SVETSKA REVOLUCIJA

njegovi neprijatelji, da su prava njegova braća radnici druge zemlje, s kojima je on vezan međunarodnomradničkom i socijalističkom solidarnošću.Kapitalizam je, dakle, učinio da se rodi marksizam. Jer sva poboljšanja svoja, to je istoriska istina,radnik je dobio, nažalost, putem klasne borbe, mesto da ih dobije od same narodne zajednice.Ali, kako je mogao da ih dobije od narodne zajednice, kad nju i njena prava u proizvodnji nijepriznavala ni jedna ni druga strana, kad je kapitalizam govorio svojim, a marksizam svojim jezikom?To opet što je radnik uspevao klasnom borbom da poboljša svoj položaj, činio je sve više uveren uistinitost marksizma, u potrebu pridobijanja internacionalizacije radnih narodnih slojeva.I tako se radnik polako iščlanjavao iz narodne zajednice, postajao sve pristupačniji i odanijivođstvu radničkih pokreta, koji su opet bili podložni sugestijama, uticajima i nalozima međunarodnogradničkog vođstva, ljudi često bez otadžbine. A radnik je kao stanovnik velikih gradova, lako pokretljiv idisciplinovan, lišen poleta rodoljublja, podložan međunarodnom uticaju, - postao samim tim opasnopolitičko oružje, koje svakog časa može ''demokratskom akcijom'' većinu jedne zemlje u srce da udari.Ali više od svega, mada ni ono što smo napred izneli nije malo, poslednja ekonomska kriza, - zakoju smo tvrdili da još traje i da će kao pritajeni vulkan morati ponovo da izbije, čim se uspori ili obustavisadašnje ludilo naoružanja, što može obuhvatiti sve zemlje ukopčane u ekonomsku zajednicu, - pokazalaje nemoć kapitalističkog poretka da je reši. Kad sutra, recimo, nekim čudom sve države budu smanjilenaoružanje ili ga i sasvim ukinule, kapitalistički poredak, ostavljen sopstvenoj doktrini, imao bi odistasamoga sebe da pojede.U tome je Marks imao pravo kad je tvrdio da će kapitalističko društvo, ostavljeno prirodnomrazviću, dovesti do sloma kapitalizma.Marks nije predvideo samo jedno, da će narodne zajednice kojima je njegov jevrejski genijeporicao postojanje i smatrao ih pasivnom, inertnom sredinom, pred opasnošću, probuditi iz sebe novesnage i da će sprečiti ostvarenje tog sloma na taj način, što će u proizvodnji, po pravu koje im pripada,napraviti reda.Došlo je vreme kad narodna zajednica, isto kao i starešina zadruge, što se mora starati o svakomčlanu zadruge, mora da zna potrebe svojih članova i unapred da se postara, da oni te potrebe svoje mogupoštenim radom zadovoljiti.Marksizam je u profitu, za kojim trči kapitalizam u proizvodnji, video zlo. Da bi izbegao zlomarksizam je smatrao dovoljnim ako kapitalisti budu lišeni sretstava za proizvodnju, koje će pripastidruštvu, otprilike onako, kao što ruda pripada prirodi. Dobit od proizvodje pripada radnicima koji suučestvovali u proizvodnji.Na taj način marksizam je mislio da će se osloboditi kubure sa onim činiocem u proizvodnji, što gaje postavljao kapital, sa stalnim pitanjem odnosa rada i kapitala.I sad se pokazala na delu nepotpunost marksističke ekonomske škole u nabrajanju činilacaproizvodnje. Oni su tvrdili, kao što smo videli, da su činioci proizvodnje samo rad, kapital i priroda. Kakopriroda ništa ne traži za svoje učešće u proizvodnji, a kapital je uklonjen oduzimanjem sretstava zaproizvodnju, koja su socializirali, ostao je sad samo rad kao tvorac vrednosti pa prema tome i jedinikorisnik.Nisu hteli marksisti priznati prevashodnu ulogu preduzimača. Otuda njihova površnost u rešenjunjihovom, i otuda krah njihove praktične primene.Preduzimač je čovek koji je imao ideju da stvori preduzeće, koji je mobilisao imanje, kredit, ličneveze svoje i svoje porodice, koji se trudio da se preduzeće podigne na najboljem mestu, na najjeftiniji inajbolji način, čije radno vreme nije ničim ograničeno i koji i kada legne da spava i kad sedne da ruča, ilikad ode u šetnju neprestano misli o preduzeću, njegovoj organizaciji i njegovom prosperitetu. To je onajkoji se stara da preduzeće stekne i očuva dobar glas. To je, naposletku, onaj čija je sudbina vezana sapreduzećem.Ceo njegov rad je vezan za ličnu inicijativu i lični interes.11