SVETSKA REVOLUCIJA

U čijoj duši ljubavi nema, već se mržnja gaji i podiže, taj ne može da podnosi s mirom pogledIsusovih očiju.Legenda samo, kako kažu obožavaoci Marksova evanđelja, ili stvarnost najstvarnija, kako kažemomi, što se Njegovim imenom zovemo, legenda ili stvarnost, svaki čovek, čim se pomene ime Njegovo,izaziva odmah i sliku Njegovu, pa se ne može sakriti od prodornog i upornog, ali ipak tako blagog sjajaNjegovih očiju.Hristos i Antihrist su se sagledali u tami vekova već. I Antihrist je napao Hrista, rušio, palio, ubijao- ali Ga u oči nije mogao gledati. I danas tako. Može da ruši, da pali, da ubija, - ali lik Isusov ne može dagleda, pogled Njegovih očiju ne može da izdrži.Zato mu progoni uspomenu. Zato zabranuje praznik.Velika je tajna to. 1)1) ''Otadžbina'', br. 146. 5 januara 1937 godineNeizmeran je duh, ali sve što on nije, izmeriti se može. Besprostorni i nevremen, obuhvata iprostor i vreme. Nematerijalan, vlada materijom. I tu je ogromnost duha porekao ''glupi XIX vek'', kako gaje krstio jedan živi francuski borac! Triumfovale su tokom prošloga i početkom ovoga veka stremljenja idoktrine, koje su proglašavale sasvim suprotnu misao o suprematiji, o nadmoći materije nad duhom. Uime te nemoguće teorije o nadmoći materije nad duhom, koja je dobila oblik religije, napravljena je uRusiji pre dvadeset godina Oktobarska revolucija, i, eto, ona u krvi, ropstvu i gladi traje neprestano.Ali, baš taj ''eksperimenat'' je pokazao snagu duha nad materijom. Jer kako bi inače u Sovjetiji svetpodnosio nemoguće materijalne uslove života, kad ne bi misao i duh bili jači od materijalnog. 2)2) ''Novi put'' br. 11(1938)DVE ZABLUDEU nas danas ima jedna misao, koja je ovako, kako da kažem, u izvesnom smislu popularna, lakoprijanja za svet. Kažu postoje klase, postoje društvene klase. Te klase u raznim narodima i članovi tihklasa međusobno su solidarni, a nije istina da postoji solidarnost između raznih klasa. Pravo je čudo kakoje ta misao mogla da se održi do sada i da dobija još i danas privrženike; pravo je to i veliko čudo. Odmahće vam biti jasno zašto to tako kažem. Ako bi uzeli onu našu raniju sliku: imamo šumu i u toj šumi drveće,jedno, dva, tri, pedeset, stotinu drveta itd. to bi značilo da su solidarni između sebe sve korenje u šumi, svastabla u šumi, sve grane u šumi, sve lišće između sebe. Pa takva se misao ne može održati. Nije istina dapostoji solidarnost korena jednoga drveta sa korenom drugoga drveta. To nije tačno. Često kada su jednado druge žile i žilice jednoga drveta posvađaju se oko interesnih sfera sa žilama i žilicama drugoga drveta.Nisu, dakle, pojedini delovi drveta između sebe solidarni sa drugim istovrsnim delovima drugoga drveća ušumi. Ako sada tu sliku prenesemo na naše ljudske prilike, onda će se moći videti da nije istina da je klasajednoga naroda solidarna sa istom klasom iz drugog naroda.O istome, ustvari, radi se i ovde. Zamislite kada neko poviče: ''Seljaci svih zemalja ujedinite se'' ili''Radnici svih zemalja ujedinite se'',pa to je isto kao i kad bi neko povikao: ''Svo korenje iz šume ujedinise'', ''Sva stabla iz šume ujedinite se'', ''Sve grane ujedinite se''. A ti delovi dok su živi i zdravi ne mogu seujediniti. Kad ih čovek poseče, onda mogu kao gomila mrtvih stabala, mrtvog granja da se ujedine zavatru. Ali dok su živi, dok vrše svoje prirodne zadatke, ne mogu da se ujedine. Vezane su solidarnošćuinteresa za svoje stablo, za svoje lišće, za svoje cveće, s kojim čine celinu.Što se mi na klase osvrćemo? Klasa nije organski pojam, klasa je mehanistički pojam. Ona zavisiod toga koliko ko ima imovine, a imati imetak, imovinu, jeste stvar slučaja i u životu čovek može bitidanas u jednoj, a sutra u drugoj klasi. Zato je to mehanistička a ne organska, nestalna, prolazna socijalnoprivredna kategorija, a mi u našoj organskoj filozofiji ne možemo da se oslonimo ni na šta drugo nego na23