SVETSKA REVOLUCIJA

odbacuje, - pa sam život upućuje radnike da putem sporazuma i saradnje sa poslodavcima reše pitanje ilipotraže rešenja, kojima će se pojedina preduzeća ili cela industrija staviti u bolji položaj.Da se u istoj zemlji pojavljuju slučajevi, gde se iz radničkih krugova obraćaju poslodavcima spozivom na zajedničku saradnju radi odbrane nacionalne industrije od opasnosti u koju je gurakonkurencija strane industrije.Da se odatle vidi da u iskustvu narodnom dogma o međunarodnoj solidarnosti radne klase nijeopravdana, već naprotiv, pred privredom druge zemlje pojavljuju se kao solidarni svi proizvodni činioci tevrste privrede jedne zemlje, bez obzira da li pripadaju grupi rada preduzimača ili kapitala, kao solidarnimeđu sobom.Da kad tako dogma o borbi klasa stoji i u iskustvu prošlosti i u sadašnjosti bez opravdaja, da ondasasvim prirodno i marksistička dogma o materijalističkom shvatanju istorije, kojoj je podloga dogma oborbi klasa, ne može opstati. I istorisko iskustvo svih naroda, a naročito našeg, odbacuje tu dogmu, jer znada se ni pojedinci ne rukovode i ne pokreću materijalističkim razlozima, već, naprotiv, najžešći, najvažnijii najtačniji su pokreti u kojima su materijalistički razlozi bili skoro otsutni.A šta da kažemo o odnosu materijalističkog gledanja i o narodnom iskustvu na pitanje Boga ireligije?U ovom pogledu neću obraditi ona gledanja na svet koja nisu istovetna, - jer materijalizam ne moraznačiti i ateizam i ateizam ne mora značiti i materijalizam, - ali su obično povezani.Izneću samo kakva izgledaju ova gledanja na svet pred narodnim iskustvom i kakve posledice imamo uživotu narodnom, ako ovo mišljenje postane dovoljno rasprostranjeno i utvrđeno, da se može smatrati daje zavladalo narodom.Pod materijalizmom podrazumemo takvo gledište na životne pojave koje vidi samo manifestacijematerije, odričući pri tom postojanje duha.Pod ateizmom pak razumemo takvo gledište na svet koje odriče Boga, Tvorca i Svedržitelja.Naš je zadatak ovde sasvim ograničen i uzak. Nećemo, dakle, mi obarati ta gledišta, već ćemo ih,kao što smo napred naveli, izvesti pred sud narodnog iskustva i posmatranja.Ako se pokaže da se pred tim sudom ta gledišta održati ne mogu, -ako se ta gledišta ne mogu daprime sjedne strane, a ako se opet, s druge strane, pokaže da naše sopstveno posmatranje organizacijenarodnog života, pod vladavinom ovakvih filozofskih koncepcija, daje gore rezultate nego što bi dao i štodaje narodni život pod vladavinom suprotne misli, onda je potpuno nepotrebno ulaziti u besplodnudiskusiju, pri kojoj će svaka strana ostati na svome gledištu.Znam da će se materijalisti i ateisti odmah i svom snagom uperiti na taj metod. I nigde više neće seoboriti no u ovom poglavlju na ovaj metod i osporiti mu svaku ''naučnu'' vrednost.- Čudna mi čuda! Pitajte slepca za sunce, koje nikad nije video, -narod pitajte za mišljenje otakvim stvarima, - tako će povikati ovi poklonici bezbožja, koji su po pravilu obično demokratski ili jošviše marksistički raspoloženi.- Ali mi se na tu ''naučnu'' viku nećemo obazirati. Individualističkoj misli i svom njenompotomstvu - pa i marksizmu - baš to i jeste najveća karakteristika i nedostatak što se u izgrađivanju svogasistema služi skoro isključivo čistim umovanjem, a pri tome se ne obazire na narodno iskustvo iposmatranje. Ovi privrženici demokratije i ''obožavaoci narodni'' odriču narodu svaku vrednost kad god seon ispreči ispred njihovog sistema svojim istinskim iskustvom i svojim otuda izvučenim realizmom. Zanjih je sve to, ko zna koliko vekova staro iskustvo, stvar bez vrednosti, - kao da je čovek otpočeo bitiinteligentno stvorenje tek od Francuske revolucije, kao da dotle nije bio pomognut svetlošću razuma iopreznošću u činjenju zaključaka.Mi ćemo, dakle, samo to konstatovati. Naš narod, (a i ostali narodi, - nisam čuo ni zajedan narodna svetu koji bi imao drukčije iskustvo, prijatno ateističkom i materijalističkom,) - ne može da primi nimaterijalizam ni ateizam.Iskustvo životno gomilano vekovima naučilo je narod, da ne može da shvati život kaomaterijalista.20