SVETSKA REVOLUCIJA

Neosporno su naše narodno predanje i naše narodne pesme presudni dokumenat o nepostojanjuklasne suprotnosti i borbe.U narodnoj pesmi ''Početak bune na dahije'' nailazimo na recept čisto materijalističkog shvatanjaistorije. To je ona poruka Murata na samrtnom času ''lalama i vezirima'', kako treba postupati s rajom:''Deco moja lale i veziri,Ja umirem a vi ostadoste...''On tu po rečima pesme savetuje kako će blagonaklonim materijalnim postupanjem raji dobro biti.Ali sama pesma, u uvodu, još pokazuje da, i ako je raja željna borbe, prvenstveno iz materijalnih razloga,knezovi to nisu, jer su kao vođe istaknuti mnogo više, nego ostala raja. Ali zato se duhovni uzroci i silestavljaju u pokret:''Nebom sveci staše vojevati,I prilike različne metati,Da se Srbi na oružje dižu''...I te duhovne sile će učiniti da dođe do pokreta. Ne neposredno, već posredno. Prilike koje svecistvaraju''Viš Srbije na nebu vedrome''...izazivaju kod dahija nemir i strah. I one se rešavaju da pokolju knezove iz straha, da ovi ne bi narod poveliu borbu koja se oseća. A ovaj otpočeti pokolj pokreće Karađorđa i ostale kneževe da dignu ustanak.I ne samo ova pesma, nova, čiji se i tvorac zna, već i ona mnogo starija, koja opeva događaje uočiKosovske bitke i o Lazarevoj dilemi kome carstvu da se opredeli: zemaljskom ili nebeskom, pokazujeshvatanja našega naroda, da se i pojedinci i narodi čitavi ne opredeljuju samo materijalističkim pobudama,već često baš i nasuprot razlozima idu za drugim nematerijalnim, da bi pri tom carstvu ideološkomizvojevali veću pobedu. Jer''Zemaljsko je za malena carstvo,A nebesko uvjek i dovjeka!''I tako vidimo, da naše narodno iskonsko shvatanje ne može da primi materijalističko shvatanjeistorije.U ogromnom narodnom iskustvu nalazi se sabrano saznanje da se i pojedinci i narodi opredeljujuvrlo često i isključivo nematerijalnim nesebičnim razlozima, i da su zbog toga voljni podneti ogromnežrtve.Narod zna da je nematerijalno veće i teže od materijalnog, i ako je i ovo važno. Ali će se zbogmaterijalnog ipak manje žrtvovati nego zbog nematerijalnog, - a to ne bi moglo biti, kad bi obrnuto bilotačno.Ako čovek kupuje nešto materijalno, on će žrtvovati samo toliko koliko ta materijalna stvar unjegovim očima vredi. Čim pređe granice vrednosti, on neće više hteti za tu stvar da da.Za nematerijalne stvari daje se i sam život.Često pak se život daje, naročito među seljacima, za brazdu zemlje, pa bi se otuda reklo: etoslučaja da se život daje i za jednu beznačajnu vrednost!Međutim, baš taj slučaj pokazuje, da se tu život ne daje za brazdu materijalnu, već za čast junačkui ponos povređen zauzimanjem brazde zemlje koja pripada njemu, i koju kao takvu on i njegovo junaštvotreba da zaštite.18