SVETSKA REVOLUCIJA

''Misliš li ti, da je ovo pusto''? Ovo su obične reči kojima otpočinje svađa oko zemlje i onepokazuju da je oko te svađe glavni baš moralni, a ne materijalni elemenat. To se vidi i u parnicama zbogzahvatanja zemlje koje su relativno najskuplje parnice ili najteže, jer se radi o moralnom, a ne omaterijalnoj vrednosti. Tu obično parnica staje po 10 ili 20 puta više od materijalne vrednosti zemlje. Isvaki od parničara zna da bi za tu bačenu u parnicu svotu mogao kupiti i deset i dvadeset puta više zemlje,ali on se i ne pamiči zbog zemlje, već zbog povređenog idealnog prava na zemlju i njegovog osećanja uvezi s tim.U Hercegovini, u Lastvi 1935 godine, za vreme mog govora o osećanju pravde u našem narodu,upadne mi u reč jedan od prisutnih seljaka i reče: ''Nije mi krivo na mali dio, već mi je krivo na krivi dio''.Ne pokreću ljude, dakle, toliko materijalne koliko nematerijalne nevolje.Otuda je, sasvim prirodno, iskustvo narodno polazeći od takvog saznanja moralo odbacitimaterijalističko shvatanje istorije, isto onako kako mu je potpuno tuđ pojam borbe klasa.Može nekom izgledati čudo Što mi toliko polažemo na shvatanje našeg naroda. Može on dapomisli: ''Čudo Božje, narodno shvatanje nije toliko važno kako narod shvata, jer narod može i pogrešnoshvatiti, već je važno da li je to o čemu se radi istina ili nije''.Ali na ovaj prigovor moramo primetiti, da smo mi već u napred i samim metodama razmišljanjautvrdili, da individualistička misao uopšte i njeno potomstvo, među koje dolazi i materijalističko shvatanjeistorije i borba klasa, ne mogu opstati. Pa smo zatim, da ne bismo pali u grešku individualističke školekoja se služi samo metodama razmišljanja - ne obazirući se na posmatranje iskustva - uzeli da tu misao sanjenim potomstvom osvetlimo s iskustvom naroda i pojedinaca. I sad se baš na tom poslu nalazimo.A u tom poslu se teško može naći čistiji, nepomućeniji izvor saznanja, nego što je nagomilanamudrost i iskustvo našega naroda u . njegovim odista nenadmašivim narodnim pesmama.Mi smo, dakle, došli na ovaj izvor ne slučajno, kao kakav rasejani putnik koji je svoj put izgubiozanet drugim mislima, već namerno smo došli tu, znajući gde i zašto idemo.Ali mi ne mislimo da je dovoljno prikazati borbu klasa sa njenim marksističkim-materialističkimshvatanjem istorije, samo u svetlosti iskustva naše narodne prošlosti, iako to iskustvo pretstavlja, i počistoti i po obilju i po dubini, nešto što se u ovom pogledu retko može naći.Mi ćemo pokazati i druga mnogo bliža nam po vremenu iskustva, pa i takva koja su inačezamrljana duhom individualističkim, pa ipak suprotna ovim dogmama marksističke škole...Život pokazuje da su razni privredni krugovi u jednom narodu ili klase - kako ih zovu marksisti - ukrajnjoj liniji solidarni, tako da će jednom biti zlo, ako bude zlo ostalima. Prema tome iskustvo pokazuje,da je i neprijateljstvo klasa i borba njihova čista tvorevina uma bez oslonca u stvarnom životu naroda, takoda kad se društvo pokuša da organizuje na bazi te ideje o borbi klasa, onda se kao posledica dobijaosiromašenje ostalih, pa posle i one klase koja je mislila, da će na taj način sebi pomoći što će drugeštetiti.I tako stavljajući marksističku dogmu pred narodno iskustvo utvrdili smo:Da naš narod nema ni traga u bogatom njegovom predanju o borbi klasa, - da bi tog traga moralobiti da je te borbe bilo, - da nema ne samo traga otvorenoj borbi klasa, već ni traga o predispoziciji zaborbu, nema traga od zlobe i mržnje.Da, naprotiv, na svakom koraku u tom veličanstvenom hramu narodne prosvećenosti, nailazimo nadirljiva svedočanstva narodne ljubavi i divljenja prema svojoj narodnoj vlasteli.Da se iz toga može videti da narod nikad nije sam po sebi gledao na gospodstvujuće slojeve svoje -ako oni odgovaraju izvesnom idealu čojstva i junastva - kao na svoje neprijatelje, već, naprotiv, kao naorgane svoje narodne celine.Da sve to pokazuje da je dogma o borbi klasa rđav savetnik u društvenoj politici jer ne vodi računani o celini ni o ostalim slojevima koji je ne interesuju, pa usled toga ovi slojevi bivaju pogođeni, a prekonjih i narodna celina posredno mora pogoditi i onaj sloj kome se htelo pomoći.Da se pojavljuju slučajevi baš u Francuskoj, gde je borba klasa postala skoro zvanična ideologijadržave, da iz samih radničkih klubova dolazi mesto borbe do želje za saradnjom s poslodavcima, jer sepojavljuje u radnika briga za sudbinu preduzeća i industrije u kojoj se radi i otuda se dogma o borbi klasa19