SVETSKA REVOLUCIJA

To je pokretalo ljude na revoluciju, ustanke, ratove, borbe, požrtvovanje, umetnost, nauku ireligiju.To kretanje ljudsko u pravcu zadovoljenja materijalnih potreba svoga života, dostiže vrhunac uborbi klasa. Ove pak borbe klasa i sačinjavaju, ustvari, istoriju pojedinih naroda i celog čovečanstva.Nacija je stvarno, po marksističkom shvatanju, neko čudovište ljudi, koji pripadaju jednom narodu,čine međusobno društvo u nekom kavezu, govore obično jednim jezikom, u davnini svakako su i krvnirod, - ali ta zajednica je, ustvari, samo osiguran okvir strahovite borbe dveju klasa: rada i kapitala.I kad radna klasa pobedi onu kapitala, onda će se taj nacionalni okvir razbiti i tada će diktaturomproletarijata, u vezi sa radnom klasom ostalih nacija, biti ostvarena individualistička, ljudska socijalističkazajednica - krajnji cilj marksizma.Iz ovog marksističkog učenja izlaze sledeći zaključci:Nacija je okvir u kome su se dva krvna neprijatelja dohvatila u koštac. Medu njima nema niti možebiti mira, a najmanje solidarnosti interesa. Laž je da su članovi jednoga naroda braća. To je izmišljotina.Oni su neprijatelji krvni i večni koje materijalna borba baca jednog na drugog. Solidarnost interesa postojiizvan tih nacionalnih okvira. I to solidarnost interesa radnih klasa celog sveta, pa donekle i kapitalističkeklase, mada ova često prekida tu solidarnost ratovima, u kojima kapitalistička klasa jedne nacije oglašavarat kapitalističkoj klasi druge.Čovečanstvo može dočekati svoju sreću samo u koliko radna klasa postane sve više svesna da uborbi protiv kapitalističke vladavine putem solidarnosti s radnim klasama ostalih naroda, ostvari opštudruštvenu revoluciju i time uspostavi socijalističko besklasno društvo.Iskustvo svih naroda, naročito našeg, stoji na suprotnom stanovištu. Ono ne shvata nacijunemoralnim okvirom, u kome dve večito neprijateljske klase vode stalnu međusobnu borbu.Ono smatra da je nacija, njena prošlost i njena budućnost vezana u jednu organsku prirodnu celinusa njenom sadašnjošću.Niko neće sporiti da je naš narod imao u svojoj dalekoj prošlosti svoju državu sa svojim vladarima,koja se naslanjala na plemstvo, sveštenstvo i slobodne građane, dok je ostala masa naroda bila, kao korendrveta u zemlji, vezana za nju, čak i nepokretna kao sam koren.Mi smo danas u položaju da sudimo o shvatanju narodnom, a tu je glavni izvor narodno iskustvopo njegovom istoriskom predanju i njegovim umetničkim obradama toga predanja, narodnim pesmama ipričama.Materijal je ogroman, i nepristrasan posmatrač ima prilike da kroz njega uđe u vezu s pravimnarodnim duhom i njegovim odnosima sa spoljnim svetom, a posebno sa svojom istorijom i vodećimgospodarećim članovima njegovim.I ako je naše staro društvo, i hrvatsko i srpsko, (kod slovenaca je drugi slučaj, s obzirom da nisuimali svoje političke narodne organizacije) - bilo organizovano u srednjem veku na feudalnoj osnovi, gdeje plemić, i ako pripadnik istog naroda, bio sasvim po pravima i stvarnom položaju od ostalih staležanaroda svoga povlašćen - nigde skoro nećete naći, naročito kod Srba, ni traga od mržnje premapovlašćenim redovima.Naprotiv, na svakom koraku, u svakoj priči ili pesmi, naićićete na pohvale svakojake, na ljubavneskrivenu, na gordost otvorenu što je plemić lep, bogat i moćan.I sve dok je plemstvo bilo narodno, tj. sve dok je narod osećao da je bogati, silni i moćni plemić,član njegove narodne zajednice, nećete nači traga od zavisti a kamoli mržnje.Izuzetak se može videti u pesmi ''Starina Novak i Deli Radivoj'', gde se vidi pobuna jednog narodaprotiv vladajućih, ali i tu samo zato što je vladajuća Jerina ''prokleta Grkinja''.Nesumnjivo je da je zidanje Smedereva bilo i ostalo najveći tehnički napor, koji su jugoslovenskaplemena za ovih 13 vekova podnela.Za nepunih 30 meseci rada podignut je ogroman grad, koji opasuje dvostrukim platnom i zidanimopkopom oko 12 hektara zemlje u kraju u kome se ni danas ne može naći jedan kamen ako nije odnekledonet.15