U Novom Bečeju nema viška zaposlenih ... - Bečejski mozaik

PROTIČU poslednji mesecipoluvekovnog bitisanjaove opštine. Prvog januara1960. godine „startovala“ jenovoformirana opština NoviBečej, sačinjena od dotadašnjihopština Novi Bečej,Novo Miloševo, sa naseljenimmestom Bočar i Kumane.Konstituisana je skupštinasa prvim predsednikom.Bio je to pokojni Ignjat Dimitrijević,poljoprivredni tehničariz Novog Miloševa.Protekli period od polaveka bio je istovremeno i periodneuporedivo najbržeg i sveobuhvatnogprocvata opštine.Neiscrpne su mogućnostiza ilustraciju. Naravno,zbog smisla ovog teksta, jaću komparirati stanje na startui dostignuti nivo razvoja nakraju devedesetih. Čitalac mineće zameriti što sam poslednjutrećinu ovog perioda jednostavno„zaboravio“ kao neštopo mnogo čemu ružnom.Istina je da su društvenakretanja u zemlji pogodovalada svi napori i odricanja građanaopštine rezultiraju razvojemprivrednih resursa izavidnim standardom života.Ukupno stanje u društvu uposlednjih petnaestak godinaznačajno je obezvredilo gotovosva dostignuća i kardinalnourušilo standard i uslove životanaših građana. Pokušaćusa nekoliko primera da ilustrujemstanje na početku bitisanjaopštine u ovom obliku.Naša naseljena mestabila su bez tvrde podloge usvim ulicama izuzev glavnih,pored nekoliko novijih zgradau društvenom vlasništvu zastanovanje prosvetnih i zdravstvenihradnika, a stambenihobjekata sa više spratova inije bilo. Svih šest osnovnihškola bile su u starim austrougarskimobjektima na višelokacija. Zdravstvene ustanovesu smeštene u neprikladnimzgradama. Velika većinagrađana je živela u zgradamabez vode, većina njih jebila i bez struje, a od javnihobjekata imali smo samo zadružnedomove, imali smoigralište umesto današnjegstadiona, a fizičko vaspitanjeje imalo sezonski karakter.U srednje škole se putovalou Kikindu, Bečej ili Zrenjanin,a većina svršenihučenika osnovnih škola išloje na zanat ili u poljoprivredu.U poljoprivredi smo imaličetiri zadruge i dva imanjasa nekoliko stotina zaposlenih,sa oskudnom mehanizacijom,bez silosa i prerade,a individualni poljoprivrednicisu zemlju obrađivali konjima,veoma retko traktorima,pšenica se skidala kosačicamaili ručno, vršilicesu obilazile domaćinstva...Polet je bila ciglana samnogo ručnog rada, sa parstotina povremenih i par desetinastalnih radnika. U metalusmo imali Mašinoinvestsa nekoliko desetina bravarai strugara i više nego skromnuopremu. Dvadesetakmetalaca je na sadašnjemKeju popravljalo brodove vanzimskog perioda i prolećakada ih je Tisa plavila. Radilesu obućarska i stolarskazadruga sa desetak radnika,isto toliko imali su štamparija ikrojačka zadruga. Bilo je i desetakkovača i kolara u svimnaseljima. Najkraće, živelose veoma skromno, uz mnogonapornog rada i odricanja.Krajem devedesetih, posleulaganja velikih napora isa osmišljenom razvojnomkoncepcijom ostvarili smosveukupan i ravnomeran razvoji svrstali se u red industrijskihi poljoprivrednih opština.Četvrtina od trideset hiljadagrađana radila je u društvenomsektoru, zemljoradnicisu savremenim sredstvimaobrađivali zemlju. Polet je biobrend opštine sa preko 1.300zaposlenih koliko je radilo i udruštvenoj poljoprivredi, hiljadumetalaca je radilo u IMTFOP-u i Brodogradilištu, 800U DOMU ZDRAVLJA u NovomBečeju danas (2. oktobra)u podne organizuje sesvečanost, na kojoj će, ispredzgrade Doma zdravlja, biti otkrivenapoklon skulptura VladislavaBrkanlića, vajara izVrbasa. Svečanost je prvobitnobila zakazana za utorak,ali je otkazana zbog smrtnogslučaja u kolektivu Domazdravlja.Skulptura nosi naziv„Hvala za život“, a posvećenaje humanom radu zdravstvenihradnika i dr Anki Nikšić,nekadašnjoj lekarki oveustanove, koja je svoj radnivek posvetila lečenju sugrađana.Neposredno posle otkrivanjaskulpture na platouispred Doma zdravlja, u obližnjojGaleriji „Selo“ Domakulture biće otvorena i izložbaterakota pod nazivom „MajkaNOVI BEČEJKRAJEM GODINE NAVRŠAVA SE POLA VEKA NOVOBEČEJSKE OPŠTINEU susret jubilejunjih u Kluzu, 500 u trgovini,200 obućara u Pobedi, prekosto u Mladosti, i isto tolikou dva hemijska preduzeća...Čitalac je svedok nivoakomunalne infrastrukture,vodovoda i gasifikacije usvim naseljenim mestima, udobrom delu i kanalizacije,mnoštva savremenih stambenihobjekata, asfaltiranesu ulice i putevi prema okruženju.U celini su izgrađenisavremeni uslovi za školstvoi zdravstvo, brojni objektidruštvenog standarda...Na veliku žalost potpisnikai, siguran sam, većinegrađana nastupio je periodpropadanja, pre svega, privredešto za posledicu imaveliku nezaposlenost, na nesrećuna nivou šezdesetih ipad porodičnog standarda,što samo po sebi umanjujesmisao ovoga što sam upovodu jubileja opštine hteoda izložim sudu javnosti.U svojstvu svedoka ukupnihkretanja u proteklih polaveka opštine želim da skromnimdoprinosom otrgnemod zaborava deo toga što jeinače vredno pažnje čitaoca.SVEČANOST U DOMU ZDRAVLJASkulptura i terakoteBrkanlićaFOTO: M. KiseličkiSkulptura „Hvala za život“ čeka otvaranjePrethodni predsednici opštine Novi Bečeji dete“. Postavka sadrži četrdesetradova poznatog skulptoraiz Vrbasa. M.K.broj 474. 2. oktobar 2009. 11Razume se samo po sebida je razvoj grada podrazumevaoizvanredne naporeumnih, stručnih i radnih potencijalaopštine. Nije nimaloslučajno ostvareno sadejstvoizuzetnih kreatora i nosiocarazvoja više desetina građanasa visokim stručnim i organizatorskimsposobnostima,zaljubljenih u svoje rodnomesto i više hiljada stručnihradnika koji su bili sposobnida realizuju proizvodne programei ugrade sebe u razvojsvoje sredine. Zar imabolji povod od jubileja da sesvega toga setimo da na fonuzahvalnosti, po ceni da budemodozvoljeno subjektivni,jedan broj njih izdvojimo, jersu nesumnjivo najzaslužniji.Očigledna je moja namerada skrenem pažnju građanana jedan broj takvih stvaralaca.Svesno se izlažemriziku da budem subjektivan,ubeđen da ovo ima smislaukoliko pokrene raspravu, zašta bih bio veoma zahvalan.Privreda je nesumnjivoosnova sveobuhvatnog razvoja,pa skrenuću pažnjuna dvojicu stvaraoca koji semeđu više desetina njih porezultatima izdvajaju.Ubeđen sam da gotovosvaki svedok ovog periodadeli moje uverenje da su toIlija Koledin i Vojislav Lazić.ILIJA KOLEDIN, odrastajućiu siromaštvu, opredeliose da, uz sve prateće žrtve,stekne visoko obrazovanje.Mladi ekonomista Koledin sevraća u svoj rodni kraj da biposle kraćeg rada na imanjuBiserno ostrvo prihvatio izazovda stane na čelo Poletasa nepunih trideset godina.Tako počinje izrastanje mladogekonomiste u privrednikaevropskog formata. Naravno,podrazumeva se da je Poletizrastao u ugledan kolektiv jugoslovenskeprivrede. Čitavuplejadu mladih ljudi usmerioje i materijalno podržao da seobrazuju i kao stručnjaci utičuna razvoj Poleta i opštine.Tehnološki razvoj pratio je iukupni standard 1.300 radnikaPoleta. Veliko zadovoljstvočinilo mu je ostvarenje cilja daostvari industrijski način proizvodnjebez sezonskog rada.Sledilo je otvaranje novih crepana,pogona keramzita uzsavremeni transport sirovina igotovih proizvoda i, konačno,izgradnja fabrike keramičkihpločica. Radnik Poleta imao jesve uslove dostojne čoveka.Iako je kao privrednik takvogformata imao ponudeza mnoštvo atraktivnih funkcijaširom zemlje, u više navrata,i poziv da bude predsednikopštine, Koledin jeostao veran do kraja radnogveka radnicima Poleta kojimaje posvetio sebe. Razumese da je takav Novobečejacostavio neizbrisiv tragu svim sferama života opštine.Svi objektu u kulturi, sportui komunalnoj infrastrukturinose pečat Koledina i Poleta.Inicirajući gradnju Radničkogdoma zavetovao se da radniktreba da ulazi na velika vrata.VOJISLAV LAZIĆ je u neštoboljim materijalnim uslovimatakođe završio ekonomski fakulteti vratio se u svoj rodnigrad, gde je kratko bio načelnikza privredu opštine, dabi potom preuzeo rukovođenjenovoformiranom bankomkao osnovom za sveukupnirazvoj. Čitav svoj radni vekje u njoj proveo izrastajući ubankara, u regiji veoma cenjenogi često pozivanog dapreuzme odgovornije funkcijeu bankarstvu regije i šire.Ljubav prema rodnom gradui želja da se opština razvijabio je njegov primarni cilj.Tokom četiri decenije on jena sebi svojstven način bdionad razvojem privrede i svihsfera života opštine. Zahvaljujućisvom renomeu, obezbeđivaoje značajna sredstvai praktično podržao,lično i sredstvima, razvojsvakog privrednog subjektai svake mesne zajednice.Bio je omiljen i poštovanod svojih sugrađana, okupljajućiprivrednike inicirao jemnoge razvojne zahvate, amnogim sugrađanima pomogaoje u rešavanju materijalnihproblema. Poverene sumu značajne funkcije, bio jejedini Novobečejac na obemanajodgovornijim funkcijama:predsednika opštine i predsednikaOpštinskog komiteta.Naravno i mnogi drugiprivrednici ostavili su tragu razvoju opštine. Spomenućuneke, uz opasnost danekoga i izostavim. ProdanŠećerov napravio je brendod Bisernog ostrva, inženjerRadovan Popov i inženjerIvan Trajlov obeležili su dugiperiod razvoja poljoprivrede,Đura Kovačev ostavio je pečatu brodogradilištu, LjubomirČolović od tradicionalneloše obućarske radnje izgradioje fabriku obuće „Pobeda“.Radomir Dacić izgradioje konfekciju „Kluz“, a MilivojArsenov novo brodogradilište,dok je Vojislav Tajkovstvorio savremenu trgovinu.Ipak mislim da su Koledini Lazić svojim ukupnimdelom zaslužili trajno sećanjei delim mišljenje onih kojipredlažu da po jedna ulicau ovom gradu nosi ime ovedvojice istaknutih privrednika.U oblasti društvenih delatnostipostignuti su takođesrazmerno zavidni rezultati.Verujem da ću biti među većinomonih koji smatraju dasu dr Laslo Pataki, BranislavKiselički i dr Stojan Sekulićostavili trag. Naravno, istineradi treba pomenuti i mnogedruge. Imre Levai je sebe utkaou razvoj obrazovanja i kulture,Zagorka Jegdić je podarilaopštini mnoge brendove ukulturi, Tivadar Košut, JanošMesaroš i Dragiša Bunjevačkisu svetski priznati slikari...DR LASLO PATAKI rođen je uuglednoj građanskoj porodici,završio je medicinu u Zagrebui vrativši se u svoj rodni grad,nastavio da se obrazuje i biopedijatar sa ugledom u regiji.Skoro čitav radni vek proveoje u Domu zdravlja NoviBečej, gde je dugi niz godinaobavljao i čelnu funkciju. Bioje pionir u razvoju pedijatrijeu Vojvodini i njegovi rezultatizaslužili su mnoga priznanjai ugled u našoj zemlji.Na tom fonu biran je za poslanikarepubličke Skupštine.Dr Pataki plenio je toplinomi izvanrednim zalaganjem,doprinosio tome damnogi teži slučajevi u najranijemdobu života budu prevaziđeni.Nikada mu nije bilo važnoradno vreme, jer je zdravljenajmlađih najvrednije.Jedan deo radnog veka,u okviru međunarodne pomoći,proveo je u Libiji.Uživao je veliki ugled ustručnoj javnosti i nikada svojgrad nije ostavljao prihvatajućibrojne, čak veoma atraktivne,ponude.Dr Pataki je bio autoriteti u mnogim oblastima kulturei umetnosti, stalno seobrazujući primerom je vaspitavaomlade ljude koji su unjegovom domu nalazili sagovornikaza veoma raznovrsnainteresovanja. Likovnaumetnost bila mu je pasija,u njoj je nalazio odmor.Podrazumeva se da o drPatakiju se može još mnogogovoriti ali ću reći da delimmišljenje inicijatora i mnogihsugrađana da njegova delazaslužuju trajno obeležje i daDom zdravlja u Novom Bečejuponese njegovo ime.(Nastaviće se...)Aca T. Đukičin