastao ekonomski slom, onda jenastala glad, onda je nastalo kočenje celokupnog privrednog života. Da bi vratili natrag život, da bipovratili ekonomski život, da bi omogućili da narod živi, - jer ako on ne bude živeo slomiće se i režim, -oni su vratili staru buržoasku liberalističku privredu, ali su je samo nazvali novom rečju: nova ekonomskapolitika. Ceo svet je tada rekao: boljševizam ovim priznaje svoj neuspeh i odriče se svoje ekonomskedoktrine. Uzalud je bilo ljudi koji su govorili: ''Nemojte tako govoriti, to je samo prividno. Uskoro ćete vivideti boljševizam će se natrag vratiti i sprovodiće najradikalnije komunističke mere''. Glas takvih je ostaousamljen. Ceo svet je sedam godina verovao da se boljševizam potpuno odrekao svoje ekonomskepolitike, ali 1928 godine smo videli kolektivizaciju, od seljaka se prinudno oduzima zemlja i seljak seprinudno tera u kolhoz, seljaku se oduzima i stoka i imanje i šalje se u kolhoze. Stvaraju se ogromnaindustriska preduzeća, razume se, državna, i na taj način ulazi se u prvi deo procesa kolektivizacije, poštodrugi deo procesa po priznanju XVIII komunističkog kongresa treba da bude pravi komunizam koji tekima iza ovoga da dođe. Ko, dakle, zna malo istoriju komunizma za ovih dvadeset i pet godina, taj zna danije niko tako gibak, da niko tako kao mačka ne ume da se dočeka na četiri noge, iako se baci na leđa, kaoboljševizam. Oni mogu zaista u taktici da prave velike, neverovatno velike skokove, ali samo u taktici; udoktrini oni ostaju verni načelima svojim, i samo čekaju trenutak kad će ta načela moći biti ostvarena.Otuda neka niko ne kaže da je nekad komunizam ratovao protiv Boga, a da on danas ne ratuje, jer, eto,imaju patrijarha ruskog! Neka niko ne kaže: boljševizam nije protivnik svake nacije, kako bi mogao bitiprotivnik nacije kad, evo, svim nacijama najednom nudi široke autonomije, tako da svak po svojoj voljimože ući, pa ako mu se ne dopadne, može opet natrag izaći.A isto tako neka niko ne kaže da je komunizam prestao da bude protivnik svakog domaćina pa mako to bio, bio veliki, srednji ili sasvim mali. Neka niko ne kaže, jer je po doktrini marksizam ostaoidentičan samom sebi, on je danas ono što je bio juče, on je danas ono što je bio pre dvadeset i pet godina:nepomirljiv protivnik Boga, svake nacije i svakog domaćina.Patrijarha! Patrijarha su zaista izabrali, ali, pored svega toga, kome je poznata suština komunizmane mogu ga uveriti da je to Staljinova želja za pomirenjem sa religioznim životom uopšte, a posebno sa24