SVETSKA REVOLUCIJA

Prosperitet preduzeća u kapitalističkom društvu ne čini toliko ni rad ni kapital, - koliko taj jedinipreduzimač. Ako je on i kapitalista, ipak njegovo preduzeće je stvorio i upravlja sa njim, ne on kaokapitalista, već baš kao preduzimač.Marksizam nije hteo to da vidi. On je išao i dalje. On je uopšte umrtvio u svom sistemu ličniinteres radnika, inteligenta i činovnika. Pri tom je bio logičan, jer je očigledno da ceo njegov sistem morapretrpeti poraz, ako bude i dalje ostao lični interes jedinke moćni potstrekač njen na rad.Pri tom pak marksizam nije vodio računa o jednoj vrlo važnoj stvari. Čoveku je naime mnogodato. On svakoga dana širi sve više granice svoje moći. Samo ipak ima izvesnih stvari koje on izmeniti nemože, koje su date, uzidane, tako reći u stvari koje čine samu prirodnu osnovu njihovu.Može i tu čovek mnogo. Ne može za sad sprečiti da ne duva vetar. I mora se čovek s tim pomiriti,ali pažljivo posmatrajući zakone vetra, on može prvo smanjiti štetu koju mu pričinjava, a posle može čakvetrom i da se koristi i da ga upregne u svoju službu.Takav je slučaj i sa ličnim interesom jedinke. Ne može čovečanstvo stvoriti sada ljude bez ličnoginteresa, kad ih je Bog takvima stvorio. A ubeđen sam da je to i dobro, što je čovek kao i svako živo biće stim osećanjem stvoren.Zasnovati sad društvo, gde će lični interes biti zabranjen, možemo. Samo je pitanje kako će todruštvo posle toga izgledati. O marksizmu mi sad ne moramo nagađati. Mi smo živeli naporedo sogromnim pokušajem socijalističke izgradnje društva u Rusiji.Dvadeset godina je prošlo kako ideolozi marksističkog socijalizma mese, seku i peku ruskodruštvo. Za jedan narod taj period ipak nije tako veliki, kao što je za nas bedne smrtnike. Ali je taj perioddovoljan da se o osnovima tog pokušaja može govoriti s dovoljno običnog opažanja.Naglašujem, da se nećemo upuštati u detalje, - u detaljima bismo se samo izgubili. Unapred opetmoram reći da pri tom marksističko društvo može samo dobiti, ako u detalje ne ulazimo.Mislim da ćemo se složiti unapred i sa najvećim marksistom, da uprkos razlika u niansama kojedele razne marksističke internacionale primer boljševičkog društva je dovoljan, u osnovi ortodoksnomarksistički, da nam se s njihove strane ne može prebaciti da nismo dobar predmet posmatranja uzeli, -osobito kad, kao što kažem, ne mislim ići u sitnice, već se držati glavnih linija.Hoteći da ostvare društvo, u kome je izvršena kolektivizacija svih sretstava za proizvodnju,boljševici su znali da će sad imati pred sobom radnike, polja i tvornice, ali ljude kod kojih je, kao i kodsvih ostalih, lični interes najjači potstrekač za posao.Otuda su mislili, pošto nema više privatne svojine, te ne može radnik sticati svoju njivu, svojaoruđa proizvodnje, čak ni kuću njegov lični interes će biti oslabljen.Pokazalo se, međutim, da to ipak nije dovoljno. Čovek ima nagon da savije porodično gnezdo. Ačim ima porodicu, makar i u tuđoj kući, makar pod strejom kao ptica, eto ti već težnja da se ima neštosvoje što će svakim danom biti više i lepše.To je nateralo marksizam da bude protiv porodice. Da ustane otvoreno, nije mu ipak bilo moguće.Otuda je on ustao da rastoči i raslabi kroz zakonodavstvo brak, osnovu porodice. Samo po sebi je većjasno, da je braku odmah oduzet karakter verske tajne.Nema tu nikakve tajne. Sve je to jasno i takvim ćemo ga učiniti, - tako su mislili marksisti, pa subrak oglasili za običan ugovor, svečan u toliko, što se mora kod određenog javnog organa sklopiti. Ali toje prosta registracija, kao što sopstvenik automobila mora kola da prijavi; tako i ovde. I nema raskida irazvoda braka. Kad nemate više volje, opet dođite pa javite. A ne morate čak ni oboje dolaziti: dosta je dasamo jedan supružnik izjavi da nema više volje za tom bračnom zajednicom.Razume se da je uz to zakonodavstvo, uostalom sasvim logično, išlo i odgovarajuće porodičnozakonodavstvo. Odnos roditelja i dece stavljen je na novu osnovu, kojoj je bio cilj da se porodica raslabi,jer su ''srednjevekovne stege'' i suviše ljudi i žena učinile nesrećnim.Bilo je, razume se, mnogo osoba koje su se ovim odredbama služile i po više puta. Ali to je, premaonima koji su starom običaju i pravilu ostali verni, bilo ipak malo.12