www .e-lovac.rs - Lovacki Savez Srbije

NOVA EDICIJA1896.GODINA V ^ASOPIS LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE BROJ 4/23 JANUAR-FEBRUAR-MART 2012.U ovom broju:Razgovor s povodomMarko TicapredsednikSkup{tine LSSstrana 4Gde je istinaOdgovorrukovodstvuLova~kom savezuVojvodinestrana 7PreventivaSr~ani crvu Srbiji -agresor u srcustrana 13Biologijadivqa~iIstra`ivawei ishrana{akalau Srbiji strana 27www.e-lovac.rsPredstavqamoU duhu lova~kogprijateqstvaLU Lovac izNovog Pazarastrana 47

AKTUELNOIZ RADA LSSRazgovor sa povodomMarko Tica,predsednik Skup{tine LSS• ^lanstvo o~ekuje vesti u vezi organizacionihpitawa. [ta radiLSS na tom poqu?Zbog sveukupnih zbivawa u minulomperiodu LSS se ne nalazi u zavidnompolo`aju. Me|utim, najva-`nije je da se iza{lo iz blokade radaorgana i tela tako da se Saveznalazi na putu izlaska iz krize pase mo`e re}i da je ve} pred izlaznimvratima. LSS obuhvata celovitopodru~je Republike Srbije paje nezamislivo da neki delovi, odnosnoLU ne budu pod wegovimokriqem. Sloboda udru`ivawa iprincip dobrovoqnosti omogu}ujulova~kim udru`ewima da se u~lawujuu Savez, koji {titi wihove interese,pru`a im pomo} i usluge ida istupaju iz ~lanstva zavisno odsvejih interesa i voqe.• Milan Pa`in uporno navodi nekenepravilnosti, o ~emu je re~?Naju`e rukovodstvo LSV je nepo{tuju}iOdluku Skup{tine LSVa ni odluke skup{tina lova~kihudru`ewa kao i odredbe StatutaLSS u delu pla}awa ~lanarine,u~inilo da je LSV usvajawem svogStatuta i wegovom registracijomkod APR istupio iz ~lanstva LSSi tim ~inom iskqu~io i lova~kaudru`ewa iz Vojvodine iz ~lanstvau LSS.Takvi stavovi su suprotni voqilovaca iz Vojvodine.• [ta je sa statusom LU osniva~aLSCS?Odre|eni broj lova~kih udru`ewaudru`enih u LSCS sa ssa 6000lovaca, ne po{tuje zakon i StatutLSS, niti su obavestili LSS daistupaju iz ~lanstva. O~ito da seradi o voqi pojedinaca i nekih wi-PorukaDa me|usobne razmirice ostanu iza nas i da krupnim koracima krenemonapred. Da se okrenemo drugim temama, da snagu znawe i energijuusmerimo u pravcu edukovawa kadrova, uz pomo} struke pospe{imoulagawe u lovi{ta, pove}awe fondova divqa~i, da pravimo noveprograme i lovstvo di`emo na vi{i nivo. Da u saradwi sa resornimministarstvom otklonimo nedostatke i odredbe u pravilnicima kojenisu sprovodive u praksi i lovcima zadaju velike probleme. Da krozrazne vidove pomo}i pomognemo udru`ewima na otklawawu posledicapro{logodi{we su{e koja je prouzrokovala i smawe fondova divqa~ii finansijske te{ko}e.To ho}emo i mo`emo!PrekretnicaSmatram da je ovo veoma zna~ajan trenutakza lovstvo Srbije koje se nalazina prekretnici, da lovci u {to ve}embroju do|u na skup{tinu i daju svoj doprinosusvajawu novih odredaba Statutapo meri lovaca. Da razmotre Izve{tajeo radu, daju svoje ocene i uka`u na nedostatkea potom da zajedni~ki trasiramonove pravce razvoja i unapre|ewa lovstva~emu svi te`imo.hovih interesa o ~emu treba da se izjasni ~lanstvoLU, osniva~i LSCS. Tako|e mogu re}i i to da su nekaLU uvidela da su bili u zabludi pa nas obave{tavajuda ostaju u ~lanstvu LSS.• [ta je sa statusom LS KiM?LSS je konstatno na najboqe na~ine pomagao lovceKosova i Metohije, {to }e ~initi i nadaqe. LSKiM je izvr{io novu registraciju u APR, i podneozahtev za prijem u LSS tako da wihov status nijesporan, obzirom da po{tuju Statut LSS.• Koji su po Vama kqu~ni problemi ufunkcionisawu LSS?LSS jeste krovna organizacija lovacai LU Srbije i prepoznata nacionalnaasocijacija lovaca po Zakonu o sportuSrbije. Sada neki pojedinci poku{avajusebe i LSV i LSCS uzdi}i u isti ravansa LSS {to nije mogu}e pa }e morati dase zadovoqe sa zakonskim i statutarnimmogu}nostima ili ~lanstvom u LSS.• Neki osporavaju regularnost Skup-{tine odr`ane u Smederevu. Koji argumentigovore suprotno?Ja tvrdim da je Skup{tina u Smederevulegitimna, legalna i da je donela va`nestatusne odluke o unapre|ewu rada Saveza,sa punova`nim kvorumom. Tra`im izahtevam da te odluke svi po{tuju sve dokih Skup{tina ne promeni ili ne stavivan snage. Sve su donete voqom ve}ine uskladu sa zakonom, va`e}im Statutom iPoslovnikom o radu. Svi koji su nezadovoqniradom Saveza ili pojedinaca, svojenezadovoqstvo su trebali izneti javno kadase raspravqalo o Izve{tajima o radu iposlovawu i tra`iti promene. Sa mojeNastavak na strani 6 >>>4 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.5

AKTUELNOIZ RADA LSSAKTIVNOSTI SAVEZAIZ RADA LSSUPRAVNI ODBORUTVRDIO IZMENE I DOPUNESTATUTA I DATUM SKUP[TINE LSSSednica skup{tine u martuSAVET ZAPADNOGLOVNOG REGIONANovoizabranipredsednik regionaUpravni odbor Lova~kogsaveza Srbije je odr-`ao svoju dvadesetu sednicu11. februara 2013.godine u Beogradu. ^lanovi UO radili suu sastavu Zoran Popovi}, Vladimir Videnovi},Zoran Aleksi}, Boban Lazi},Miomir \uki}, Sla|an Markovi}, VeqkoAleksi}, Dragan Sin|eli}, RadojkoGruji}, Milomir Jovanovi}, Milutin\or|evi}, Milo{ Panteli} i Zoran Mitri}.UO LSS je imao kvorum za punova-`no odlu~ivawe, obzirom da je od ukupno20, sednici prisustvovalo 13 ~lanova.Razmatrana su mnoga zna~ajna pitawa,ali je sednica protekla u znaku izmena idopuna statuta Lova~kog saveza Srbije.Predsednik UO LSS, prof. dr ZoranPopovi} je informisao prisutne da jeKomisija UO LSS, formirana na sedniciodr`anoj 22.01.2013. godine, odr`alasastanak u ~etvrtak 24.01.2013. godine iusaglasila izmene i dopune Statuta Lova~kogsaveza Srbije, (uz izdvojen stavAleksandra ]erani}a po pitawu ~lanova6,7,12 i 50 Statuta). Nakon glasawaove izmene i dopune su jednoglasno prihva}enekao predlog Odluke Skup{tineo izmena i dopunama Statuta LSS.Doneta je odluka i utvr|en je predlogodluke o prijemu u ~lanstvo lova~kihudru`ewa koja su podnela molbu za u~lawewe.Odlu~eno je da se prime u ~lanstvo lova~kaudru`ewa registrovana na teritorijiAP Vojvodine koja su pravni sledbenicilova~kih udru`ewa koja su prestalada postoje wihovim osnivawem, koja su ispunilasve statutarne obaveze prema LSS.Isto tako, odlu~eno je da se prime u~lanstvo, u kategoriju ostali ~lanovi, bezpredstavnika u skup{tini LSS: LU Javoraciz Razbojne (op{tina Brus), LU Bigariz Bigrenice (op{tina ]uprija), Damskilova~ki klub (op{tina Be~ej) i Safariklub Srbija, SCI-Serbia (grad Novi Sad).Na predlog predsednika skup{tineLova~kog saveza Srbije, Marka Tice,doneta je odluka da se sednica skup{tineodr`i 16. marta 2013. godine. On je za-molio zakonskog zastupnikaLSS da mu dostavi spisak ~lanovaskup{tine LSS koji se pozivajuna predstoje}u sednicu skup-{tine.Nakon diskusije koja se potomrazvila, doneta je odluka da sena sednicu skup{tine LSS nepoziva 19 LU kojima je prestalo~lanstvo i 18 LU koji su podnelitu`bu protiv LSS zbog prekida~lanstva.Tako|e je odlu~eno da se nasednicu skup{tine LSS pozovusva ostala lova~ka udru`ewa kojasu u nekom statusu, s tim, {tose ne}e verifikovati mandationim predstavnicima lova~kihudru`ewa koja su obavezu pla}awa~lanarine izvr{ila u iznosumawem od 30% godi{we ~lanarine,te stoga ne}e mo}i da u~estvujuu radu organa i tela LSS.RedakcijaLOVNI REGIONIZoran Mitri}iz LozniceIZABRAN PREDSEDNIK REGIONAU Kosjeri}u je dana 26.12.2012. godine, odr`anaje sednica Saveta zapadnog lovnog regiona.Sednicom je predsedavao predsednik lovnog regionaZoran Markovi}. U ime lokalne samouprave,prisutne je pozdravio i obratio im sepredsednik Op{tine Kosjeri}, g-din MilijanStojani}. Predsednik lovnog regiona je predlo-`io izmenu dnevnog reda, odnosno predlo`io jeda se pre prve ta~ke dnevnog reda izvr{i izbornovog predsednika lovnog regiona, obzirom daon daje ostavku na to mesto.Predlog je prihva}en i za mesto novog predsednikapredlo`eni su g-din Zoran Mitri} –predsednik LU “Gu~evo„ iz Loznice i g-din ZoranSimeunovi}-predsednik LU “Aleksa Dejovi}„iz U`ica. Ve}inom glasova ~lanova Saveta,za novog predsednika Zapadnog lovnog regionaizabran je g-din Zoran Mitri}. Zahvaliv{ise prisutnima, novoizabrani predsednik Savetanastavio je da predsedava sednicom.PREDSTAVNICI SVIHUDRU@EWA U SKUP[TINI LSSKomentari{u}i predlog izmena i dopunaStatuta LSS, preovladalo je mi{qewe daSkup{tinu LSS treba, kao i do sada, da ~inepredstavnici svih lova~kih udru`ewa, ~lanovaLSS-a. Obzirom da su diskutanti izneli svojeprimedbe na predlo`ene izmene Statuta, zakqu~enoje da Milo{ Panteli} napravi pred-Nastavak na strani 10 >>>8 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.9

AKTIVNOSTI SAVEZAIZ RADA LSSNastavak sa strane 5loge izmena na nivou lovnogregiona, uva`avaju}i predlogedate na sednici i da ih dostavistatutarnoj komisiji.NEDOUMICE UPRIMENI ZAKONATako|e, govorilo se i o odre|enimproblemima u sprovo|ewunovog zakona. Ocewenoje da postoje dosta nedoumicau primeni zakona, a da pojedina re{ewaiz podzakonskih akata-pravilnika neolak{avaju, nego produbquju postoje}eprobleme. Konstatovano je da je su{a kaoelementarna nepogoda uzrokovala {tetena divqa~i i da planovi odstrela nisuostvareni u planiranom obimu, a korisnicilovi{ta su uplatili naknadu ministarstvuza kori{}ewe lovostajem za{ti-}ene divqa~i. Postavqeno je i pitawe povra}ajasredstava, tim povodom. Zakqu~enoje, da je ove godine distribucija lovnihkarti bila dosta nea`urna i da se morauticati na odgovorne u Upravi za {ume, dadistribuciju lovnih karata za slede}u sezonupoveri Savezu, koji je tehni~ki osposobqenima odre|enu rutinu u ovom poslu.Postavqeno je i pitawe isplate drugog delasredstava iz Bu`etskog fonda vezanoza odobrene projekte, za koje je ministarstvosa korisnicima sredstavapotpisalo ugovore. Posebnoje apostrifirana ~iwenica,da je cena `ivog zeca u nabavcipredvi|ena ugovorom,znatno ni`a od wegove realnecene i da }e korisnicisredstava obzirom da je ugovoromdefinisan broj jedinki`ivog zeca biti u odre|enomfinansijskom neskladu.Jedan broj ~lanova Saveta izrazioje nezadovqstvo, ~iwenicomda su dva puta konkurisali za sredstvaiz Buxetskog fonda, a da nikada nisudobili odgovor, u ovom slu~aju negativan.Ovo je oceweno kao jedna nekorektnost ukomunikaciji Uprave za {ume sa korisnicimalovi{ta, odnosno onima koji “pune„Buxetski fond.Svetislav Tatovi},dipl.ing.{um.LOVNI REGIONISAVET CENTRALNOGLOVNOG REGIONANovoizabranipredsednik regionaIvan Pre{i}iz LapovaIZABRAN PREDSEDNIK REGIONADana 24.12.2012. godine, odr`ana je sednicaSaveta centralnog lovnog regiona. Po{to jelova~ko udru`ewe dosada{weg predsednikalovnog regiona iskqu~eno iz Lova~kog savezaSrbije, upra`weno mesto, popuweno je izboromnovog predsednika. Obzirom da je bio anga`ovanu koordinacionom telu lovnog regiona(izabrano na sednici od 27.12.2011. godine uSvilajncu), za predsednika je predlo`en ~lansaveta iz Lapova g-din Ivan Pre{i}. Jednoglasnomodlukom, g-din Pre{e}, izabran je za novogpredsednika Centralnog lovnogregiona.IZMENE PRAVILNIKADiskutovalo se o problemimau sprovo|ewu zakona i primeniprate}ih akata proisteklihiz zakona. Predsednik Saveza,prof. dr Zoran Popovi}, informisaoje prisutne da je u postupku izradapredloga izmena svih do sada objavqenih pravilnika,koji }e po zavr{etku, biti dostavqeninadle`nim u Upravi za {ume. Data je punapodr{ka Slu`bi Saveza da okon~a zapo~etiposao. Zajedni~ka ocena je, da postoje ozbiqniprobemi u primeni zakona, a da pojedina re{ewaiz prate}ih akata ote`avaju wihovu primenuu praksi, umesto da pojednostave komplikovanebirokratske procedure.Predsednik Lova~kog saveza Srbije je informisao~lanove saveta lovnog regiona o dinamiciizrade predloga izmena i dopuna StatutaLSS-a, o postavqewu g-dina Perice Grbi}aza Direktora Uprave za {ume i o detaqima razgovorasa wim vezano za pokretawe inicijativeza izmene ili izradu novog Zakona o divqa~ii lovstvu.Diskutovalo se i o efektima formirawaLova~ke komore Srbije. Zakqu~eno je, da jeuloga komore utvr|ena zakonom, na`alost oti-{la u sasvim drugom pravcu i kako je rekao jedanod diskutanata, ona je danas na `alost ve}inezaposlenih u lovstvu postala jedno vrlo profitabilnopreduze}e, iako je osnovana u skladusa Zakonom o udru`ewima.Svetislav Tatovi} iz Slu`be LSS-a, pojasnioje razloge sudskog spora koji vodi protivAgencije za privredne registre, a sve vezano zana~in formirawa komore i upisa komore u registarAPR-a.[TETE I TROVAWEDIVQA^I^lanovi saveta su upoznaliprisutne o aktuelnim problemimau gazdovawu lovi{tima({tete od divqa~i i na divqa-~i, sudska praksa u re{evawu sporovavezano za {tete, pojava trovawadivqa~i). ^lan saveta lovnog regionaiz Bato~ine upoznao je prisutne o detaqimauginu}a fazanskih pili}a nabavqenih u fazanerijiLU “[umadija„ iz Kragujevca, u postupkuje sudski spor.O {tetama od vuka u lovi{tu “Vrwa~ka reka„i potrebi za revizijom plana gazdovawa, izvestioje ~lan saveta iz Vrwa~ke Bawe. Prisutnisu informisani o tome da je Lova~ko udru-`ewe “Vojvoda Lune„ iz Vrwa~ke Bawe ~esto“na tapetu„ jednog “lova~kog ~asopisa„ i da supod stalnim pritiskom razli~itih inspekcija,{to je posledica stalnih prijava od strane biv-{ih ~lanova udru`ewa.O pojavi, odnosno tendenciji dela Lova~kogudru`ewa “Vojvoda Milan Obrenovi}„ da izvr-Nastavak na strani 12 >>>10 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.11

PREVENTIVAAgresoriu srcuNastavak sa strane 11{e podelu sada{weg lovi{ta“Takovo„, izvestili su ~lan savetaiz Gorweg Milanovca iupravnik pomenutog lovi{ta.Govorilo se i o problemu postavqawai odr`avawa saobra-}ajnih znakova “divqa~ na putu„.^lan Saveta iz VelikogPopovi}a, istakao je da 10 godina~eka na odgovor nadle`nih uvezi sa postavqawem ovog saobra}ajnogznaka.IZMENE I DOPUNESTATUTA LSSObzirom da je predlog izmenai dopuna Statuta dostavqen~lanovima LSS-a na javnu raspravu,shodno tome, ~lanovi savetasu stavili odre|ene primedbena pojedine delove dostavqenogmaterijala. Zakqu~enoje da se svi predlozi dostaveSavezu, odnosno Statutarnojkomisiji u daqu nadle`nost.Posebno je apostrofirano, daSkup{tinu LSS-a moraju ~initi,kao i do sada predstavnicisvih lova~kih udru`ewa, ~lanovaLSS-a, a da se postoje}ipredlog (na 1.000 lovaca u lovnojoblasti-jedan ~lan Skup-{tine) bri{e.Vuki} Kosti},dipl. ing. {um.SAVET ISTO^NOGLOVNOG REGIONANEGOTINSKAINICIJATIVASednica Saveta Isto~nog lovnogregiona je odr`ana 28 decembra2012. godine u Negotinu.Na po~etku sedniceutvr|eno da je prisutno 15Lova~kih udru`ewa od 38, koliko ih jeplatilio ~lanarinu. Prisustvovali su~lanovi Saveta lovne oblasti iz udru-`ewa: “Pomoravqe„ Osipaonica, “[umadija„Drugovac, Pomoravqe„ VelikaPlana, “Vojvoda Milenko„ Po`arevac,“Resava„ Poqana, “Stig„ Bo`evac, “Mini}evo„Mini}evo, “Jelen„ Ku~evo,“Kqu~„ Kladovo, “Timok„ Mali Izvor,“Kraqevica„ Zaje~ar, “Zvezdan„ Zvezdan,“Vr{ka ^uka„ Grqan, “\erdap„Dowi Milanovac i “Hajduk Veqko„ Negotin.Sednici su prisustvovali predsednikLova~kog saveza Srbije dr Zoran Popovi}(koji je i predsedavao sednicom) ipredsednik skup{tine Lova~kog savezaSrbije Marko Tica. Pre po~etka radasve prisutne je, u ime doma}ina, pozdravioJosip Bajer, zamenik predsednikaLU “Hajduk Veqko„ Negotin.Posle diskusija po dnevnom redu jednoglasnosu doneta odluka o pokretawuslede}ihINICIJATIVA1. Da se na UO LSS donese odluka oprikupqawu potpisa za pokreawe procedureizmene i dopune Zakona o divqa-~i i lovstu i prate}ih pravilnika i dase ista u vidu deklaracije uputi lova~kimudru`ewima na potpisivawe, koji}e ista vratiti Savezu potpisane i overene.2. Svako lova~ko udru`ewe da dostaviLova~kom savezu Srbije predloge izmenai dopuna na inicijalni predlogStatuta, najkasnije do 10. Januara 2013.godine.3. Predlog isto~nig lovnog regionada ~lanarina za lovnu 2013/14 godinu bude600,00 RSD u koju je ukqu~eno osigurawelovaca i {est brojeva “Lovca„.Boris Baji},dipl. in`. poq.Komarac ne bira koga }e da ugrize– psa koji je sa vlasnikom u{etwi pored Save, lova~kogpsa u {umi ili razigranog psasa decom u parku. Ako je komaraczara`en, ujedom }e preneti larve sr~anogcrva (Dirofilaria immitis) u krvotok psa.Sr~ani crv `ivi u srcu i krvnim sudovimai po tome je dobio ime. Sama pomisao da senekakav crv uvukao u va{eg psa, u jedan odnajvitalnijih organa - srce je veoma uznemiruju}a,a takva ~iwenica mo`e samo govoritida je ova bolest (dirofilarioza)potencijalno smrtonosna.Usled klimatskih promena i evolucijesamih komaraca, zara`eni komarac je za sadajedini poznat krivac za {irewe ove bolesti.U kontaktu psa i komarca dolazi doprenosa larve u krvotok psa, gde se u narednih 6-8 mesecirazvijaju odrasli oblici sr~anog crva koji mogu dosti}i du-`inu i do neverovatnih 25-30 cm. Oni daqe nastavqaju da serazmno`avaju, proizvode}i tako nove infektivne oblike,koje naredni komarac ako je u kontaktu sa tim psom unosi usebe i postaje izvor infekcije za narednog psa.Postavqa se pitawe: Da li je ova bolest zastupqena u Srbiji?Odgovor je DA. U posledwih 3 do 5 godina broj slu~ajevase pove}ava i svedok sam ozbiqnih posledica kod pasa kojevi|am u svojoj veterinarskoj praksi (teritorija op{tineNovi Beograd). Najve}i broj tih pasa `ivi pored Save i Dunavagde je najve}a koncentracija komaraca. Generalno govore}i,statistika je pora`avaju}a jer ukazuje na sve ve}i brojobolelih pasa.SLIKA RASPROSTRAWENOSTIKoji su znaci i kad mo`emo posumwati na ovu bolest? U po-~etku, kada se pas zarazi, prakti~no nema nikakavih znakovabolesti. Tokom nekoliko meseci, koliko im je potrebno da serazviju, odrasli crvi svojim prisustvom o{te}uju velike krvnesudove srca i plu}a. Tada, na primer, mlad pas od samo 3 godinestarosti, koji bi tada trebao da bude u punoj snazi, pokazujesimptome slabosti srca u istoj meri kao {to je slabostsrca kod starih pasa. Takav, nekada veoma veseo pas, obi~noka{qe, lako se zamara, slabije jede i mr{avi. Ako se posumwa,bolest se pouzdano dokazuje analizom krvi pomo}u brzihtestova, koji su dostupni kod veterinara. Nakon toga obi~nosledi pitawe upla{enog vlasnika: Zar takva bolest postojikod nas?SLIKA SR^ANOG CRVA[ta mo`emo da uradimo? Veterinarski lekovi koji delujuna ove odrasle “tihe agresore„ u srcu za sada nisu dostupni kodnas, a wihov u~inak u izle~ewu je neizvestan. Primena takvogNastavak na strani 14 >>>12 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.13

Crvene ta~ke –Dirofilaria immitispotvr|enaispitivawimarasprostrawenosti@ute ta~ke –Prijavqenislu~ajevi oboqewa* Studija orasprostrawenostisprovedena na ~elusa NenadomMilojkovi}emDVMNastavak sa strane 13Dirofilaria immitisleka je rizi~na, jer tada uginuli crvi moguda spre~e protok krvi kroz ve}e krvnesudove, {to lako mo`e dovesti do smrtnogishoda kod psa usled embolije.Sa druge strane, s pravom treba verovatiu izreku – boqe spre~iti nego le-~iti! Lek po imenu moksidektin spre-~ava razvojni put sr~anog crva. Tako|e,jedinstven je po tome {to predstavqaza{titu koju sam vlasnik mo`e da stavisvom psu. To zapravo zna~i da ovaj lekubija larve u krvotoku psa koje je preneokomarac i na taj na~in spre~ava dase bolest uop{te razvije. Da bi stespre~ili da larva poraste u ovog opakogsr~anog crva, neophodno je moksidektinponavqati jedanput mese~no.Spec. vet. med. Goran Tomi{i},www.tommyvet.co.rsMAPA RASPROSTRAWENOSTI U SRBIJILOsvrtovci Srbije i wihova udru`ewa delesudbinu svoje dr`ave i svih negativnihposledica tranzicije, podela isvega {to pravom lovcu kvari onoosnovno zbog ~ega se i bavi lovom, ato je iskonski kontakt sa prirodom.Sa jedne strane, u svim ovim de{avawimaimamo one koji smatraju daim je Savez potreban i ne `ele dauru{avaju ne{to {to opstaje 116 godina,sa `eqama i ciqem da Savezunaprede i u~ine boqim.Sa druge strane, imamo one kojimatradicija ne zna~i ba{ mnogo ikoji smatraju da sa svakim problemomtreba da okrenemo le|a svemudo sada i da krenemo iz po~etka, uovom slu~aju, formirawem nekihnovih saveza.Po{tovawe tradicije nije obavezatako da ono {to ja podr`avam ne morada bude prihvatqivo za sve. Ali, {taje onda to {to ti drugi `ele i zbog ~egaru{e jedan savez da bi pravili druge,mawe saveze? Oni to obrazla`uboqim i jeftinijim na~inom kojim }e{tititi interese lovaca?Shodno tome ja postavqam pitawesebi i drugim lovcima:• da li je za nas 80.000 lovaca uSrbiji jeftinije da pla}amo rad nekolikosaveza ili rad jednog LSS-a?• da li mawi savezi mogu da imajuve}i uticaj u dru{tvu?• da li u Srbiji treba vi{e rukovodilacau lovstvu ili vi{e radnikau lovstvu?• ko su qudi koji osnivaju nove savezei uru{avaju postoje}i? Sa kojimkredibilitetom i zaslugama oniizlaze pred lovce i zarad kojih svojihvrlina, stru~nosti i iskustvao~ekuju podr{ku lovaca?Da nisu to mo`da oni koji su biliu naju`em rukovodstvu LSS-a u wegovonajgore vreme?Da li su to oni koji su u~estvovaliu vo|ewu LSS-a posledwih desetakgodina, upravo u periodu na kojise sada `ale i zbog koga `ele da ugaseSavez, koji su sami umnogome vodilii obilato koristili?Da li su to oni kojima je i tako“lo{„ Savez vaqao sve dok nisu izgubilina predsedni~kim izborimau tom “lo{em„ Savezu?Da li su to oni koji osnivaju}i“svoj„ novi savez i daqe `ele da rukovodestarim savezom?Da li su to oni koji dok u~estvujuu rukovo|ewu LSS ne po{tuju nikakvapravila koja va`e u tom Savezu?Da li su to oni koji se kao deca nadure~im im se ne{to ne svidi i odmahbi da napu{taju sastanke, naru-{avaju kvorume, ru{e Savez i osnivajudruge ...?Da li su to oni koji zarad boqegfunkcionisawa nekih novih savezau iste zapo{qavaju svoje prijateqei ro|ake?Da li su to ti wihovi “krediti„kod lovaca zbog kojih bismo ih podr-`ali i ukazali im poverewe?Da li je to ono {to srpski lovac`eli?Po zakonima ove na{e dr`ave Srbijesvako ima pravo da se samoorganizujetako da ako tako `ele neka imje sa sre}om! Me|utim, tako|e je moralnoi qudski da ako ne{to ne priznaje{i ne sla`e{ se sa ne~im jednostavnookrene{ le|a tome, ne u~estvuje{vi{e i okrene{ se sebi, uovom slu~aju, svom novom savezu ibavi{ se svojim problemima, a ne dati se sav rad i trud u novom savezusvodi na uru{avawe starog.Pre`iveo je LSS i turski i balkanskii I i II Svetski rat i ratove90-ih i kraqevinu i komunizam i socijalizam,pa se najiskrenije nadamda }e pre`iveti i demokratiju itranziciju.Mi{qewa sam da nam nije bilipotrebno nikakvo cepawe, deqewe iIZLOVA^KOGDNEVNIKASrbija, lovstvo, tranzicija, podele ...gde je tu lovac a gde Savez, ma koji bio/otvoreno pismo svima nama/nesloga, zbog Srbije, zbog istorije,tradicije, ali i zbog ra~unice, isplativostii op{te koristi.Zato, moja malenkost apeluje posebnona rukovodioce u raznim organimau lovstvu, da se manemo podela i svega{to nas oslabquje u borbi za na{a lova~kaprava koja su posledwih godinaneslogom bitno naru{ena. Tako|eapelujem na rukovode}e qude 80.000srpskih lovaca i stru~wake, da uhvatekorak sa vremenom i da ne gube bitkukoju su iz samo wima znanih interesazapo~eli qudi iz raznih NVO ili pojedinipoliti~ari i zagovornici novihsaveza i tome sl. Smatram tako|eda treba, bez odlagawa, odlu~nije napravitineke bolne rezove, odstranitineka trula tkiva, postaviti sasvimnove i druga~ije temeqe Saveza za 21.vek, ako treba okrenuti Savez naglava~keali ga moramo sa~uvati! Ako jeu qudima problem i ako }e to nekogada zadovoqi i time do|e do pomirewa,predla`em i pristajem da nijedan odnas lovaca koji smo ~lanovi Skup{tineposledwih 10 godina nikada vi{ene budemo ni u jednom organu LSS-a.Ili mo`da smatramo da ba{ mi moramorukovoditi ma kojim savezom i ma ukom obliku taj savez bio i pod bilokojim uslovima? Da li smo ba{ mi tibez kojih srpsko lovstvo ne mo`e? Dali smo ba{ mi zaslu`ili da “vedrimoi obla~imo„? Ko je taj koji se ose}a dostojnimi vrednim da ru{i ne{to {toje pre 116 godina osnovao Kraq MilanObrenovi}, a stotine hiqada lovacaposle toga negovali?Na kraju, molim ~itaoce ovog reagovawada mi ni{ta ne zamere, jersve {to sam rekao bilo je iskreno iiz srca, u nadi da nam lov ponovo postaneistinsko zadovoqstvo, kakonama, tako i budu}im generacijama.Srda~no Vas pozdravqa~lan Skup{tine LSS-aZoran \ur|i}14 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.15

SABORI LOVACASabori lovaca 26.01.2013.Vukovi me|u {qivamaNa XVI Saboru lovacau Blacu pala dva vukaJASTREBAC VU^JE STANI[TELovi{te “Jastrebac„ je ve} du`i niz godina poznatokao izrazito stani{te vuka, gde je brojnost populacije,wena rasprostrawenost, gustina, ali i ulov iz godineu godinu gotovo konstantan i gde je ova vrsta upravom smislu te re~i prona{la povoqna stani{ta,prilagodila se postoje}im uslovima i u wima ostvarilapotrebne “okvire `ivota„. Interesantno je davuk ovde, u Bla~kom kraju, nije vrsta koja naseqava pusteplaninske predele, {umske komplekse i divqinu.Upravo suprotno. Vuk ovde obitava izme|u sela i zaselaka,izme|u ku}a, napu{tenih i ostarelih seoskihdoma}instava, me|u {qivacima i nadomak naseqa.Blace je poznato po najkvalitetnijim i najobimnijim(po glavi stanovnika i po povr{ini ove male op{tine)zasadima {qive u Srbiji, ali i brojnosti vukova.Interesantno je da ovde vuk deli areal sa {akalom ida je, suprotno navodima literature, postignuta izvesnakohabitacija dveju vrsta koje ovde dele istu ekolo{kuni{u.SABORXVI po redu Sabor lovaca, “Vuku u pohode„je kao i prethodni izvanredno organizovan.U ovoj manifestaciji je u~estvovalopreko osam stotina lovaca izsvih krajeva Srbije – u~e{}e je uzelo 41lova~ko udru`ewe (Koceqeva, Lazarevac,Velika Plana, Aleksandrovac-@upa, Ni{, Brus, Kur{umlija, Kosmet,Kru{evac, Trstenik, Doqevac, @itora-|a, Beograd, Svilajnac, Kwa`evac, Leskovac,Bor, Ariqe, Ivawica, U`i~kaPo`ega, [id, Kula i drugi), ali i izNema~ke, Crne Gore i Republike Srpske.Tog dana na Saboru lovaca ispredDoma kulture u Blacu, lovcima se obratiopredsednik lova~kog udru`ewa ZoranJozi} i objasnio detaqe u vezi organizacijelova. Prisutne je u ime Lova~kogsaveza Srbije pozdravio AleksandarPanteli}, a manifestaciju je otvorioNenad Milivojevi} – potpredsednikOp{tine Blace.CENA @IVOTA BLIZU VUKANajboqiRaspore|ivawe lovaca i pogoni, sama organizacija lova,sve je teklo po planu, tako da je dobra organizacijaurodila plodom. Prvog vuka je odstrelio mladi lovacPani} Neboj{a, koji je aktivni lovac od 2008. godine. Onje iz lova~ke porodice, odranije je bio ~lan lova~kogpodmlatka i poznat je i kao uspe{an odgajiva~ posavskihgoni~a. ^lan je lova~kog udru`ewa Kru{evac, sekcijaDvorane, a vuka koji se zavukao u grawe je odstrelio izlova~ke pu{ke kuglom breneke. Ovo se dogodilo na potezusela Ra{ica, sekcije Ra{ica, a ulovqeni primerakje prose~ne te`ine, oko 40 kg, mo`e se re}i osredwi, poveli~ini i po starosti. Nekoliko minuta posle toga,ulovqen je i drugi vuk. Ovoga puta, odstrelio ga je drugimladi lovac, Bogi}evi} Marko, iz sela \urevac kodBlaca, kome je to bio prvi izlazak u lov. Ovaj vuk je odstreqenkarabinom, na daqini oko 50 metara, {kolski,ta~no u ple}ku, {to je posebno impresioniralo sve kojisu ovaj prizor posmatrali, (zato {to je vuk bio u trku).Marko je u razgovoru potvrdio da voli lov od malih nogu,da `ivi na selu i da je stalno u kontaktu sa prirodomi doma}im `ivotiwama, kao i da ima nameru daostane da `ivi na selu.ZLATNA RAJA^KALISICAXXIISaborlovacau Qigu ZAVEJANI RAJACRajac je na samo 100 km od Beograda, alisu na putu za ovu planinu, vremenske prilikei sne`na me}ava tog dana, ostavilimnoge lovce du` trase, tako da svi zainteresovaninisu uspeli da stignu na mestookupqawa. Rajac i Suvobor sa Ravnom Gorompru`ili su neverovatan pogled na rasko{nusnegom okupanu prirodu, koju svirado pohode. Najvi{i vrh Rajca je na 848 m,a organizovani lov se izvodio na nadmorskojvisini od oko 600 metara. Tako je ~uvenakosidba na Rajcu, kao letwa manifestacija,zahvaquju}i lovcima dobila svojzimski pandan, “Zlatnu raja~ku lisicu„.Bla~ani vuka do`ivqavaju, bez obzirana sve pote{ko}e, kao presti`nu vrstusvoga kraja. Iako lovce boli cena`ivota blizu vuka koju pla}aju wihovipsi, lovci ga do`ivqavaju kao va`noprirodno bogatstvo i atraktivnu vrstulova. Stoga planiraju podizawe komfornih~eka (za -30°C) i usmereno prihrawivawevuka, kako bi se i finansijskivalorizovala ova lovna vrsta, sa jedinimciqem, ostvarivawa prihoda zadaqa ulagawa i za{titu, posebno ugro-`enih vrsta, kao {to je bila ugro`enapoqska jarebica tokom posledwe dve godine.Planiraju i da naprave rezervat zavuka, odnosno uzgajali{te, gde bi se ~u-vali i dr`ali primerci koji su kao {tenad zapitomqeni i ne moguvi{e da se vrate svom `ivotu u divqini, {to bi va`ilo samo zajedinke izgubqene u prirodi, a {to je mogu}e planirati samo uz najavqenudonaciju iz Nema~ke, zahvaquju}i ~uvenom ~oveku vuku,Verneru Frojndu i wegovoj fondaciji.UTISAKZasluga za ovako dobru organizaciju pripada Sa{i Ili}u –upravniku lovi{ta i stru~noj slu`bi udru`ewa, kao i timu lovacai rukovodstvu udru`ewa, koji zajedno, ve} tradicionalno pripremajuovu manifestaciju. Posle lova odr`an je lova~ki bal, nakome su lovci uz veseqe i dobru zabavu priveli kraju jo{ jedno lova~kodru`ewe. TRADICIJA LISI^AREWA- Sada ve} daleke 1988. godine, Lova~koudru`ewe “Rajac„ u Qigu organizovaloje Zlatnu raja~ku lisicu. Bila je toAleksandar Panteli} Nastavak na strani 20 >>>18 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.19

Sabori lovaca 02.02.2013.Sabori lovaca 02.02.2013.Beograda, [apca, ^a~ka, Mionice, Belanovice,Aran|elovca, Vaqeva, Lazarevca,Gorweg Milanovca i drugih mesta. Na po-~etku Sabora, lovcima se obratio predsedniklova~kog udru`ewa Branko Milovanovi},a u ime Lova~kog saveza Srbijeprisutne je pozdravio Rodoqub Haxi Ceni},koji je i otvorio manifestaciju.ODR@AN XI SABOR LOVACA „SILUGATA“ U BELOJ PALANCILovili vuka, odstrelilitri {akala NAJUSPE[NIJILovci su bili raspore|eni u trigrupe, na lokalitetima Planina,Beli potok i Provalija. Prethodnuno} je padala ki{a, koja je tekujutru prerasla u sneg, tako da je odzivbio ipak boqi nego {to se o~ekivalo.Odstreqeno je pet lisica,od kojih su progla{ene dve najlep-{e. Odstrelili su ih Arsenijevi}Mileta iz Jaj~i}a, kao prvoplasiranii Maksimovi} Marko iz Pale`nice,kao drugoplasirani. GLINENI GOLUBOVINa organizovanom takmi-~ewu u ga|awu glinenih golubovau~estvovalo je 114prijavqenih. Pobedio je Danojli}Du{an iz Ivanovaca,drugi je bio Milutinovi}Stanimir iz Skobaqa, a titulutre}eplasiranog jeosvojio Milovanovi} Ilijaiz Slavkovice.Nastavak sa strane 19prva manifestacija ovog tipa u Srbiji,obzirom da je jedino Zlatibor u to vremeimao organizovan lov vuka. Ponosnismo na ovu tradiciju i na odziv lovaca,jer nam uvek dolaze gosti iz gotovo celeSrbije, rekao je Zoran \ur|i}, upravniklovi{ta. SABORSabor lovaca, “Zlatna raja~ka lisica„je bio izvanredno organizovan. Zbornomesto je bio planinarski dom na Rajcu, gdese okupilo preko tri stotine lovaca iz SMOTRA PASANa smotri pasa je u~estvovalo25 pasa. Pobedio je srpskigoni~ Xafer, vlasnikaUskokovi} Dejana iz Jaj~i}a.Drugo mesto je osvojio srpskigoni~ Lila, vlasnika Pavlovi}Marka iz Kozeqa, atre}i je bio posavski goni~Alabaj, vlasnika Pavlovi}Nemawe iz Cvetanovaca. PO^ASNI ^LANOVIBila je ovo sve~ana prilika da se proglasepo~asni lovci LU “Rajac„ Qig. Zapo~asne lovce progla{eni su Kova~evi}Slavko iz Cvetanovaca i Koji} Aca izBran~i}a, koji neprekidno love prekopola veka, koliko su dugo i ~lanovi ovoglova~kog udru`ewa. Lova~ki savez Srbijeje dobio zahvalnicu za saradwu kojau kontinuitetu traje ~itavih 80 godina. RE^ PREDSEDNIKARedakcijaFoto: Stojan Vijatov– Zahvaqujem se svim lovcimakoji su do{li na na{u manifestaciju.Dru`ewe je osnovni motiv kojilovce pokre}e, tako da se nadamda }emo svi biti pod jednom kapom,lova~kom. Ovakvi skupovi oslikavajuslogu lovaca koji dolaze iz raznihkrajeva Srbije, gde god da su~lanovi, jer je lovac uspe{an onolikokoliko ima lova~kih prijateqa,rekao je predsednik Lova~kogudru`ewa “Rajac„ u Qigu, BrankoMilovanovi}.Posle lova odr`an je sve~ani ru-~ak u domu kulture u Slavkovici, gdesu lovci uz veseqe, muziku i dobitkena lutriji jo{ neko vreme sabiraliutiske proteklog lovnog danaLOVCI NA OKUPUTradicionalni Sabor lovaca “Silugata2013„ je jedna od najzna~ajnijih i najmasovnijihmanifestacija koje se organizuje nateritoriji op{tine Bela Palanka. XI Saborpo redu, bio je izuzetno pose}en. U grupnomlovu na vuka, {akala i lisicu uzelo jeu~e{}e preko 800 lovaca iz gotovo svih lova~kihudru`ewa u Srbiji ali i uz u~e{}elovac iz inostranstva, (Austrije, Italije,Nema~ke i Bugarske). Manifestaciju jeotvorio presednik Skup{tine LSS, MarkoTica, a predsednik Lova~kog udru`ewa “Jastreb„Bela Palanka, Du{an Jovanovi}, daoje neophodna uputstva i upozorio na merepreventive u pogledu bezbednosti.SABORGrupni lov vuka se odvijao po unapredodre|enom planu. Lovci su raspore|eni nakarakteristi~na mesta vu~jih prelaza ilimesta gde bi mogli da se pojave. Jedan brojmla|ih lovaca je bio u pogonu, a najve}i entuzijastisu ve} oko pet ~asova ujutru biliraspore|eni na mestima gde se vuk izrazitoi ~esto pojavquje i gde je ve} ranije bioodstreqivan. Vremenske prilike su bile,lova~kim re~nikom kazano “mekane„. Toplojutro i blagi povetarac nisu ukazivalida je ovaj dan pogodan za lov vuka. Vuk se lovikada je vu~je vreme. Vukovi su pokrenutii na wih se pucalo, bez obzira {to je rastojawebilo veliko (400-500 m). Interesantnoje da su upravo na vu~jem terenu odstreqenatri {akala, {to je i kona~ni rezultatovog grupnog lova.KOHABITACIJABila je to isto tako potvrda da {akali ivukovi dele isto stani{te i da su prona-{li “recept za kohabitaciju„, obzirom daJutarwe okupqawe pred polazak u lovsu obe vrste grabqivice i predatori, a ve}im delom i konkurentiu pogledu plena. Poznato je da literatura bele`i odsustvo{akala u predelima gde ima vukova. Ovde na obroncima Riwskihi Svrqi{kih planina, o~igledno ove vrste opstaju zajedno.Procewuje se da je u ovom lovi{tu stalno nastaweno tridesetakvukova, ~iji broj iz godine u godinu varira. Vi|aju se i uneposrednoj blizini naseqenih mesta, pri~iwavaju i znatne{tete kako na stoci, tako i na psima, prvenstveno lova~kim,{to lovce ovoga kraja izuzetno poga|a. Broj {akala je u usponui sada je ve} evidentan uticaj na sitnu divqa~. Tako na podru~juwihovog areala, u okviru ovog lovi{ta, evidentno je slabijiulov zeca i poqske jarebice koje je sve mawe iako se ne lovi. Nekolikojata jarebice kamewarke, koja obitavaju u jednom delu lovi{tasu osetno smawena, tako da u ovom zimskom periodu, brojisvega pet do {est jedinki. Pretpostavqa se da je glavni uzro~nikovog negativnog, opadaju}eg trenda upravo {akal.PRIJEM I PREDAVAWEManifestacija je imala i svoj nelovni, edukativni i kulturnikarakter. Na prijemu kod predsednika op{tine prethodnogdana, uz prisustvo brojnih gostiju, predsednik LSS, prof. drZoran Popovi} je odr`ao predavawe u vezi najzna~ajnijih problemasa kojima se lovstvo Srbije susre}e u pogledu gazdovawalovi{tima, sa posebnim akcentom na kretawe brojnosti glavnihgajenih vrsta divqa~i. Na prijemu kod predsednika op{ti-Nastavak na strani 22 >>>20 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.21

SABORI LOVACA09.02.2013.Nastavak sa strane 21ne Bela Palanka, Gorana Miqkovi}a,prisustvovali su i Zoran Aleksi}, ~lanUO LSS i ujedno predsednik LU “Poni-{avqe„ iz Pirota, kao i Zlatko Ra{i},predsednik Ju`nog lovnog regiona iujedno predsednik lova~kog udru`ewa“Dr Milenko Haxi}„ u Svrqigu. Zajednosa lova~kim udru`ewem doma}inom,JAREBICA KAMEWARKAVRSTA KOJA NESTAJEJedna od retkih preostalihpopulacija jarebice kamewarke jeupravo ovde, u podno`ju planine,odnosno vrha Silugata. Lovci ula`uvelike napore da sa~uvaju preostalajata. Prema ovda{wim iskustvima,jedina mera koja daje rezultate jeredovna zimska prihrana lomqenim`itom, plevom, prosom i sirkom.Improvizovana hranili{ta, kao {toje ovo na slici (vidi sliku iznad)kamwarke pohode i ona se stalnodopuwavaju novim koli~inamakvalitetne hrane. Lovci se nadaju da}e ovu visoko ugro`enu vrstu kojanestaje iz na{ih lovi{ta, uspeti daodr`e, iako su jata iz godine u godinusve mawa i mawa.ova dva lova~ka udru`ewa, obzirom da sukom{ije i da se grani~e, predstavqajuprimer kako treba da se odvija saradwasusednih udru`ewa.Posle odr`anog lova, sve~ani lova~kiru~ak je odr`an u objektu “Divqana„,gde su uru~ene zahvalnice najboqima.A. P.PREDAVAWESubota je bila dan predvi-|en za predavawa sa lova~kimtemama. Rodoqub Haxi Ceni}iz Lova~kog saveza Srbije, govorioje o stawu populacije vukau Srbiji, o divqoj sviwikao biolo{koj vrsti i o lovudivqe sviwe. Mali{a Markovi},vrhunski strelac i biv{ireprezentativac Srbije u streqa{tvu, sa petodecenijskimsta`om u bavqewu streqa{tvom, govorio je o meramabezbednosti u lovu. U velikoj sali grada, koja jebila ispuwena do gotovo posledweg mesta, predava~isu se zahvalili na pokazanom interesovawu i pa`wiprisutnih, me|u kojima nisu bili samo lovci.SABORVRAWSKI VUKOdstreqena~etiri vuka i~etiri lisiceREZULTAT- Organizovani lov je okon~an bez ikakvihproblema, na zadovoqsvo svih prisutnih,a posebno na zadovoqstvo doma}ina,na{eg lova~kog udru`ewa kao organizatora.Pored toga {to su odstreqena ~etirivuka i ~etiri lisice, istakao bih daje najzna~ajniji rezultat dana{weg lovnogdana to {to je sve proteklo u redu, uzpo{tovawe discipline i mera bezbednostiu lovu. Ovaj sabor je pozivnica i zasve naredne, za koje se nadamo da }e bitijo{ pose}eniji i sa jo{ bogatijim sadr`ajima,rekao je Dragan Dodi}, predsedniklova~kog udru`ewa “Fazan„ Vrawe. Nakonlova, prire|en je zajedni~ki ru~ak nakome su gosti i doma}i uz muzi~ku podr-{ku duva~kog orkestra iz Golemog Sela,nastavili dru`ewe do ve~erwih ~asova.UTISAK[EST [AKALA I PET LISICAUspe{no u Po`arevcuTradicionalna jedanaesta ,,[akalijada„,odr`ana je u subotu, 12.januara 2013. godine, u odli~nojorganizaciji Lova~kog udru`ewa,,Vojvoda Milenko„ iz Po`arevca.Po`arevqani su okupili preko 400 lovaca,a {akalijada je ,,dala„ rekordnih{est {akalai pet lisica.– Akcija na smawewu broja predatora una{em lovi{tu ,,Stig„ obuhvatala je oko10.000 hektara, od ukupno 38.199 hektara, sakojim uspe{no gazduje 650 lovaca na{egudru`ewa.Na{i lovci gosti, pristigli sa raznihUru~ena priznawastrana Srbije, lovili su u pogonu i ~ekom ulovi{tu, na sedam terena pored Velike Moravei Dunava. Po izvanrednim uslovima,pogoni~i su naterali {akale i lisice da sekre}u, pa je i ostvaren rekordan odstrel. Ulovi{tu trenutno imamo preko 350 {akala,prava su napast za divqa~ (razmno`avaju sezabriwavaju}e). Niko ga od zveri ne}e, samoga ~ovek uni{tava. Na{i lovci su pro{legodine odstrelili preko 40 {akala i 35 lisica– ka`e Boban Lazi}, predsednik LU,,Vojvoda Milenko„ u Po`arevcu.V. PetrinS. VijatovU nedequ se okupilo oko pet stotina lovaca koji supristigli iz cele Srbije. Dan je bio sun~an. Put Vrawa,krenuli su lovci iz ^oke, Beograda, Smedereva, Jagodine,Ni{a, Leskovca, Vu~ja, Vladi~inog Hana, Surdulice,Pirota, Bosilegrada, Bujanovca, Pre{eva. Doma}inlova i organizator manifestacije, Lova~koudru`ewe “Fazan„ Vrawe, za sve prisutne je obezbedio{ator (za slu~aj nevremena), a nije izostalo ni okrepqewe.Ujutru je serviran vru} ~aj, apopodne pikantni lova~ki pasuq.VITE[KO NADMETAWEZborno mesto lovaca, gostiju, svihkoji vole prirodu i aktivnosti podotvorenim nebom, bilo je “Jezero-Go~„, gde je odr`ano vite{ko nadmetawelovaca u disciplinama: nadvla~ewekonopca, skok u daq i bacawe kamenas ramena. Vi~ni varja~i i miro|ijama,ogledali su se u spremawu lova~koggula{a, koje je tako|e imalo takmi~arskikarakter.O{ti utisak je da su doma}ini biliveoma vredni i da su uspe{no organizovalilov, {to se ogleda pre svega u velikojpokrivenosti terena, koji su zaposelilovci. Odstrel je jo{ jedan dokaz dobreorganizacije, izda{nosti prirodeovog kraja, ali i lova~ke sre}e.Dragan Dodi}22 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.23

ZIMSKA IDILAPirotski Sabor lovaca je u zimskomambijentu ugostio oko ~etiri stotine lovaca.Najvi{e ih je bilo iz Beograda iNovog Sada, ali i iz drugih mesta {iromSrbije. Gusta magla koja se iznenada pojavilaupravo u trenutku kada je krenuo pogon,skratila je trajawe lova. Lovci su disciplinovanoostali na svojim mestima,~ekaju}i da organizator objavi kraj lova.TRADICIJASabori lovaca 10.02.2013.MAGLA SPASILA VUKOVENa saboru lovaca u Pirotuodstreqena lisicaNa zbornom mestu, ~uvenom crvenomtrgu, gde se nalaze i prostorije lova~kogudru`ewa, okupqenim lovcima, wih oko~etiri stotine me|u kojima je bilo i `enalovaca, obratio se predsednik lova~kogudru`ewa doma}ina.-Godine 1998. organizovali smo prvulovno turisti~ku manifestaciju ove vrsteu Pirotu, koja se uspe{no nastavqa.Imamo dobru saradwu sa lokalnom samoupravom,a predstavnici op{tine Pirot,koji su ovde prisutni, obe}ali su sa svojestrane pomo}, kako bi se ova manifestacijaodr`avala i u budu}nosti, {to jena{ zajedni~ki ciq, rekao je ZoranAleksi}, predsednik Lova~kog udru`ewa“Poni{avqe„ Pirot i ~lan Upravnog odboraLova~kog saveza Srbije.VU^JI TEREN- Ove godine imamo dosta vukova, na{itereni su izuzetno dobri i atraktivni zalov vuka. U dogovoru sa rukovodstvom lova~kogudru`ewa, naredne godine }emolov organizovati na ve}oj teritoriji lovi{ta,jer o~ekujemo vi{e gostiju, kazaoje Qubi{a Stankovi}, upravnik lovi{ta.Posle lova~kog doru~ka lovci su, svakopo svom po rasporedu, krenuli put lovnihrevira u mesnim zajednicama Temska, Sopot,Oreovica, Pokriv{tica, Pokrovenik,Ni{or, Dobri Dol i Grada{nica.NAJUSPE[NIJIAnti} Dejan iz sela Pokrovenik, ~lanLU “Poni{avqe„ Pirot, odstrelio jelisca. Preneo nam je svoje utiske o lovu.- Pri razme{tawu grupe u pokretu, iznenadaiz grmqa je isko~io lisac. Odreagovaosam brzo i lova~ka sre}a me je poslu`ila.Bio bih zadovoqan i da je pro-{lo druga~ije. Ceo dan se dru`imo, zimskiambijent je bogomdan, ne mo`e se tra-`iti vi{e od toga„, rekao je najuspe{nijilovac dana{weg dana, Dejan Anti}.MAGLAU toku organizovanog lova, odmah napo~etku prvog pogona, pucana su tri vukakoji su se uspe{no izvukli. Zbog gustemagle, koja se iznenada spustila, nijevi{e bilo uslova za izvo|ewe bezbednoglova. Lov je prekinut pre vremena, abogatiji ulov je izostao.- Ostaje `al {to su prethodni dan, kaoi sutradan, bili mnogo boqi za lov vuka,a nas je ovih sat vremena pod gustom maglomomelo da radimo u skladu sa satnicom.Me|utim i to je deo lova, priroda jepuna iznena|ewa, rekao je predsednik lova~kogudru`ewa Zoran Aleksi}.SARADWA SA PU PIROTOvda{we lova~ko udru`ewe ima izuzetnusaradwu sa Policijskom upravom uPirotu i grani~nom policijom, ~iji supripadnici u~estvovali u organizaciji ipru`ili stru~nu pomo}. Bilaje ovo prilika da se doma}ini javnozahvale svim pripadnicima ovih slu-`bi na podr{ci i razumevawu, Dejanu To-{i}u na~elniku odeqewa policije i Madi}Slavoqubu na~elniku PU Pirot.Me|u pripadnicima grani~ne policijeima dosta lovaca, koji su ~lanovi lova~kogudru`ewa “Poni{avqe„.ZASLUGENajve}e zasluge za uspe{nu organizacijupripadaju predsedniku Zoranuva odstreqena{akala i trilisice rezultatsu tradicionalnog,petogpo redu Sabora lovaca“Svrqig 2013„, odr`anog23. februara u organizacijiLova~kog udru`ewa “DrMilenko Haxi}„ Svrqig,op{tine Svrqig i Lova~kogsaveza Srbije. Saboruje prisustvovalo preko 400u~esnika, ukqu~uju}i i gosteiz Beograda, Ni{a, BelePalanke, Pirota, Mero{ine,Kru{evca, Kraqeva,Kragujevca, Aleksinca,Zaje~ara, Kwa`evca i Titela. Tako|e,bili su prisutni i predstavnici Lova~kogsaveza Srbije – Marko Tica, predsednikSkup{tine LSS i Aleksandar Panteli},vi{i lovni savetnik u LSS.Nakon okupqawa na zbornom mestuispred prostorija lova~kog udru`ewa,prisutnima se re~ima dobrodo{liceobratio Marko Tica, koji je i otvorioovogodi{wi Sabor, nakon ~ega im jepredsednik LU “Dr Milenko Haxi}„Zlatomir Ra{i} dao neophodna uputstvaoko na~ina izvo|ewa lova. Lovilose na obroncima Svrqi{kih planina,ta~nije na lokalitetima brda “Ropaq„ iAleksi}u i stru~noj slu`bi lova~kogudru`ewa, Bratislavi Xunov jedinoj damiu udru`ewu, Qubi{i Stankovi}u“Izvorski bagremar„, a najuspe{nijiu~esnici Sabora bili su Sa{a @ivkovi}i Sr|an \or|evi}, koji su se okitilitrofejima {akala, dok su Milan Prvulovi},Dejan Veselinovi} i Slavi{aPavlovi} odstrelili lisice. Prilikuda se okiti trofejom “gorskog cara„imao je Milan Mihailovi}, koji ovogaputa nije bio precizan.Nakon uspe{no zavr{enog lova, prire|enje zajedni~ki ru~ak za sve u~esnikeSabora, uz lova~ku tombolu, koja je iove godine imala bogat fond nagrada.Interesantan je podatak, da do pre ~etirigodine u lovi{tu “Svrqi{ke pla-upravniku, Spasi} Nenadu i Milo{uStankovi}u lovo~uvarima. Posebnotreba pohvaliti sve vo|e grupa koji suodli~no uradili svoj deo posla.PIROTSKI BRENDOVINakon lova odr`an je sve~ani ru~ak u“Vili Dijana„. Ova lovno turisti~kamanifestacija postaje jedan od za{titnihznakova Pirota. Ve}ina gostiju nijesebi dopustila da iz Pirota ode bez ~uvenogpirotskog ka~kavaqa i peglane kobacice,za kojima je bila prava jagma.LOVA^KO UDRU@EWE „DR MILENKO HAXI]“ SVRQIG5. SABOR LOVACA“SVRQIG 2013„D23.02.2013.nine„, kojim gazdujeLU “DrMilenko Haxi}„nije biloodstrela {akala,dok je ove godineregistrovan odstrel desetjedinki ove vrste divqa~i.To je jedan od pokazateqaporasta brojnosti populacije{akala, koji je uglavnomprisutan u ni`im delovimalovi{ta. Tako|e,pomenuto lovi{te je poznatopo izuzetno velikojbrojnosti populacije lisice,a naro~ito vuka, kojise nalazi u lovno-turisti~kojponudi Udru`ewa.SARADWAS obzirom da LU “Dr Milenko Haxi}„ima odli~nu saradwu sa lokalnom samoupravom,ovogodi{wem Saboru prisustvovalisu predstavnici op{tine Svrqig,ta~nije predsednik op{tine Milija Mileti}i predsednica Skup{tine op{tineJelena Trifunovi}. Tako|e, prisustvovalisu i predstavnici Osnovne{kole “Dobrila Stamboli}„ iz Svrqiga,sa kojom Udru`ewe tako|e ima izuzetnodobru saradwu, jer jedan broj u~enikaove {kole pripada ~lanstvu lova~kogpodmlatka.Milan Ostoji}24 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.25

24.02.2013.Sabori lovacaManifestacija poznata pod nazivom“Malojastreba~ki vuk„,odr`ana je 24. februara 2013.godine u Mero{ini. Na ovommero{inskom lova~kom Saboruu~e{}e je uzelo oko 250 lovaca.Sabor je otvorio predsednik Lova~kogsaveza Srbije, prof. dr Zoran Popovi},a prisustvovali su i predsednik Ju-`nog lovnog regiona, g-din Zlatko Ra-{i}, kao i ~elnici lokalne samouprave.– Lov se odvijao u grupama na teritorijicelog lovi{ta, u svim organizacionimjedinicama. Lovili su se vuk, lisicai {akal. Ovim lovom ujedno smo zatvorililovnu sezonu u lovi{tu “Koviqa~a„,ka`e predsednik lova~kog udru-`ewa “Mali Jastrebac„ u Mero{ini,Bo`idar Stanisavqevi}.[AKALIJADA U POQANIOdstreqenatri {akalaUorganizaciji lova~kog udru-`ewa “Resava„ iz Poqane,odr`ana je ~etvrta {akalijada,pod nazivom “Lov na moravskog{akala„. Odziv lovacaje bio izuzetan i pored lo{eg vremenai jake ko{ave.Na manifestaciji su u~estvovali lovciiz Beograda, Ni{a, Zaje~ara, Alibunara,Velikog Gradi{ta, Ilanxe, Sur~ina,Po`arevca i okolnih udru`ewa, @abara,Smoqinca, Aleksandrovca, Mirijeva, Ti-}evca, Petrovca, kao i inostrani gosti izRumunije, ta~nije lovci op{tine ,,Gradinari„.Okupilo se oko 170 lovaca koji sulovili na teritoriji lovi{ta Lu~ica iuspeli da odstrele tri {akala.SABOR LOVACAU MERO[INIOdstreqenjedan {akali jedna lisica[akala je odstrelio lovac Milovanovi} Dragan iz Lepaje. Lova~kasre}a nije omanula ni kad je u pitawu lovac Stevi} Dejan iz Kovanluka,koji je uspeo da odstreli lisicu.Zajedni~ko dru`ewe je nastavqeno u motelu “JEZERO„, pokraj Obla-~inskog jezera, gde su lovci sre|ivali utiske proteklog lovnog dana.Lova~ku sre}u su najvi-{e imali Cani} Mom~ilo,Budimirovi} Goran iMilo{ Stojanovi}. Progla{en je i najproma{aj.Lovac Sava Jovanovi} iz Ni-{a, imao je najmawe lova~ke sre}e i lo{dan, pa je proma{io tri {akala. Organizatorje uprkos tome, dodelio ~etiripehara za uspomenu iz lova na moravskog{akala 2013 godine. Manifestacija jeimala i druge sadr`aje.Predavawa o {akalu odr`ali su Du-{ko ]irovi}, sa Biolo{kog fakultetau Beogradu i Aleksandar Panteli},stru~ni radnik Lova~kog saveza Srbije,u prisustvu oko 40 lovaca i radnikastru~nih slu`bi okolnih udru`ewa.Neboj{a Stojanovi}Lova~ko udru`ewe ,,Resava„ Poqanaje ovim povodom nagradilo zaslu`nelovce lova~kim ordewem. Dobitnikzlatnog ordena je Pavlovi} Slavi{a.Srebrnim ordenom su se podi~ili Radivojevi}Novica i Zori} Milenko, abronzanim Markovi} Dobrica i Mituqevi}@ivorad. Svi lovci sa lova~kimsta`om preko trideset godina, wih ~etrdeset,dobili su prigodne zahvalnice.Dru`ewe je nastavqeno uz bogat ru~ak uRestoranu ,,Izvor„.Pavlovi} Slavi{aBIOLOGIJA DIVQA^IDEMISTIFIKACIJAISHRANE [AKALA ULOVI[TIMA SRBIJEZahvaquju}i sna`nom {irewutokom posledwih 30 godina,{akal je od gotovo is~ezle,postao jedna od najbrojnijihpredatorskih vrsta u lovi-{tima {irom Srbije. Wegovaiznenadna pojava na prostorimasa kojih je u bli`oj ili daqojpro{losti nestao, pokrenulaje diskusiju o potencijalnomuticaju {akala na drugelovne vrste. Na lova~kim internetforumima se u novijevreme razvila veoma `iva debatao velikim {tetama koje{akal ~ini na gajenim vrstamadivqa~i. ^ini se da su seona posebno rasplamsala nakonprezentovawa i objavqivawarezultata istra`ivawazimske ishrane {akala nasimpozijumu u @agubici. PriNastavak na strani 28 >>>Istra`ivawa ishrane{akala u SrbijiU posledwih sedam godina u lovi{tima Srbije se vr{e intenzivnaistra`ivawa ishrane {akala. Nosioci ovih aktivnostisu docent dr Du{ko ]irovi}, asistent Aleksandra Penezi}sa Biolo{kog fakulteta u Beogradu, mr Milan Paunovi}iz Prirodwa~kog muzeja u Beogradu i dr Miroqub Milenkovi}iz Instituta za Biolo{ka istra`ivawa “Sini{a Stankovi}„iz Beograda, uz asistenciju Lova~kog saveza Srbije,punu podr{ku i saradwu brojnih lova~kih udru`ewa, profesionalnihlovnih radnika (upravnika lovi{ta i lovo~uvara)i velikog broja lovaca na terenu.Analize ishrane {akala su metodolo{ki bazirane na pregledu`eluda~nog sadr`aja legalno odstreqenih ili u saobra}ajustradalih jedinki. Na ukupno {est lokaliteta (Sur-~in, Smederevo, Veliko Gradi{te, Velika Plana, Svilajnaci Negotin) do sada je prikupqeno i pregledano preko 650 `eludaca{to daje izuzetnu osnovu za kvalitetno sagledavaweprirode ishrane {akala, kao i wegovog uticaja na populacijegajenih vrsta divqa~i.26 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.27

BIOLOGIJADIVQA^IBIOLOGIJADIVQA^INastavak sa strane 27tome ve}ina lovaca smatra da je on odgovoranza lokalna smanivawa brojnostisrne}e divqa~i, i velikih gubitaka uperiodu reprodukcije. Ta mi{qewa istavovi su formirani na subjektivnimiskustvima i tradicionalnim predube-|ewem o predatorskoj vrsti (u ovom slu-~aju {akalu) kao {teto~ini. Stoga se~ini da je do{lo vreme da se demistifikujeishrana {akala u lovi{tima Srbije.I to sa akcentom na prole}e i letokada sve lovne vrste imaju svoj podmladak.Kao primer nave{}emo rezultateanaliza ishrane koje se posedwih {estgodina realizuju na podru~ju VelikogGradi{ta (Tabela 1).GLAVNI IZVORIHRANE [AKALAUticaj {akala nareprodukciju srneNepoznavawe ekologije {akala dovelo je do brojnih kontraverziu pogledu zna~aja i uticaja ovog predatora na populacije gajenihvrsta divqa~i. Posebno je me|u lovcima {iroko rasprostrawenomi{qewe da je {akal odgovoran za lokalno smawivawebrojnosti srne}e divqa~i. Ve}ina lovaca smatra da je toposledica velikih {teta koje {akal nanosi srne}em podmlatku(lanadima). Ali da li je to istina?Postoji samo jedan nepobitan na~in da se to utvrdi. A to jeintenzivno istra`ivawe ishrane {akala u reproduktivnom periodusrne. U tom smislu pozivamo lovce na saradwu da {akaleodstreqene u periodu maj-juli prikupqaju i ~uvaju (zamrzavajuu {to kra}em roku nakon odstrela). Za sve zainteresovanelovce i lovne radnike koji bi `eleli da uzmu u~e{}a u ovimistra`ivawima i re{avawu ove problematike kontakt je:Doc. dr Du{ko ]irovi}Biolo{ki fakultetStudentski trg 1611000 BeogradTel: 064/8237946e-mail: dcirovic@bio.bg.ac.rsTabela 1. Ishrana {akala tokom vegetacijske sezone napodru~ju Velikog Gradi{taSezonaKategorija hrane Prole}e Leto Cela godinaDoma}e `ivotiwe 79.91% 35,28% 72.56%Sitni sisari 12.30% 20.15% 10.70%Biqna hrana 0.32% 36.09% 6.12%Srna 1.21% 0% 4.28%Divqa sviwa 0% 0% 1.29%Psi i ma~ke 1.32% 0% 1.29%Zec 2.44% 0% 1.19%Ptice 0.47% 3.57% 1.08%Insekti 2.27% 4.85% 0.99%Karnivore 0% 0% 0.25%Nejestivi materijal 0% 0% 0.19%Vodozemci i gmizavci 0.03% 0% 0.05%Ribe 0% 0.05% 0.01%Bazirano na udelu mase hrane u sadr`aju `eludaca {akalaDaleko najzastupqenija hrana {akalau gotovo svim sezonama u lovi{tima Srbijesu doma}e `ivotiwe (stoka i `ivina).Ali ne kao plen, ve} iskqu~ivo u oblikule{ine. I to ne celih `ivotiwa,ve} klani~nog otpada (ko`e, creva, masno}e, itd) koji seodbacuje (uglavnom nelegalno) u neposrednoj okolini naseqa.Na taj na~in nesvesno qudi tokom cele godine obezbe|ujuvelike koli~ine za {akale lako dostupne hrane.Po pravilu druga najzna~ajnija kategorija hrane u ishrani{akala su sitni sisari (dominantno mi{evi i voluharice).U su{tini oni su najzna~ajniji plen u ishrani{akala u svim sezonama.Biqna hrana tokom letwe sezone je najzastupqnija uishrani {akala. Od biqne hrane dominira vo}e ({qive,dudiwe, gro`|e itd) koje u doba sazrevawa veoma obilatokoristi za ishranu. Na godi{wem nivo biqna hrana jena podru~ju Velikog Gradi{ta po svom udelu bila odmahnakon doma}ih `ivotiwa i sitnih sisara. Tokom letwesezone raste i udeo ptica i insekata u ishrani {akala.Ova dva tipa hrane su bila na na petom, odnosno {etommestu u letwoj ishrani {akala.ZNA^AJ GAJENIH VRSTADIVQA^ U ISHRANI [AKALAU pogledu godi{weg ciklusa najve}i udeo u ishrani{akala su imale srne (4,28%), zatim divqe sviwe (1,29%)i ze~evi sa svega 1,19%. U su{tini najve}i zna~aj srna idivqih sviwa u ishrani {akala na podru~ju Velikog Gradi{taje bio tokom jesewe, odnosno zimske sezone, dok suze~evi najzastupqeniji tokom prole}a.U su{tini mo`e se re}i da gajene vrste divqa~i nepredstavqaju zna~ajniji izvor hrane za {akala kod nas.Osim wihovog malog procentualnog udela, tome u priloggovori i nekoliko neospornih ~iwenica. Na primer,udeo gajenih vrsta divqa~i u ishrani {akala na godi-{wem nivou (ukupno 6,76%) pribli`an udelu biqne hrane(6,12%) koju {akal konzumira tokom ~itave godine.Ili da je udeo pasa i ma~aka i divqih sviwa u ishrani {akala na nivou~itave godine identi~an (1,29%). Da srne u na godi{wem nivo imaju pribli`anzna~aj (4,28%) kao insekti (4,85%) tokom letwe sezone!!UTICAJ [AKALA NA POPULACIJEGAJENIH VRSTA DIVQA^IVe} mali procenti gajenih vrsta divqa~i u ishrani {akala dovoqnogovore o wegovom malom uticaju na brojnost i dinamiku wihovih populacija.Ako tom malom udelu dodamo i ~iwenicu da su divqe sviwe u ishrani{akala iskqu~ivo, a srne dominantno nala`ene u obliku le{ine(ko`e i creva koje su bacane nakon odstrela) zakqu~ak se sam po sebiname}e. ^ak {ta vi{e, i ze~evi koji su po svojoj veli~ini daleko mawiplen od divqe sviwe i srne, su u velikoj meri u ishrani {akala tako|enala`eni u obliku le{ine (u{i, delovi ko`e, creva). Interesanto jetako|e da su fazani samo sporadi~no nalazeni (zbrajani su zajedno saostalim pticama) u `eludcima {akala.Istra`ivawa ishrane {akala u Srbiji nedvosmisleno ukazuje da razlogeopadawa brojnosti lokalnih populacija ze~eva ili srna ne trebatra`iti u recentnom {irewu {akala i wegovom predatorskom pritisku,ve} u nekim drugim faktorima i uticajima. Pre svih u krivolovu ineadekvatnom gazdovawu lokalnim populacijama gajenih vrsta divqa~i.Doc. dr Du{ko ]irovi}Asistent Aleksandra Penezi}• Iznenadna pojava naprostorima sa kojih jeu bli`oj ili daqojpro{losti nestao,pokrenula je diskusijuo potencijalnomuticaju {akala nadruge lovne vrste• U su{tini mo`e se re}ida gajene vrste divqa~ine predstavqajuzna~ajniji izvor hraneza {akala kod nas• Udeo gajenih vrstadivqa~i u ishrani{akala na godi{wemnivou je ukupno 6,76%28 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.29

IZDAVA^KA DELATNOST INICIJATIVE^ETVOROGODI[WI POSVE]ENI RADIzuzetnost ovog izdawa proizilazi iz wegove enciklopedijskesveobuhvatnosti, luksuzne opremqenosti i ~iwenice da je autordama, koja je odva`no zakora~ila u svet lovstva. Sowa Petrovi}Obradovi} nam je ispri~ala lovno prirodwa~ku pri~u na 415 kolornihstranica, sa preko 1.500 fotografija i 30 geografskih karata,svrstanu u 13 poglavqa.UDRU@EWE STUDENATA ZA POPULARIZACIJU LOVSTVA „VETERINAR“Od ideje dostudentskog udru`ewaDOBARPOGLEDNA SRBIJU^etvorogodi{wi rad autorkeSowe Petrovi} Obradovi}KWIGA RAZLI^ITA OD DRUGIHOva kwiga podu~ava i vodi do saznawa da bez lovaca nema o~uvawaprirode, jer tamo gde nema organizovanog lova, nema ni divqa~i.Kada lovci to ka`u, postavi se pitawe, da li izvrgavaju ~iweniceu sopstvenu korist ili delatnost? Ali, u ovoj kwizi dobijamo potvrduodr`ivosti lova od strane neutralne osobe – izvan lova~koglobija, koja je shvatila su{tinu iskonskog bavqewa lovom.Kako neko re~e, postoje tri vrste kwiga. Prve idu direktno u policu,niko ih ne ~ita. Druge zavr{avaju u policama, kada budu pro-~itane. Tre}e se stalno ponovo ~itaju.To su kwige koje su poredkreveta, na no}nom sto~i}u, koje se ~itaju, pa se svaki dan prelistavaju,dok se ne raskupusaju i dok ne pre|u u nasle|e. Ovo je jednatakva kwiga.KAPITALNO DELONa pitawe, da li se bavi lovom, dobili smo odgovar autorke:– Lovom na pravi na~in da, odstrelom ne, rekla je Sowa Petrovi}Obradovi}.Kada jedna `ena sa puno hrabrosti u|e u lova~ki svet, koji je domenmu{karaca, i napravi kapitalno delo, to je ravno podvigu. Samooni koji znaju lovce, znaju koliko je to te{ko. Pitali smo autorkukako je u{la u lova~ku pri~u.– Iz radoznalosti i zbog predrasuda koje sam imala o lovcima. Poslenekog vremena, po`elela sam da zajedno uklonimo predrasudekod qudi i predstavimo lovstvo kao plemenitu ve{tinu, rekla jeautorka.MI[QEWE ^ITALA^KE PUBLIKEG. Taka~: “Ova kwiga je razli~ita od svih ostalih. U ovoj kwizi senalazi i lovac i qubiteq prirode i qubiteq fotografije i lovai kuhiwe. Ovo je prva kwiga lova~ke tematike, u kojoj se svako mo-`e prona}i„BOGATIJA LOVA^KA BIBLIOTEKALova~ka organizacija je, ne samo kroz svoju biblioteku “Sveti Evstatije„,oduvek podr`avala rad na objavqivawu novih izdawa.Permanentno obrazovawe lovaca je jedan od najva`nijih zadatakaLSS. Lovac u XXI veku je dobro obrazovan i wegova znawa se stalnouve}avaju. Zato uvek raduje kada novo lova~ko izdawe krene me-|u lovce.TEHNI^KI PODACI O KWIZIFormat: 240h318 mm, 415 kolornih stranica sa oko 1.500 fotografijai 30-ak geografskih karata.Kwigu mo`ete poru~iti posredstvom slede}ih telefona:011/3442-467 i 063/ 822-3221, kao i na e-mail: posonja@gmail.comPre pet godina, studenti Fakulteta Veterinarskemedicine, Univerziteta uBeogradu, su na svom fakultetu osnovaliUdru`ewe studenata za popularizacijulovstva. Bilo je to 15. januara2008. godine. Ideja je tiwala dugo, alisu studenti na{li voqe i vremena daje sprovedu u delo, a da pri tome nezanemare svoje u~eni~ke obaveze.Osniva~iOsniva~i su studenti sa podr{kompojedinih svojih profesora, koji vole irazumeju lovstvo i koji su u tome videlimogu}nost dodatnog obrazovawe uoblasti lovstva i o~uvawa `ivotnesredine, razvijawa ekolo{ke i op{tekulture koja pozitivno uti~e na nivoznawa i sposobnosti studenata kojikroz upoznavawe lovstva, sti~u znawakoja im poma`u ne samo u budu}em profesionalnomradu, ve} i u daqem `ivotu.Udru`ewe je specifi~no po tome{to nema svoje lovi{te ve} se iskqu-~ivo bavi prevencijom i za{titom lovnedivqa~i. Imali smo niz aktivnostikao {to su odlasci u mnoga lova~kaudru`ewa na terenu, potpisivawe ugovorasa udru`ewima kao i aktivno u~e-{}e u prikupqawu uzoraka za istra`ivawarealnog prirasta zeca.U saradwi sa Lova~kim savezom Srbije,Lova~kom komorom i JP “Srbija{ume„i uz wihovu podr{ku, idemo ka boqemposlovawu i razvijawu udru`ewa.Petogodi{wicaU januaru 2013. godine udru`ewe jeproslavilo svoj prvi jubilej, petogodi-{wicu poslovawa. Na proslavi jubilejabili su zvani~nici Lova~kog savezaSrbije kao i gosti iz drugih udru`ewa.Detaq sa sednice Upravnog odborastudentskog udru`ewaDodeqena su priznawa najzaslu`nijim~lanovima udru`ewa od strane LSS.Tako|e, udru`ewe je dodelilo zahvalnicepojedincima i institucijama kojisu pomagali rad i razvoj udru`ewa kojedanas broji 45 ~lanova.Upravni odbor udru`ewa ~ine predsednikNeboj{a Aleksi}, sekretar IgorSimi}, Lazar Kosov~evi}, Jovana Milenkovi}i Jasmin Mileti}.Samim tim {to smo studenti, mnogekatedre na fakultetu izlaze nam u susretsa svojim laboratorijama radi raznihistra`ivawa oboqena lovne divqa~i,a poseban uspeh imamo u saradwina predmetu “Uzgoj i nega lovne divqa~i„gde dosta poma`emo i uspe{nosara|ujemo.Neboj{a Aleksi}30 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.31

NAUKA I LOV NAUKA I LOVMladunci ipolno zrelimu`jaci i`enkemonomorfnihvrsta su gotovoidenti~ni,dok se koddimorfnihvrsta samo kodmladunacapol ne mo`erazlikovatiOsnovnaprednost ovihmetoda, poredvisokespecifi~nosti,jeste mogu}nostneinvazivnoguzorkovawabiolo{kogmaterijalate se mo`esmatrati da jedobrobitjedinke upotpunostiza{ti}enaMOLEKULARNOGENETI^KE METODEODRE\IVAWA POLAKOD PERNATE DIVQA^Iasist. Milo{ Vu~i}evi}, doc. dr Jevrosima Stevanovi}, prof. dr Zoran Stanimirovi}Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u BeograduLovstvo predstavqa granu privrede sa potencijalnovelikim zna~ajem za Srbiju. Una{oj zemqi postoji 321 lovi{te sa ukupnompovr{inom od oko 9 miliona ari. USrbiji se u lovi{tima uzgaja 25 vrsta pernatelovne divqa~i, a pod za{titom Zakona oza{titi prirode od tih 25 vrsta, nalazi se 21.Kod pojedinih vrsta ptica, odre|en brojmu`jaka i `enki se pu{ta u lovi{ta i uspe{nareprodukcija mo`e biti postignuta samo prispecifi~nom odnosu polova. Me|u monogamnimvrstama za lov su zna~ajne: poqska jarebica(Perdix perdix), jarebica kamewarka (Alectorisgraeca), prepelica (Coturnix coturnix), le{tarka(Tetrastes bonasia), {umska {quka (Scolopaxrusticola), grlica (Streptopelia turtur), gugutka (S.decaocto) doma}a guska (Anser anser), `utokqunilabud (Cygnus cygnus) i jastreb koko{ar (Accipitergentilis). Od poligamnih vrsta najzna~ajnijesu fazan (Phasianus colchicus), veliki tetreb(Tetrao urogallus) i velika dropqa (Otis tarda).Formirawe parova i jata zarad reprodukcijeje po`eqno uraditi {to je pre mogu}e, dakleneophodno je determinisati pol odmah nakonizlegawa. Podjednako je bitno ne povreditijedinku tokom uzorkovawa tkiva za analize.Sem toga, u pojedinim zemqama, tokom sezonelova, dozvoqeno je loviti iskqu~ivo mu`jakeili iskqu~ivo `enke odre|enih vrsta.Kod 50% vrsta ptica polno zreli mu`jaci i`enke se ne razlikuju po nekoj spoqa vidqivojkarakteristici (monomorfne vrste). Determinacijapola zasnovana na fenotipskim karakteristikamaje kod tih monomorfnih pticaizuzetno te{ka, ako ne i nemogu}a. Mladuncii polno zreli mu`jaci i `enke monomorfnihvrsta su gotovo identi~ni, dok se kod dimorfnihvrsta samo kod mladunaca pol ne mo-`e razlikovati. Odgovaraju}e znawe o starosnoji polnoj strukturi ekonomskog godi{wegizlova je bitno za pravilan menaxment populacijamadivqa~i.Ornitolozi su generalno saglasni da postojevarijacije izme|u odnosa polova kod divqihvrsta ptica. Postoji veza izme|u odnosa polovai demografije, pona{awa i opstanka populacija.Oblici pona{awa poput poligamije, multiplekopulacije, za{tite partnera i zajedni~kiuzgoj su ~esto povezani sa brojem mu`jaka i`enki unutar populacije i verovatno su se razvilikao wihova posledica. Uzrok ovakvih varirawaod o~ekivanog odnosa polova 1:1, koji semo`e na}i kod ve}ine vrste sisara, jo{ uveknije obja{wen, a odstupawa u odnosu polovaimaju uticaj na ekologiju, monitoring i konzervacijuvrsta.U odgajiva~kim centrima se obavqa uzgoj itrgovina velikog broja ptica i za wih je determinacijapola od izuzetnog zna~aja. Kod nekihvrsta ptica neophodno je imati ta~no odre|enbroj jedinki i specifi~an odnos polova unutaristog prostora za dr`awe. To je potrebno u ciquodr`avawa fiziolo{kih oblika pona{awai prevenirawa pojave poreme}enih i patolo-{kih oblika pona{awa koji ~esto mogu voditika smrti ptice. Kada se jedinke jednog pola na-|u u vi{ku, one nisu sposobne da se bore za teritoriju.Te jedinke ostaju same i nazivaju se“plutaju}im„ individuama i to su naj~e{}emlade i neiskusne `ivotiwe.Metode koje se smatraju tradicionalnim, aprimewuju se jo{ uvek za odre|ivawe pola kodptica jesu npr. pore|ewe razli~itih morfolo-{kih karakteristika (veli~ina jedinke, du`inakquna, boja perja...), pore|ewe razli~itihobrazaca reproduktivnog oblika pona{awa, na-~ini vokalizacije, primena ultrazvuka ili hirurgije(laparoskopija i laparotomija) i citolo{kemetode. Zajedni~ko za sve navedene metodejeste da su rezultati analiza nepouzdani i dase ne mogu primewivati kod mladunaca, a nekeod wih su i vrlo rizi~ne za izvo|ewe s obziromda zahtevaju anestezirawe ili hiru{ke zahvate.Molekularne metode se primewuju za svrhuodre|ivawa pola kod ptica posledwe dve decenije.Osnovna prednost ovih metoda, pored visokespecifi~nosti, jeste mogu}nost neinvazivnoguzorkovawa biolo{kog materijala te se mo`esmatrati da je dobrobit jedinke u potpunosti za-{ti}ena. Kao uzorak za analize mogu se koristitikrv, perje, bris usne dupqe ili feces. Me|utim,uzorkovawe krvi podrazumeva grubu manipulacijujedinkama i sveukupno je vrlo stresnoza pticu i nosi sa sobom visok nivo rizika, pa jeuzorkovawe perja i feseca najpo`eqnije jer nezahteva fizi~ki kontakt sa jedinkom i ne naru-{ava fizi~ki i psihi~ki integritet `ivotiwe.Pri odre|ivawu pola mladunaca, krhkih ili jedinkiugro`enih vrsta, od izuzetne je va`nostida se stres prouzrokovan manipulacijom pticesvede na najmawu mogu}u meru.Imaju}i sve navedeno u vidu, odlu~ili smo dana Katedri za biologiju Fakulteta veterinarskemedicine Univerziteta u Beogradu osvojimometodu DNK analize pola ptica. Po~ev odfebruara 2010. godine, u saradwi sa brojnim institucijamapoput doma}ih i inostranih zoolo-{kih vrtova, lova~kih udru`ewa i fazanerija,sa odgajiva~ima i individualnim dr`aocimaptica, zapo~eli smo uzorkovaweptica, izolacijuwihove DNK i analizu polana osnovu razlika kojese izme|u mu`jaka i `enkimonomorfnih pticamogu videti samo nakomPCR amplifikacije polno-specifi~nogCHD gena.Potreba za ovom aktivno{}uje bila izuzetnovelika. Pre svega sa nau~nestrane ose}ala se potrebada se zapo~ne sa istra`ivawimau ovoj oblasti,a sa druge strane, uvidelismo da je navedenausluga potrebna na{im saradnicima ukqu~enimu odgoj pernate lovne divqa~i, prijateqimaiz Zoolo{kog vrta u Beogradu, kolegama kojiu~estvuju u programima o~uvawa ugro`enihvrsta, programima o~uvawa genetskih resursaautohtonih rasa na teritoriji na{e zemqe, odgajiva~imaptica i individualnim odgajiva~ima.Tako|e, nedvosmislena determinacija polaje neophodna za uspostavqawe legislative u ciquza{tite svih ugro`enih vrsta ptica.Molekularno-geneti~ka metoda za odre|ivawepola koju primewujemo kod ptica bazira sena analizi CHD gena, koji je visokokonzervisankod ptica, ali i kod sisara. Istra`ivawasu pokazala da je bio prisutan i kod zajedni~kogpretka sisara i ptica (razdvajawe se dogodilopre 310 miliona godina). Kod ptica, CHD gen jeprisutan na oba polna hromozoma. Kako su mu`jaciptica homogametni (ZZ) a `enke heterogametne(ZW), amplifikacijom odre|enih sekvencigena dobijaju se produkti na osnovu kojihodre|ujemo da li je u pitawu mu`jak ili`enka. Primenom 2550f/2718R seta prajmeradolazi do wihovog vezivawa za visokokonzervisanukodiraju}u sekvencu gena i posledi~no seamplifikuje varijabilna intronska sekvenca.Produkt koji se dobija amplifikacijom CHDgena sa W hromozoma je mawi nego produkt kojise dobija amplifikacijom sa Z hromozoma iupravo zahvaquju}i takvom polimorfizmuCHD gena mogu}e je elektroforezom na agaroznomgelu razdvojiti amplifikovane produktePCR reakcije i utvrditi pol jedinke.*navedena istra`ivawa se obavqaju u okviru projektaMinistarstva prosvete i nauke Republike Srbije “Molekularno-geneti~kai ekolo{ka istra`ivawa u za{titiautohtonih animalnih geneti~kih resursa, o~uvawa dobrobiti,zdravqa i reprodukcije gajenih `ivotiwa iproizvodwe bezbedne hrane„ (Ev. br. 46002; rukovodilacprof. dr Zoran Stanimirovi})Slika 1: Rezultati analize pola razli~itihvrsta ptica na agaroznom gelu obojenom uetidijum bromiduM – Marker,1 – Anser anser (f)2 – Corvus frugilegus (f)3 – Perdix perdix (m)4 – Coturnix coturnix (f)5 – Scolopax rusticola (m)6 – Phasianus colchicus (f)M – MarkerPriodre|ivawupolamladunaca,krhkih ilijedinkiugro`enihvrsta, odizuzetne jeva`nostida se stresprouzrokovanmanipulacijomptice svedena najmawumogu}u meru32 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.33

IZ ISTORIJE KINOLOGIJE[TA PASZNA^I ^OVEKUStvorewe koje ima lepotu bez mere, snagu bezbrutalnosti i sve vrline ~oveka bez wegovih manaDraganMarkovi} - KudroUvod u ovaj napis neka bude deseta kinolo-{ka zapovest, koja glasi: “Ne zaboravi daje pas najpametnija `ivotiwa„. Ona sa tolikotopline, ali i opomiwawa govori{ta pas zna~i ~oveku, kome je ovaj ~etvorono`acujedno i najverniji prijateq, prate}iga u stopu na wegovom putu dugom hiqadama godina,ostaju}i mu uvek odan i privr`en u sre}i inesre}i ili, kao {to re~e ~uveni engleski pesnikBajron: “Stvorewe koje ima lepotu bez mere,snagu bez brutalnosti i sve vrline ~oveka bezwegovih mana„.Da bi se ispri~ala neponovqiva pri~a o ovomdivnom stvorewu, moramo po~eti od starozavetnebiblijske izreke da na po~etku Postawa be{esamo “re~„ i kako ka`e Prva kwiga Mojsijeva dapetog dana Gospod stvori “zvijeri zemaqske povrstama wihovijem„, drugim re~ima, u dalekavreme eocena, kada se po hipotezi T. M. Veversana Zemqi pojavquje zajedni~ki predak svih meso`dera,pa prema tome i roda Canis, nazvan Miakis.Nije bio ve}i od dana{we doma}e ma~ke, retraktivnihnoktiju poput we, repa dugog pribli-`no du`ini svog tela i, kako se u ovoj nau~noj zamislinavodi, boravio je na drvetu.Evolucijom i diferencirawem od ovog Ancestora,u toku dugih 20-30 miliona godina, nastalisu prapreci dana{wih vrsta: Skynodictis, Cynodesmus,Diaphenus i drugi. Divqa vrsta roda Canisjavqa se milion godina pre na{e, hri{}anskeere, u periodu pleistocena. Praprapredak ovogroda nazvan je Cynodesmus. Daqom evolucijom nastaoje Tormactus, `ivotiwa nalik na vuka. Od wesu nastali vuk, kojot, lisica, {akal, kao i sviostali Canidi.O POREKLU PSA(PREOBRA@AJ VUKA)U nauci se dosta spori o poreklu psa, da bi seiskristalisalo da je wegov predak bio vuk. Postoji~itav niz teorija i hipoteza o tome gde, kadai kako je vuk postao pas, vr{ena su i DNK ispitivawau ciqu provere wihove osnovanosti,ali zakqu~ci do kojih se do{lo su me|usobnoprotivre~ni i ~esto nedore~eni. Jedino je sigurnoda je do pripitomqavawa vuka do{lo na severnojzemqinoj polulopti. Wegova domestifikacijase, prema najnovijim nau~nim istra`ivawima,sprovo|enim u prvoj deceniji 21. veka, de-{avala se u raznim delovima na{e planete uvremenu koje obuhvata period od 32.000 do 26.000godina pre na{eg doba. Savremena nau~na metodologijai kriti~ko preispitavawe postoje}ih,kao otkrivawe i izu~avawe novih fosilnih nalaza,uz kori{}ewe daleko savr{enijih tehnologijaje tako dovela do toga da je nekada op{teprihva}eni zakqu~ak o vremenskom okviru preobra`ajavuka u psa od 16.000 do 12.000 godina prenas postao zastareo i neta~an, ~ime je saznawe ona{im iskonskim vezama sa psom dobilo sasvimdrugi, daleko dubqi, ne samo hronolo{ki, ve} isocio-psiholo{ki smisao i nateralo nas da ponovorazmislimo o tome za{to smo mi qudi tolikoprivr`eni psima i oni nama.Kako je do toga do{lo? Odgovor najverovatnijele`i u tome {to su i prvobitni Homo sapiensi vuk imali u osnovi istu dru{tvenu strukturui instinkte: oba su `ivela od lova, u grupama,~oporima, pod dominacijom jednog vo|e,“alfa jedinke„.Naime, sve ~e{}e se de{avalo da qudidu`e borave na jednom mestu. Kao posledicatakvog na~ina `ivota ~oveka,gomilao se razni otpad i vukovi su sekretali oko tih stani{ta, nalaze}i izvorza ishranu u otpacima hrane. Vuk,kao veoma inteligentna `ivotiwa jeshvatio da je ~ovek superiorniji lovac iprate}i ga, moren gla|u, lak{e je dolaziodo hrane od otpadaka koje je ovaj svakodnevnoostavqao. Nije morao da se zamarajure}i `ivi, uvek neizvesan plen:pratio je ~oveka na rastojawu, u i{~ekivawuda i sam do|e do ostataka hrane, timeodr`avaju}i svoj rod i odr`avaju}ivrstu. Tako je vuk pre}utno prihvatioHomo sapiensa za svog vo|u, pot~iwavaju-}i mu se kao, uslovno re~eno, dominantnijem.^OVEK I VUKPASMINAPasmina jegrupa `ivotiwakoje je uzgojio~ovek i kojaposedujenasledneosobine,prvenstvenojednolikostizgleda po kojemse razlikuje oddrugih ~lanovaiste vrste^ovek je najverovatnije iz radoznalostipokupio i u svoju naseobinu doneomale vu~i}e, a deca su se, {to je jo{ verovatnije,najvi{e obradovala tim malim`ivim igra~kama. Izme|u wih je nastalodru`ewe kroz igru, koje je postepenopreraslo u uzajamno prijateqstvoi lova~ki interes, radi pribavqawaneophodne hrane. ^esto su nala`eni sasvimmali i slepi vu~i}i, nesposobni da se hrane drugimosim maj~inim mlekom. Takve {tence prihvatale bi `enekoje su dojile decu i othrawivale ih na svojim grudima.Ovo je jo{ vi{e zbli`ilo prvobitnog psa i ~oveka,{to je, talo`e}i se kroz nebrojene generacije, ostajalou genima psa, manifestuju}i se slepom poslu{no{}u ibezrezervnom privr`eno{}u prema svom gospodaru i pocenu sopstvenog `ivota, do sada dokazano nebrojeno puta.Ovom dodajemo da `ene u zabitim brdima Perua i Paragvajai danas dawi na svojim prsima mlekom odgajaju male{tence koji su ostali bez majki.Nadolaze}i milenijumi i vekovi pogodovali su evolucijipasa. Iako je pas u osnovi pripitomqen vuk, wegovsabrat, dana{wi vuk, po{ao je svojim putem, ostaju}i divaqi zverske }udi, dok je pas domestifikovan. Ipak,ostalo im je i dosta zajedni~kog, do pona{awa u nekimprilikama, pa do istih bolesti koje ih napadaju.Daqi korak u razvoju psa nastao je kada su qudi `iveliu sojenicama. Iz tog perioda poti~e tresetni pas, odkoga su neprestano nastajale nove rase pasa, u razli~itimklimatskim i drugim uslovima, kao i ukr{tawem od strane~oveka. Broj rasa – pasmina se neprestano uve}avao,vr{ena je sve boqa selekcija, da bi se do{lo do dana{wegklasifikacionog sistema: psi za lov, za odbranu, pratwu,psi ~uvari stada i psi za ~uvawe imovine.Arapi su prvi definisali pasminu i ta odrednica glasi:“Pasmina je grupa `ivotiwa koje je uzgojio ~ovek i kojaposeduje nasledne osobine, prvenstveno jednolikost izgledapo kojem se razlikuje od drugih ~lanova iste vrste„.Najverovatnije da je arapski hrt saluki bio prva definisanarasa pasa uop{te.Nastavak na strani 36 >>>34 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.35

IZ ISTORIJEKINOLOGIJENastavak sa strane 35Prvi crte`i pasa kao lova~kih pomo}nika nastali suoko 4.500 godina pre hri{}anske ere. Kod Starih Egip-}ana pas je predmet kulta i ubistvo psa ka`wavalo sesmr}u, kao {to su to ~inili i Persijanci tog vremena.Za Jevreje pas je posledwa `ivotiwa. Kina tako|e nijemogla biti uzor za ugled kako se treba odnositi premapsu. Ve} od 3.400 godine pre Hrista Kinezi pse}e mesosmatraju delikatesom i u obilnim koli~inama ga je imalona stolovima vladaju}e klase. Taj obi~aj se zadr`ao unajmnogoqudnijoj zemqi sveta i danas, na u`as i zgra`avawequbiteqa ovog najvernijeg ~ovekovog prijateqa.U anti~koj Gr~koj postojalo je vi{e rasa pasa, a u StaromRimu su posebno na ceni bili lova~ki psi.LOV SPASAO PSAOD PROPASTISredwi vek nije ba{ bio naklowen psu,ali ga je lov spasao od propasti. Gajili su gai monasi i svetovwaci, a ~ak postoji i misa“Sveta slu`ba kerova„. Tako|e, kod nas, usredwovekovnoj Srbiji gaje se psi, naro~itolova~ki. Postoji i posebno zvawe psar za ~ovekazadu`enog da se brine o vladarevim ilivlastelinovim psima, a bilo je i hrtova i zagara– ze~ara. Iako do sada nije sistematskii detaqno prou~avana na{a sredwovekovnakinologija, ipak mo`emo zakqu~iti da jepas bio omiqena `ivotiwa srpskog sredwovekovnog~oveka. Lov sa psom spada u vite-{ki sport sa najvi{e emocija, pa je starasrpska poslovica: “Nema lova bez starog garova„,sasvim na mestu.Sredwi vek je doba kada po~iwe specijalizacijapasa po wihovoj nameni, naro~itolova~kih, oli~ena u posebnoj rasi pasa zasvaku vrstu lova. Renesansa poznata po op-{toj humanizaciji dru{tvenih odnosa i napretkuu~inila je veliku uslugu psu: on je idaqe nezamewiv lova~ki pomo}nik, a postajei ku}ni qubimac, naro~ito mali psi}i kodaristokratskih dama. Psi su sve vi{e “objekat„stvarawa umetnika – likovnih, pozori-{nih, pesnika.Tokom vekova, 16, 17, 18 i 19. stvara se vi-{e rasa pasa, a prvi koji ih je klasifikovaobio je prirodwak Bifon u 18. veku, dok je zoologKivije u 19. veku predlo`io novo klasifikovawepasa. Posle Francuske revolucije,1789. godine, novi kapitalisti~ki poredakpogoduje i ~oveku i psu: 19. vek iznedrioje novu ideju O PO[TOVAWU PA-SA, ~iji su tvorci bili Englezi, izbiv{i uprvi plan sa svojim pti~arskim rasama, poenteromi seterom, stalno ih poboq{avaju}i, dok suistovremeno francuske rase bile u opadawu. Ni danasnema stagnacije u stvarawu novih rasa pasa, pa ih u svetusmatra se trenutno ima preko 400.PSARPsar je posebnozvawe za ~ovekazadu`enogda se brine ovladarevim ilivlastelinovimpsimaKinologijaKinologija je nauka o psima. Ona ima zaciq da upozna svakog vlasnika psa i lovcasa istorijom na{ih qubimaca, kao i sasavremenim dostignu}ima na ovom poqu,smernicama i principima, prou~avaju}i celokupanrazvoj od prvog pripitomqavawapasa u praistoriji do danas, kao i da usmeripravac ove nauke, kojim }e se kretati ubudu}nosti. Svoje ime duguje gr~koj re~i zapsa – cynos.KINOLO[KA BOMBAEnglezi su prvi organizovali izlo-`bu pasa u Wukaslu 1859. godine. Privuklaje veliku pa`wu javnosti, pa jeve} 1863. odr`ana druga u ^elziju. Bilaje to prava “kinolo{ka bomba„ – Englezisu {irom zemqe po~eli organizovatikinolo{ke manifestacije, da bi ova“zaraza„ pre{la i sa one strane “bare„:u SAD prva kinolo{ka izlo`ba odr`anaje, prema nekim podacima, 1880. godine,dok je prema drugim, ova izlo`ba bila1875.Tako se ustoli~ila KINOLOGIJA,nauka o psima. Ona ima za ciq da upoznasvakog vlasnika psa i lovca sa istorijomna{ih qubimaca, kao isa savremenim dostignu}imana ovom poqu, smernicamai principima, prou-~avaju}i celokupan razvojod prvog pripitomqavawapasa u praistoriji do danas,kao i da usmeri pravacove nauke, kojim }e se kretatiu budu}nosti. Svojeime duguje gr~koj re~i zapsa – cynos.Englezi su predwa~ilii u osnivawu klubova odgajiva~apasa: 1. aprila 1873.osnovali su u Londonu i danasceweni KENELKLUB, potom je iste godineutemeqen i ni{ta mawe~uveni Vestminsterski kinolo{kiklub, da bi 1895.nastao i @enski kinolo-{ki klub. Svet je sledioprimer Engleza: francuskikinolo{ki klubovipo~eli su se stvarati od1880. godine, u SAD od1884, Nema~koj od 1886,Italiji 1887, kao i u drugimzemqama, na primer u[paniji, od 1912.KINOLOGIJAU SRBIJIU Srbiji odgajawe rasnihpasa, i to ba{ po engleskimstandardima, datirapo re~ima ~uvenog aleksina~koglovca, odgajiva~apoentera i vrhunskog dresera, MilivojaPrendi}a, od po~etka pete decenije 19.veka. U jednom svom ~lanku zapisao je:“Jo{ od 1840. godine, moj otac, KostaPrendi}, lovio je ovde u Aleksincu dugogodina sa engleskim kerovima, koji suu ono vreme la|ama i suvim direkt izEngleske importovani. Prvi moj poenterbio je Dijana, koju sam dobio od pok.generala Horvatovi}a 1878. godine, patako redom„.Podaci verodostojni i ta~ni, ali nekako“zaboravqeni„, no ipak iza{li navidelo po onoj: “Zaklela se zemqa rajuda se tajne sve saznaju„, a i to da je prviengleski pti~ar Koste Prendi}a bilajedna crna seterka.Tako je kod nas, iako pojedina~no, po-~iwalo, {to se kinologije ti~e, “postruci i nauci„, dok su nacionalni kinolo{kiklubovi i organizacije svojuaktivnost ra{irile i van granica svojihzemaqa, {to je rezultiralo osnivawemme|unarodne kinolo{ke organizacije,22. maja 1911. u Parizu. Pored doma-}ina, Francuske, osniva~i su bili Nema~ka,Austrija, Belgija i Holandija, dabi im se 1913. pridru`ile Italija i[panija.Prvi svetski rat prekinuo je rad FCI(Federation cynelogique internationale), dabi bio nastavqen obnovom iz 1921. godinei preme{tawem u Belgiju, grad Tui(Thuis), gde se i danas nalazi sedi{teove svetske organizacije.Aktivnost FCI pokazala se delotvornomi u zemqama koje nisu wene ~lanice.U FCI danas je u~laweno preko 40 ~lanica,a sara|uje i sa srodnim organizacijama{irom sveta, doprinose}i razvoju kinologijei kinolo{ke misli.Jugoslovenski kinilo{ki savez jeosnovan 1. oktobra 1925. u Qubqani, apunopravan ~lan FCI postao je 2. aprila1936. godine. Prvi kinolo{ki klubosnovan je u Beogradu 1931. Posle svihlomova i ratova, po~ev od 1941. godinena ovamo, Kinolo{ki savez Srbije je opstaoi ponovo je primqen u FCI 1996.Danas kinologija u Srbiji zauzimavidno mesto u dru{tvenim tokovima, akinolo{ke aktivnosti odvijaju se premapravilncima FCI, kao i prema nacionalnimnormativnim aktima i zakonskimpropisima. Srpski kinolozi su uspe{nii na me|unarodnom planu. [to se ti~einformisanosti, na{a javnost o radunacionalne kinolo{ke asocijacije saznajeiz redovnih “Biltena„ KSS, kao iiz dnevnih novina, specijalizovanih revijai ~asopisa, radio i TV emisija i puteminterneta. Op{ti zakqu~ak je da jejavnost dobro informisana o ovoj temi,{to ne zna~i da bi ne bi moglo da budejo{ boqe.•DraganMarkovi}- KudroBALISTIKAIDEALANKOMPLETLov divqih sviwa je uvek privla~an i atraktivan,naro~ito kasnojesewi i zimski, bilo grupno ilipojedina~no. Podsetimo se da se ova “crna divqa~„lovi na vi{e na~ina: ~ekawem, pogonom, prigonom,na stajawu i u hodu-trku, sa ili bez pasa “sviwara„.Pri tome se koristi najrazli~itije oru`je: od jednocevkii dvocevki sa~mara, preko karabina razli~itih sistema,derivata ovih dvaju oru`ja, kombinovanih pu{aka sacevima sa~ma-kugla – dvocevnih, trocevnih, pa i ~etvorocevnih,kao i jednometke o`qebqene cevi (kip-lauf) idvocevke kuglare. Po na{em ZOL-u, najmawi dozvoqenikalibar za lov “divqaka„ {to se ti~e `qebqenog oru`jaje kalibar 7 mm, uz te`inu zrna minimalno 9 g, konkretnokal. 7h57 (R).U ovom napisu zadr`a}emo se na oru`ju prikladnom iprimerenom na{em prose~nom lovcu i uslovima u kojima`ivi i lovi: kompletu od dve pu{ke za lov “divqaka„ nastajawu i u pokretu, veoma povoqne cene, a odli~nog kvaliteta,{to bi se reklo “za malo para mnogo vi{e muzikeod o~ekivanog„, pod kojim podrazumevamo na{ lova~kikarabin “Zastava„ M 70 i rusku dvocevku kuglaru horizontalnihcevi “Artemida„, kao i na{u, u`i~ku PPUmuniciju, kalibra 30-06 Springfild, {to je kalibar na-{ih “izabranica„.Pre no {to nastavimo sa daqim izlagawem, da naglasimda je ovaj ~lanak poku{aj ne da se nametne mi{qewe,ve} da se uka`e na VITE[KU KOMPONENTU LOVA.Namewen je lovcima tradicionalistima, po{tovaocimave} vi{evekovne tradicije i klasike, za koje su obrtno-~epni karabin (~itaj: “Mauzer„) i dvocevka polo`ara “za-Nastavak na strani 38 >>>36 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.37

BALISTIKABALISTIKANastavak sa strane 37kon„ {to se ti~e lova~kog alata, imperativkoga se pridr`ava i potpisnikovih redova. Mo`da }e se posle~itawa ovog napisa i lovci “automati~ari„,naro~ito oni mladi, koji sutek zakora~ili zamr{enim lova~kimstazama, malo zamisliti i korigovatisvoje tek ste~ene navike i mi{qewa{to se lova~kog oru`ja ti~e iprihvatiti iznete stavove kao svoje.Napomenimo jo{ jednom: LOV JE VI-TE[KI SPORT i u`ivawe u ~arimaprirode, a ne samo puko odstreqivawedivqa~i iz poluautomatskih pu-{aka, razume se kuglara, ~esto opremqenihi sa desetometnim {ar`erima.Divqa~ treba po{tovati i racionalno,prema godi{wim planovima,izlovqavati.ZASTAVA M 70Ovaj model lova~kogkarabina nastao je ukragujeva~koj fabrici oru`ja (utemeqenoj1853.) 1970. godine, kao naslednikvi{e modela, po~ev od LK 1,pa do M 67. Razlikuje se od svojihprethodnika du`inom zatvara~a, kojije originalne “Mauzerove„ du`ine,za 5-6 mm du`i od zatvara~a na vojni~kojpu{ci M 48, na kojoj su se dotada bazirali “Zastavini„ lova~kikarabini. Zahvaquju}i tome, u M 70se mo`e koristiti municija sa du-`im ~aurama od strandardnih, tj. preko70 mm. Novina je bila i izrada cevi“hladnim kovawem„, umesto dotada{wimbu{ewem. Cevi su od hromvanadijum~elika, doma}e prizvodwei jedan su od najboqih pu{~anih ~elikana svetu. Karabin M 70 proizvodise u 18 kalibara, po~ev od najmawih– 5,56 mm do tropskih (458 Vin~estermagnum), me|u kojima je i “na{„30-06. Radi se u vi{e varijanti, posebnoza levoruke, sa du`inama ceviod 610 mm, {to je standard, potom tuje “{tuc„ verzija, sa kratkim cevimaod 520 mm i potkundakom do vrha cevi,a mo`e se naru~iti i sa cevima do750 mm du`ine. Karabin je oprmeqensa vi{e opcija orahovih kundaka:klasi~ni, “sviwska le|a„, “MonteKarlo„. [irok izbor, po onoj narodnoj:“K’o voli, nek’ izvoli„, i za sebeizabere pu{ku po svom naho|ewu,{to se ti~e du`ine cevi i oblikakundaka. O ostalim karakteristikamave} legendarnog M 70 nije potrebnotro{iti re~i. I na{i lovci kojiih jo{ uvek nemaju dobro su upoznatisa wegovim kvalitetima. ^esto ihsre}u u lovi{tima, kada su u rukamawihovih kolega, naj~e{}e su `qebqenooru`je srpskog lovca. Kadave} pomenusmo kvalitet, recimo da jeon visok toliko da se M 70 na{ao i nanajprobirqivijem svetskom tr`i-{tu, kao {to je ameri~ko (SAD) i doprineoje slavi na{e oru`arske industrije{irom planete.O karabinu “Zastava„ M 70 moglabi se napisati velika i op{irna kwiga.Ovde da samo dodamo da on ne mo`eproizvoditi na CNC numeri~kim ma-{inama, ve} po tradicionalnoj tehnologiji,po{to su mu svi metalni deloviod punog ~elika, izra|eni od otkovakafrezovawem i glodawem, uz sveostale operacije koje nala`e originalnii u “Zastavi„ unapre|en “Mauzerov„tehnolo{ki postupak i procesu proizvodwi M 98. Zakqu~ak prethodnogje da je lova~ki karabin “Zastava„M 70 pouzdano, robusno, funkcionalnoi sigurno oru`je u svimuslovima, ~vrsto i trajno, precizno,dopadqivog izgleda, a mo`e i te kakobiti elegantno, uz malo {minke; tolikotrajno da neko re~e da je to KA-RABIN ZA VE^ITA VREMENA,konstatacija kojoj se i ja pridru`ujem.ARTEMIDARadi potpunije jasno-}e, pozabavimo seukratko pitawem{ta su to pu{ke dvocevke kuglare?Nastale su jo{ u 15. veku, kao te{kefitiqa~e, i to bokerice, da bi se vremenom“zaboravilo„ na ovaj rasporedcevi i pu{ke dvokuglare proizvodilekao polo`are – horizontalno postavqenihcevi. Vremenom, oru`arskomrevolucijom do{lo se do pronalaskapu{aka prelama~a (Francuz Le Fo{e1832.) i sjediwenog, (papirnog i metalnog)metka sa centralnim paqewem.Na kraju, u “igru„ je i u{ao i bezdimnibarut.Dvocevke kuglare su poznate i podnazivom “Ekspres„. Bile su, a i danassu popularne, u lovu na najkrupnijudivqa~, afri~ku i azijsku. Ove pu{kesu veoma efikasne na kra}im rastojawimai kada treba pucati brzo. U na-{im uslovima, to su lovovi na divqesviwe pogonom, u trku naj~e{}e. Na-{im lovcima i te kako je poznataprednost ovakvih pu{aka za pomenutuvrstu lova nad svim ostalim oru`jem,ali one su, bar za ogromnu ve}inu na-{ih lovaca, nedostupne zbog visokihcena: bukvalno preskupi su “ekspresi„iza{li iz engleskih, belgijskih,nema~kih ili austrijskih oru`arnica,po{to se oni ve}im delom raderu~no, a taj postupak je i spor i skup.Me|utim, ipak ima jo{ jedno “ali„,a to je pojava dvocevki kuglara serijskeproizvodwe na na{em tr`i{tu, ito ruske provijencije (bok I@ 94 ekspres)i na{e odabranice “Artemide„polo`enih cevi, pune oznake “I@Bajkal MP 221 Artemida„. Ime je dobilapo starogr~koj mitskoj bogiwilova. O kvalitetu ruskog lova~kogoru`ja u na{im, a i svetskim okvirimanije potrebno mnogo govoriti. Vi-{edecenijskom eksploatacijom dokazaloje svoju upotrebnu vrednost, robusnosti skoro neuni{tiv kvalitet.“Artemida„ je, kao {to se iz punognaziva mo`e videti, proizvod ~uveneruske fabrike oru`ja iz I`evska– “Bajkal-I`evski mehani~eskij zavod„.Ina~e, ova fabrika osnovana jepo~etkom 19. veka, ta~nije 1807. godine,a od 1885. ukazom cara AleksandraIII, po~ela je proizvodwa lova~kogoru`ja. Od tada do danas je uI`evsku konstruisano mno{tvo modela,naro~ito pu{aka sa~marica.Dobar deo od toga se proizvodio iproizvodi.Dvocevka kuglara “Artemida„ nastalaje na osnovi sa~mare I@ 43,koja se pojavila na tr`i{tu 1986.godine. Proizvodwa ovog “ekspresa„po~ela je 2003. a u na{im prodavnicamapojavio se krajem 2006. Za sadase proizvodi u kalibrima 308 Vin-~ester, 45-70 Goverment i na{em“pulenu„ 30-06. Ovo je veoma ~vrstai sigurna, robusna dvokuglara-prelama~a:bravqewe je sa sna`nim dowimkqu~evima sistema “Perdi„, abaskula i monoblok su izvrsno upasovani.Otvara se uobi~ajeno, polugomna vratu kundaka (top lever).Mehanizam za okidawe je “Anson-Dili„, sa dve nezavisne obara~e, stim da je sigurnosti posve}ena posebnapa`wa: ko~nica ko~i i obara-~e i zapiwa~e, {to je samo odlikamnogo skupqih pu{aka (obi~no seko~e samo obara~e). Mehanizam semo`e relaksirati i bez “{kqocawa„na prazno – pu{ka se prelomi,odnosno otvori, dugme ko~nice sepotisne palcem napred, istovremenoprstima pritiskaju}i obe obara-~e, {to je veoma prakti~no re{we.Du`ina cevi je 600 mm (postoji iverzija sa cevima od 550 mm), ukupnadu`ina 1050 mm, a te`ina oko 3,3 kg.Posebna karakteristika “Artemide„i wena prednost nad dvokuglaramapotpuno zaletovanih cevi sa“prutevima„ je ta {to su wene cevi,ina~e unutra tvrdo hromirane, {toim garantuje dugove~nost, spojene samou monobloku, identi~nom kao ina I@ 43 i u zoni le`i{ta metka sudebele celih 6 mm, {to je re~it pokazateq~vrsto}e i sigurnosti pu{ke,dok su ostalom du`inom slobodne.Prazan prostor izme|u cevi i sa dowei sa gorwe strane zatvoren je samopoklopcima, {to je ~isto estetskidetaq, koje je lako demontiratiod{rafqivawem dva vijka. Gorwipoklopac – lewir je “gijo{iran„,ohrapavqene povr{ine, da ne bi reflektovaosun~evu svetlost i takoometao ni{awewe. Usta cevi su spojenatzv. “osmicom„ i na woj je predwini{an, dok je zadwi na posebnoj{ini na monobloku, pode{enoj i zaprihvat opti~kog ni{ana. Mehani~kini{ani su veoma pregledni: okruglamu{ica od 2 mm i zadwi, u oblikudubokog pravouganog zareza, tzv.“brzi ni{ani„. Uz sve re~eno o “Artemidi„dodajmo i ovo: veoma lagana,kompaktna pu{ka, lepo dizajnirana,crno bruniranih metalnih delova, saorahovim nauqenim kundakom. U wuse zaqubquje na prvi pogled i sa womlovi ceo `ivot.KALIBAR 30-06I PPUMUNICIJAOvaj kalibar je nastao1906. godine, za potrebe ameri~ke (SAD)vojske, kao vojni metak. Nominalni kalibarmu je 0.30 in~a – 7,62 mm, dok oznaka 06ozna~ava godinu usvajawa u naoru`awe.Metri~ka, evropska oznaka ovog metka je7,62h63 mm. Ubrzo se pojavio i na civilnomtr`i{tu, gde se iskazao kao precizani odli~an univerzalni lova~ki metak, sakojim se lovila i lovi sva divqa~ na kuglizemaqskoj: od lisice do slona. Punise zrnima razli~ite te`ine i performansi,od 7,1 pa sve do 14,2 g, sa {irokimdijapazonom upotrebqivosti. Ipak, zaovaj kalibar zrna od 11,6-11,7 g su pravi“standard„, {to mu daje odli~ne parametrei u~inak na ciqu (terminalna balistika).30-06 Springfild (ime po mestugde je “ro|en„), je veoma popularan {iromsveta. Prednost nad evropskim kalibrimamu je ({to je vi{e teoretski za na{elovce), {to se mo`e bukvalno na}i u prodavnicamapo najve}im zabitima Afrikeili Ju`ne Amerike, Australije, NovogZelanda. Municiju u ovom kalibru proizvodesve fabrike lova~ke municije nasvetu, pa i na{ “Prvi partizan„ iz U`ica,o kome tako|e moramo ne{to re}i.Ova na{a fabrika osnovana je 1928.godine kao “Fabrika oru`ja i municije– U`ice„. Obnovila je svoj rad odmah nakonzavr{etka II Svetskog rata. Sve do1984. proizvodila je lova~ku municiju ukalibru 8h57 IS i sporadi~no u kalibru7h57. Od 1984. godine PPU se razmahaou komercijalnom proizvodnom programu,{ire}i sve vi{e paletu lova~kei ostale municije, za pi{toqe i revolvere.Danas ovaj na{ ~uveni gigant proizvodilova~ku municiju u 43 kalibra i~ak 151 laboraciji. 30-06 se radi u 10 laboracija,sa zrnima razli~itih konstrukcijai grama`e. Sva municija je odli~nogkvaliteta, o ~emu svedo~i sertifikatISO 9001:2008 izvozi se 95% proizvodweu 21 zemqu sveta. Recimo jo{ne{to o kalibru 30-06, da bi se upotpunilaznawa u osnovnim crtama: bu{ewecevi za ovaj kalibar je 7,62 mm od poqado poqa, a od `qeba do `qeba 7,82 mm, apre~nik zrna je 7,85 mm; korak uvijawa`qebova (put zrna koje pre|e kroz cevrotiraju}i se za 360 ° oko svoje ose) je250 mm, a maksimalni radni pritisci su3500 bara.Nastavak na strani 40 >>>38 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.39

BALISTIKALOVA^KOORU@JENastavak sa strane 39IDEALANKOMPLETSada, kada smo malo osve`ili na{a znawaili stekli nova o istorijatu i karakteristikamanavedenih oru`ja i municije, {to, kako ka-`u, “ne mo`e da {kodi„, red je da vidimo {ta ovaj “trio„~ini idealnim kompletom za na{eg, srpskog lovca. Prvenstveno,zbog odlika i karakteristika obeju pu{aka:“Zastavin„ karabin slovi kao precizno oru`je. Sa wim}e uve`bani lovac, uz dobru varijabilnu optiku ve}eguve}awa, npr. 4-12h50 ili 56 i dobrom, ~vrstom monta-`om – “{venk„ ili nekom drugom, po naho|ewu, posti}iizvanredne uspehe u lovu “divqaka„ na stajawu, i to narastojawima daleko ve}im od 200 metara, uz odgovaraju-}u municiju.“Artemidom„ }e uspe{no loviti sviwe u trku na kra}imrastojawima, od samo nekoliko, pa do stotinak ili ne{tovi{e metara, u prosekama ili {umskim gusti{ima, eventualnomaksimalno do 150 m, za koje je ova pu{ka i predvi-|ena, uzimaju}i u obzir i wenu preciznost koja, zbog dvecevi, ne mo`e biti kao kod karabina. Zato su wena dva brzahica kada “divqaci„ defiluju “k’o na filmu„ nenadma-{na prednost i epitet da je dvocevka kuglara KRAQICALOVA NA KRUPNU DIVQA^ sasvim na mestu. Posebnaprednost “Artemide„ je {to su joj cevi, kao {to je re~eno,“slobodne„, pa ne dolazi do promene pogotka, po{to nematemperaturne dilatacije – uticaja tople cevi iz koje jepucano na hladnu cev, {to zna~i da mo`emo pucati vi{eputa uzastopno iz bilo koje cevi, a pogoci ne}e “skakati„ni levo ni desno, ve} tamo gde su ni{awewem upu}eni, akobudemo pucali i iz druge, hladne cevi. Izvanredno re{ewe,kome se nema {ta prigovoriti. Jo{ jedna ~ar je lovitiovom pu{kom, kojom rukujemo kao sa~marom na koju smo navikli,a to je onaj pravi, ponovimo jo{ jednom, VITE[KIPRISTUP LOVU i aristokratski “{mek„, {to doprinosida lovcu uspeh i u`ivawe budu {to kompletniji.[to se ti~e izbora kalibara (o wegovim karakteristikamaje dovoqno re~eno), idealno je {to se istovetna municijakoristi za oba “xeferdara„. Lovac ne mewa ve}ukorewene navike {to se “xebane„ ti~e i to mu olak{avaposao: nema me{awa razli~ite municije i problema nastalihtom prilikom, {to je pri kori{}ewu oru`ja razli~itogkalibra uvek mogu}e, po potrebi mewa samooru`je. Preporuka na{e PPU mucinije nimalo nije slu-~ajna. Kao {to je ve} re~eno i vi{e nego poznato je da jeto municija odli~nih performansi, povoqne cene, kao ipreporu~ena oru`ja. Od 10 laboracija 30-06 mo`da bi najidealnijibio metak sa zrnom “Grom„, visokog u~inka,kontrolisanog razlegawa (varijanta ABC zrna), te`ine11 g, po~etne brzine V0 810 m/s i energije na ustima ceviE0 3610 xula.Na kraju, sa ponosom recimo: srpska pu{ka, srpska municija,u zajednici sa bratskom – ruskom dvokuglarom“Artemidom„, {to lova~ki `ivot zna~e.Dobar pogled!40 Lovac | januar-februar-mart 2013.Gravirawe lova~kog oru`ja ima dugutradiciju i neguje se u mnogim zapadno-evropskimzemqama, gde su brojniumetnici-graveri stvarali dela salova~kom tematikom. Gravirawe lova~kihpu{aka i karabina predstavqapravi izazov za brojne majstore ovog zanata,a jedan od na{ih najpoznatijih ru~nihgravera svakako je Nenad Ne{a Dimitrijevi}iz Kragujevca – `ivopisnogi inspirativnog grada u srcu [umadijei centru oru`arstva u Srbiji. Imalismo ~ast i zadovoqstvo da upoznamo ve-~itog kreativca, ~iji radovi predstavqajuprava remek dela oru`arstva jerizazivaju uzdahe brojnih qubiteqaoru`ja. Ovom poslu se predao u potpunosti,tako da slovi za renomiranog gravera.Nije jedini, ali wegovi kvalitetniradovi su nas zaintrigirali. – Gravirawepredstavqa finalno ulep{avaweoru`ja, daju}i mu posebnu lepotu i ~ine-}i ga jedinstvenim. U zavisnosti od vrsteoru`ja i uz maksimalno po{tovawe`eqa i zahteva budu}ih vlasnika, odre-|uje se i vrsta motiva koji se rade na tomoru`ju. Me|utim, veoma ~esto se de{ava,da mi mu{terije tra`e savet i sugestiju,kako bi re{ili neke nedoumice,jer kako ka`u, posedujem veliko znawe ibogato iskustvo. Tako je na primer, biloslu~ajeva da mi tra`e gravuru jelenana lova~koj pu{ci ili pak zeca i divqupatku na karabinu, {to se nikako neuklapa – po~iwe pri~u jedan od na{ihnajtalentovawih ru~nih gravera.Dok sedimo u ateqeu i spontano razgovarmo,koristimo priliku da ga upitamokako i kada je po~eo da se bavi ovimretkim, ali veoma cewenim zanimawem.– Jo{ od malena sam imao sklonosti iafinitete prema brojnim vrstama umetnostii manuelnih radova, kao {to suslikrstvo, vajarstvo itd. Me|utim, sve jepo~elo pre 15 godina, kada sam hteo dasublimiram sve te talente koje posedujemu jednu vrstu delatnosti. Upravo tadaje otpo~ela nova etapa u mom `ivotu,jer se ispostavilo da sam u svim tim vrstamaumetnosti bio dobar, a da sam ugravirawu video {ansu da budem jo{ boqi.Kroz izradu moje prve gravure, u menise probudila strast za ovu vrstu posla.Motivi mojih gravura ne mogu da seGRAVIRAWELOVA^KOG ORU@JANENAD NE[A DIMITRIJEVI] – MAJSTOR GRAVERSKOG ZANATAna|u u nijednom katalogu i nikada se nije dogodilo, da uradimdva ista motiva, jer u suprotnom, moji radovi ne bi bili unikati– nastavqa pri~u Ne{a Dimitrijevi}.Od sagovornika saznajemo, da je od velikog zna~aja, da graveriuporedo moraju posedovati i izuzetan dar za crtawe.– Ukoliko graver ne zna dobro da crta, ne mo`eda se bavi ovim poslom na vrhunskom nivou. Crte`imoraju da se dovedu do perfekcije i moraju da budupotpuno simetri~ni. Naime, kada je re~ o crtawu, posebnose izdvaja grafika, gde do izr`aja dolazi ose-}aj za prostor, dubinu i senku, a upravo to kod gravirawaima kqu~nu ulogu – obja{wava na{ sagovornik.Tokom razgovora, poznati graver koristi prilikuda se osvrne na razlike u ru~nom gravirawu nekadi danas. – U dana{we vreme, ru~na gravura se radi sa gotovoidenti~nim alatom, kao i pre 200-300 godina, sa tomrazlikom {to dana{wi graveri imaju alate od dalekokvalitetnijih materijala. Pri izradi gravura uglavnomkoristim graverski ~eki} i razne vrste no`eva, koji serazlikuju po debqini i radijusu, a upotrebqavaju se u zavisnostiod toga, koja faza gravure se radi. Tako|e, od velikepomo}i mi je i mala ru~na bu{ilica tzv. “Biaks„,Nenad Dimitrijevi} je svoje fascinantne radove uglavnom predstavqaona brojnim me|unarodnim lova~kim sajmovima, gde je uvi{e navrata osvajao i prva mesta. Na me|unarodnom sajmu lovai ribolova u Novom Sadu, tri puta je osvajao zlatnu medaqu zanajboqu gravuru, {to govori da je jedan od na{ih najboqih ru~nihgravera. Da se radi o izuzetno velikom imenu u ovoj oblasti,potvr|uje malo poznat podatak, da je pre nekoliko godina, zausluge ovog vrhunskog gravera, bio je zainteresovan poznati italijanskigigant “Perazzi„ iz Bre{e. Na `alost, zbog spleta nesre}nihokolnosti do saradwe nije do{lo.koja za alate koristi zubarske ~etkice – obja{wavana{ uva`eni graver.Dok u ateqeu graver stvara svoje budu}e delo,neophodan mu je potpuni mir i ti{ina, kako bi zadr`aopotrebnu dozu koncentracije. Ateqe odnosnoradionica ne mora da bude velike povr{ine,ali u woj je neophodan masivan graverski sto, prirodniizvor svetlosti, kao i vrhunsko neonskoosvetqewe, koje ne stvara senku. – Iz iskustva znam,da nije svaki dan isti kada je posao u pitawu. Kadasam skoncentrisan i inspirisan, sve mi polazi zarukom. Me|utim, ima dana kada jednostavno ne moguda budem na visini zadatka i tada se ne prihvatam posla.Ina~e, dok radim, obavezno iskqu~im mobilni telefon,jer ukoliko me neko prekine, postoji mogu}nostda izgubim koncentraciju i kontinuitet u radu. Naime,ovaj posao se radi u fazama – ~im se zavr{i jedna faza,neophodno je da se napravi kra}i predah – nastavqapri~u Dimitrijevi}.Da bi graver bio uspe{an u svom poslu, neophodno jepre svega da ga voli, da poseduje veliku dozu kreativnosti,kao i stalnu i kontinuiranu inspiraciju, ba{ kao{to to zahtevaju sve druge vrste umetnosti. Na{em sagovornikuoriginalne ideje nikada ne nedostaju. – Inspiracijudobijam pri izradi velikih i ekskluzivnihgravura, naro~ito posle protoka odre|enog vremena, kadase u poslu postigne tzv. “radna temperatura„ i kadagraver u potpunosti oseti posao, odnosno gravuru kojuradi. S obzirom da mi se najvi{e dopada italijanskakreativnost i nema~ka tradicionalna duboka reqefnagravura, poku{avam da napravim spoj te dve tehnike gravirawa.Ekskluzivna vrsta gravure podrazumeva i ubacivaweplemenitih metala (zlata, srebra) u ~elik. Upitawu je tzv. “intarzija„ odnosno “inkrustacija„ kojami je omiqeni deo posla i koju radim sa velikim zadovoqstvom.Naime, sama tehnika zahteva izradu tzv. “la-Nastavak na strani 42 >>>Lovac | januar-februar-mart 2013.41

LOVA^KOORU@JENastavak sa strane 41stinog repa„, kako bi se (zlatna ili srebrna) `ica ukucalau materijal. Mu{terije uglavnom tra`e, da im seodre|ene vrste `ivotiwa, urade u zlatu ili srebru – obja{wavajedan od na{ih najpoznatijih ru~nih gravera.Dok posmatramo unikatne radove ovogumetnika, od kojih samo zastaje dah, radoznaloga pitamo, koliko je vremena potrebnoda se uradi jedna vrhunska i ekskluzivnagravura. – Izrada jedne takve gravurezahteva dosta truda, maksimalne koncentracijei inspiracije, kao i dosta vremena.Poznato je da posao gravirawa ne mo`e dase uradi preko no}i, nego obuhvata periodod nekoliko nedeqa do nekoliko meseci, uzavisnosti od prirode tra`enog posla iliu zavisnosti od veli~ine gravure. Naime,ovakve gravure predstavqaju stvar presti-`a i u direktnoj su vezi sa finansijskimmogu}nostima budu}eg vlasnika, ali napomiwem,da u ovom poslu novac nije najbitnija stavka – poja{wavana{ sagovornik.Tokom svoje dugogodi{we i bogate karijere, ovaj vrhunskigraver je svojom rukom, na mnogobrojnim lova~kimpu{kama i karabinima, izgravirao sve vrste divqa-~i sa na{eg podnebqa. Tako|e, radio je i motive divqa-~i sa afri~kog kontinenta – slonove, lavove, leoparde,antilope... Ka`e da najvi{e voli da gravira jelensku divqa~,bez obrira na to {to je najte`a za rad, ali je zatonajatraktivnija i predstavqa pravi izazov. – Kada je upitawu gravirawe sa motivima `ivotiwa, neophodno jeda imaju perfektan oblik i proporcije, kako bi izgledalekao da su `ive i da su u pokretu. S obzirom da upravoone predstavqaju krunu ~itavog umetni~kog dela, prilikomgravirawa, nastojim da dam sve od sebe, da divqe`ivotiwe izgledaju {to uverqivije i `ivqe, uklopqeneu prirodni ambijent. Umetni~ka dela–gravureuglavnom naxive svojestvaraoce, pa ~ak i same vlasnikeoru`ja – isti~e iskusni graver.Prema re~ima na{eg sagovornika,najsitniji detaqi na samoj `ivotiwi(o~i, usta, wu{ka, kqun itd.) rade se nasamom kraju. U pitawu su prefiwenestvari koje se rade sa svega nekolikolinijica i sa puno ose}aja, posle kojihvi{e nema finalne obrade. Nijedandetaq nije bezna~ajan – svi su podjednakobitni jer od wih zavisi kvalitet rada,odnosno same gravure.[to se ti~e budu}nosti, Ne{a Dimitrijevi}ta~no zna {ta `eli. – Mojciq je, da se u ovom poslu jo{ vi{eusavr{im i proslavim, kao i da se nastaviporodi~na tradicija. Za to }e sepobrinuti wegovo troje dece, koja ve}uveliko u~e zanat od oca. – Talenat jestebitan, mo`da i najva`niji, ali nikakonije presudan elemenat u tome, ko}e napraviti uspe{nu karijeru. Osim talenta, jako je bitnaupornost, snaga voqe, qubav prema ovom poslu i naravno strpqewe,jer na kraju sve zavisi od wega. Svojoj deci stalno govorim,da vrhunski majstor-graver, traje onoliko dugo, koliko uwemu plamti onaj po~etni, stvarala~ki entuzijazam i beskrajna`eqa da se materijalizuje kreativnost koja u wemu `ivi.Onog trenutka, kada to nestane, sve se gasi i gravirawe se svodisamo na ~ist rutinski posao bez ikakvih emocija – ka`e na{sagovornik.Nenad Dimitrijevi} spada u na{e najtalentovanije gravere,koji je ime stekao zahvaquju}i kvalitetu svojih radova. To dokazuje~iwenica, da su mnogobrojnilovci, odnosno vlasnicilova~kih pu{aka i karabina,ovom umetniku poklonilisvoje poverewe. S obzirom danikada ne radi povr{no i daprati svetske trendove, spadau malobrojnu elitu vrhunskihgravera, ~iji radovi mogu dase porede sa radovima najpoznatijihzapadno-evropskihmajstora ovog zanata. Jedinarazlika je u ceni, koja je nekolikoputa mawa nego na zapadu.Svakom novom gravurom,ovaj umetnik poku{ava da fascinirai najprobirqivijemu{terije, i za sada, u tome iuspeva.Za sve informacije mo`etese obratiti na tel.062/311–578.Milan Ostoji}rbija je i u razvijenom sredwem veku (XII-XV vek), i daqe bogata divqa~i. Sa usponomdr`ave, po~ev od vremena StefanaNemawe (1166-1196) raste i lovna privredau pravom smislu te re~i. U Srbijilov nije samo privilegija vladaju}eklase kao u katoli~koj Evropi. U woj lovesvi, od vladara, vlastele, pa do gra|ana i seqakasvih vrsta feudalne zavisnosti. Svi su oni poklonicisv. Jevstatija, za{titnika lova i lovaca. Lov jeplemenita ve{tina i vrsnim srpskim lovcima, kao i u riterskojZapadnoj Evropi slu`i kao ve`ba za rat.Bilo je posebnih lovi{ta: vladarskih, vlastelinskih, manastirskih. U tim tzv.zabelima (zabranima), lovili su iskqu~ivo wihovi vlasnici sa svojim gostima, dokje narod van tih terena lovio sasvim slobodno. Ovu ~iwenicu: slobodu lova trebadobro zapamtiti radi na{e kulturne i lova~ke ba{tine, (ona nije kod nas “izmi-{qena„ Francuskom revolucijom 1789), nego je neprekidna tradicija od samog po-~etka bavqena lovom uop{te. Iako je ve} spomenuto sokolarstvo, vaqa se jo{ malozadr`ati na toj temi i dodati da je ono bilo skoro iskqu~iva privilegija srpskogplemstva, i to samo iz finansijskih razloga, po{to su sokolovi, kao {to je poznatobili veoma skupi. Radi ilustracije nave{}emo mleta~ke izvore iz 1420-21 godineu kojima se govori o poslanstvu zetskog gospodara Bal{e III. Ono je venecijanskimzvani~nicima poklonilo lovne ptice u vrednosti od ~ak pet stotina dukata,me|u kojima je kao raritet bilo i pet belih sokolova. Ipak bilo je slu~ajeva da seseqaci bave sokolarewem, pod kojim se podrazumeva lov sa ostalimpernatim grabqivicama: orlovima i jastrebovima. Jedan odglavnih centara za obuku sokolova bio je u to vreme na Kopaoniku,selo \erakari (sokolari – prevod sa gr~kog).Tako|e je velika pa`wa pridavana i lovnim psima. Od rasapoznati su hrtovi (arapskog ili persijskog porekla), {to se dazakqu~iti po na{im freskama u crkvama toga doba, a i “zagari„-ze~ari.U ovom drugom slu~aju radi se o na{im doma}im rasamapoznatim i danas.Bavqewe sokolovima i psima bila su posebna zanimawa. Tada{wimeropsi (kmetovi vezani za zemqu) u delu svojih obavezapoznatim pod imenom: “Mala rabota„ bili su du`ni da ~uvajui uzgajaju pse i sokolove svojih feudalaca. Vladarevi psari isokolari bili su po trenutnoj potrebi na “ponosu„ i kod drugih:ili kod vlastele – wihovih sebara ili gra|ana. Dok su crkve imanastiri gotovo bez izuzetka bili oslobo|eni ove da`bine.“Ponos pasa i sokolara„ je davawe stana i hrane vladarevim qulova~kivremeplovDraganMarkovi} - KudroNASTAVAK FEQTONA /2STATUS LOVACA USREDWOVEKOVNOJ SRBIJIDUGA TRADICIJANastavak na strani 44 >>>42 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.43

LOVA^KAOPREMANastavak sa strane 43dima ovih zanimawa, kao i hrane i sme{taja zapse i lovne ptice. Ovaj “ponos„ va`io je samo zapsare i sokolara u vladarevoj slu`bi.UPE^ATQIVI UNARODNOM SE]AWURazvojem srpske kwi`evnosti,ostali su i zapisi o lovu na ovimprostorima iz tog vremena. Teodosijehronograf (XIII-XIV vek)opisuje ga slede}im re~ima: “uNemawino vreme u Ra{koj je bilopuno jelena i wih su hajka~i sa velikim brojemlova~kih pasa terali sa planine prema lovcima,koji su ih u podno`ju planine, u ravnici na kowimagonili i strelama i kopqima ubijali...„Na ovaj na~in lovqena je i ostala divqa~: medvedi,divqe sviwe, vukovi, lisice, ze~evi. Lovilose jo{ i klopkama (zamkama), a “sitne„ pticei lepkom.Pompezni i sjajni lovovi na{ih sredwovekovnihvladara i vlastele ostali su veoma upe-~atqivi u narodnoj svesti i se}awu. “Pesma„ hrtai zagara, kliktawe sokolova i wihovo muwevitoobru{avawe, sasvim su upotpuwavali lova~keugo|aje. Divan parematar narodnog se}awana lovove tih vremena su i stihovi jedne narodnepesme:“Ponesite sive sokolovePovedite hrte i zagarePa kre}ite ’tice jarebiceNapu{tajte hrte i zagareNeka taru srne i ko{ute...„Uz ove stihove treba, kao protagoniste, zamislitii vlastelu u `ivopisnim odorama u pratwidivnih dama, na vatrenim hatovima u lovu sa sokolimaili nekom drugom lovu. Vaqa znati da su`ene u sredwovekovnoj Srbiji, naro~ito vlastelinke,imale skoro isti dru{tveni ipravni status kao mu{karci, o~emu najre~itije svedo~anstvopredstavqaju ~l. 46i 48 Du{anovog zakonika(Prizrenskiprepis). Aktivno suu~estovale u javnom`ivotu. Bile su pismenei obrazovane,kao i mu{ki pripadnicisrpskogplemi}kog stale`a,{to je direktan uticajCarigrada, vizantijskekulture i Pravoslavqa.IZRA@ENO VITE[TVOLovilo se i daqe hladnim oru`jem(strele, kopqa, ma~evi, bode-`i), pa je susret “o~i u o~i„ sa rawenimdivqim veprom ili razjarenimmedvedom predstavqao pravovite{tvo, koje se ~esto fatalnozavr{avalo po lovca, {to nije umawivalo privla~nosti popularnost lova. U takvim slu~ajevimaopasnost privla~i ~oveka lovca, umesto dabude suprotno, `eqa da se iska`e i pobedi. Zatosu ove vrste lova sa kratkim hladnim oru`jem inazvane “borbeni lovovi„. U jednom lovu sa sokolimaumro je i na{ despot Stefan Lazarevi} namestu zvanom Glavica (dana{we Me|ulu`je) kodMladenovca 19. jula 1427. godine.U lovu `ivotiwe se nisu samo odstreqivale,ve} su i `ive hvatane. Mnogi na{iplemi}i tog vremena imali su praveZOO-vrtove, koji su ina~e bili rasprostraweni{irom Evrope i Azije.U wima su boravile delimi~no pripitomqenedivqe `ivotiwe: jeleni, medvedi,srne, vukovi, divqe sviwe. Ovi“parkovi„ slu`ili su da se iz wih “izvadi„po koje grlo i nekome pokloni u znakpa`we. Tako je Stefan Nemawa nema~kom caruFridrihu Barbarosi, u Ni{u 1189. godine darovaodivqe veprove i jelene.Ovaj obi~aj poklawawa divqih `ivotiwa ostaoje vekovima ukorewen. Ponekad ovakvi darovinisu stizali na upu}enu adresu, kao {to bioslu~aj sa pripitomqenim medvedom koga je knezVuka{in (ne kraq) poslao dubrova~kom vlastelinuMarinu \or|i}u 1445. godine. U Gru`u supoklisare presrela dva mlada dubrova~ka plemi}a.Iz obesti ma~evima su ubili medveda nau`as i o~ajawe Vuka{inovih qudi.Ni ekonomski aspekti lova nisu bili zapostavqeni.Obilan ulov znatno je doprinosio ishranistanovni{tva. Jela od divqa~i su rado kori-{}ena i na dvorovima. Tako vizantinac TeodorMetohit koji je vi{e puta bio na dvoru kraqaMilutina 1298-1299. godine ostavio je i opis jelovnikagde je, pored ostalih jela bilo iveoma ukusnih jela od mesa divqa~i: jelenskog,srne}eg, divqih sviwa kaoi od sitne divqa~i –ze~eva i mnogihvrsta ptica.Ko`e od divqa~i kori{}enesu za izradu ode}e i obu}e. Ko-`e su se dobro prodavale kao iusoqeno meso divqa~i. Kaopredmet trgovine u na{im primorskimgradovima mleta~kidokumenti iz 1278. godine pomiwu:ze~eve, srne i jarebice. Lisi-~ije ko`e su najvi{e kupovali dubrov~ani,kupuju}i ih i po Srbiji.Nastavi}e seISTORIJAT XIPOVAKako je xip postao najboqi prijateq vo`we u prirodi, ali i modePo~etak proizvodwe “pravih„ terenaca mo`e sepribli`no smestiti u period po~etka II Svetskograta. Tada su Amerikanci u tri razli~itefabrike proizvodili “Jeep„. Tako je zapravo nastalaoime cele jedne klase automobila.Mawe je poznato da su 1938. i Sovjeti po~eli proizvodwusli~nog vozila: prvo je pokrenut model Gaz 61, da bi ganasledili Gaz 64 i Gaz 67.U odnosu na ameri~ke “Jeep-ove„, Gaz-ovci su bili sposobnijina terenu, ali na`alost mawe pouzdani, a i tro-{ili su mnogo vi{e goriva, {to u doba ratnih nesta{icauop{te nije bilo bez zna~aja.Pravi xip u principu podrazumeva posedovawe terenskogprenosa (reduktora) koji omogu}ava savladavawe velikihuspona i bar blokadu centralnog diferencijala,ako ne i predweg i zadweg.Danas se u to svrstavaju i mnogi koji to nemaju, a Amerikancisu za sva takva vozila smislili skra}enicu SUV (sportutillity vehicle).Dakle, od II Svetskog rata gde su se od velike koristi pokazalalaka terenska vozila, a posebno Jeep Willis, nastala jevelika potreba za civilnom eksploatacijom, pa je nastalanova klasa vozila nazvana u narodu xip, po ugledu na Willisa.“Xipovi„ su na{li veliku primenu u raznim nepristupa~nimkrajevima, od Sahare do najvi{ih planinskih vrhova.Ubrzo, pored Willisa, nastao je Land Rover, a malo kasnijese pridru`ila Toyota sa Land Cruiserom, Mercedes sa G klasom,Rusi sa UAZ-om, da bi ta klasa 80-ih i 90-ih godina do-`ivela procvat, gde su nastali razni modeli Suzukija, Isuzua,Lada Niva, Frontera, veliki asortiman Jeep modela, Land RoverDefender, Range Rover (prvi luksuzni terenac), MitsubishiPajero, Nissan Patrol i mnogi drugi.Karakterisali su ih vi{i ili ni`i klirensi, 4wd pogonisa vi{e ili mawe blokiraju}ih ili samoblokiraju}ih diferencijala.Veliki broj ih je imao i redukciju stepena prenosa,a neki su zbog te`ine i pogona imali boqu ili lo{ijuprohodnost, ali su svi, bukvalno svi imali imali lo{e, iliu najboqem slu~aju prose~ne drumske karakteristike, slabole`awe na putu i lo{u ili prose~nu udobnost.Tome je kriva wihova konstrukcija. Jer za razliku od obi~nihautomobila, ve}ina tih staromodnijih terenaca je gra|enana {asiji poput kamiona, a na tu {asiju su pakovani kabina,motor i ve{awe. Takva {asija im je omogu}avala odli~neterenske performanse i veliku nosivost. Drugi i bitnijiproblem kod wihove konstrukcije predstavqao je sistemve{awa to~kova. U blatu i neravnom terenu je najbitnijeda svi to~kovi budu podjednako pritisnuti na podlogu,{to je bilo mogu}e jedino sa krutim osovinama, takodok je kamen jedan to~ak gurao na gore, drugi je bivao sabijanu podlogu i imao dobru trakciju. Ali to se katastrofalnoodra`avalo na udobnost u vo`wi gde se vozilo quqalona putu i ose}alo svaku neravninu.Sa pojavom “xip„ mode, javile su se i potrebe za drumskimkarakteristikama jednog terenca. Porodi~ni terenacnije vi{e slu`io da se ode u {to dubqe blato u {umiili nega`eni sneg na nekoj planini, gde niko nije bio, nitida vu~e te{ku prikolicu sa drvima. Taj novi auto, naime,je morao da bude robustan na putu, mo}an ispred kafi-}a, visok za parkirawe na stepenicama ili kada padnesneg, brz i stabilan kao i svaki auto, prostran i da ima4wd zbog odlaska na skijawe. To je shvatio, ako se ne varamBMW (ispravite ako gre{im) i napravio model X5 kojije vrlo brzo stekao veliku popularnost zato {to je u okopogodio zahtev kupaca. Ovaj trend je pratio i Mercedes samodelom ML, koji je i danas veoma popularan.Bio je visok, mo}an, mafija{ki lep, imao je 4wd, nezavisnove{awe kao i svaki auto i zbog toga je bio stabilani udoban i sa odgovaraju}im gumama je mogao da se probijena Kopaonik, iako ~ista~i nisu bili bas a`urni.Danas 90% proizvo|a~a ima u asortimanu bar jednog“terenca„. Nekolicina proizvo|a~a je ostala verna tradicijii na svojim modelima zadr`ala stari sistem ve{awa,ali se novim tehnologijama potrudila da napravi boqedrumske karakteristike. Tu su Jeep Grand Cherokee,Toyota Land Cruiser, Nissan Patrol i jo{ neki. Uostalom pravilovci i voza~i koji su na terenu, jako dobro znaju {ta jepravi “terenac„. Savremeni lov, danas se skoro i ne mo`ezamisliti bez dobrih terenskih vozila.A. Tucakovi}44 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.45

LOVA^KAOPREMAPOUZDAN I IZDR@QIV OSLONAC– PRAVA RADNA MA[INAATRAKTIVANPOMO]NIK•••Urbanitenkzaosvajaweneprohodnihterena•••PredstavqamoHilux je predodre|en za globalni uspeh.Ve} gotovo 45 godina dominira u segmentupickup vozila i sa ponosom nosititulu neuni{tivog. Izdr`qiv i jednostavan,veran i pouzdan, bez velikihzahteva i visokih tro{kova odr`avawa,traje du`e, pru`a puno vi{e i nikadavas ne}e ostaviti na cedilu. Imali boqeg poslovnog partnera?Nova redizajnirana varijanta donijelaje zna~ajne promene u dizajnu i kvalitetu,te podigla nivo udobnosti i{tedqivosti na nivo putni~kog automobila.Hilux sada omogu}ava brzu komunikacijumultimedijalnim ToyotaTouch ure|ajem, sa 6.1 in~nim ekranomu boji, osetqivim na dodir. Mno{tvoelemenata aktivne i pasivne sigurnostipoput ABS ko~nica, blokade zadwegdiferencijala, do 6 vazdu{nih jastuka,kontrolu stabilnosti vozila isistem raspodele ko~ione sile, dostupnisu u razli~itim paketima, pa putnikeosiguravaju na gradskom asfaltu jednakokao i izazovnim neasfaltiranimterenima. Ova ~vrsta “radna ma{ina„ima i svoju ne`niju stranu koja se ogledau udobnosti enterijera i detaqimakoji boravak u kabini ~ine ugodnijim,a uz 5 godina garancije bez ograni~ewapre|enih kilometara, Hilux je ultimativniizbor “vi{enamenskog vozila„.Dostupan je u tri kabinske izvedbe:Single cab (kabina sa dva sedi{ta), Extracab (pro{irena kabina sa predwimsedi{tima i zadwom klupom), Doublecab (sa 4 vrata, predwim i zadwim sedi{timai komforom kakav pru`aosobni automobil).Single cab izvedbu sa robusnom {asijom,mogu}e je naru~iti s pogonom2WD ili 4WD, ru~nim mewa~em uz motor2,5 D-4D. Izdr`qiv, pouzdan i tihi2,5 D-4D razvija 144 ks pri 3.600okretaja u minuti uz 343 Nm obrtnogmomenta, uz pove}an kapacitet vu~e na2,5 tone. Visokoperformantni turbointercooler ne samo da pove}ava performanse.Sofisticirani sistem kontrolevrtlo`ewa, optimizuje me{avinuvazduha i goriva pri niskim obrtajimamotora, a pove}ava dostupnost obrtnogmomenta bez potrebe za ubrzawem. Kaorezultat pove}ane snage, Hilux 2,5 D-4D 2WD ubrzava 0-100 za 14,1 sekundi iima maksimalnu brzinu od 170 km/h.Uprkos pove}awu performansi potro-{wa u kombinovanoj vo`wi je smawenana 7,3l, a emisija CO2 na samo 193g/km, dok 5 godina garancije bez ograni~ewakilometara uliva poverewe iomogu}ava bezbri`nost.U Srbiji najve}u popularnost u`ivafunkcionalni Hilux Double cab dostupansa pogonom na 4 to~ka uz dva razli~itamotora 2,5 D-4D 144 ks ili 3,0D-4D sa 171ks i ~etiri razli~ita paketaopreme; Doublecab 3,0 D-4D uparen s5-stepenim automatskim mewa~em ubrzava0-100 za 12 sekundi, a najve}a brzinapewe se do 175 km/h. Prose~na potro{wagoriva je 8,4 l/100 km, uz emisijuCO2 223 g/km. Oba motora izanrednokoriste prednosti visokog obrtnogmomenta u {irokom rasponu obrtajamotora 2.5 D-4D koji generi{e 343Nm izme|u 1.600 i 2.800 obrtaja u minuti,dok 3,0 litarski motor izvla~i jo{{iri raspon 1.400-3.400 obrtaja u minuti,omogu}avaju}i optimalan rad prisvakoj brzini, i preko svakog terena.Zadwi teretni prostor Hiluxa je me-|u najve}ima u klasi. Zavisno od varijantekabine, du`ina je od 1,54m pa do2,34 m du`ine. To je i vi{e nego {tomo`e da se o~ekuje od vozila kojeistovremeno pru`a svu udobnost itrajnost putni~kog vozila. Kako bisav radni alat ili oprema ostali netaknutii o~uvani od svih vremenskihuticaja, uobi~ajena je instalacija pokrovaprtqa`nika ili nadogradwaatraktivnog tvrdog krova.O kojoj god da je izvedbi re~, u su-{tini se radi o izdr`qivom i pouzdanomvozilu koje }e se izvanrednouklopiti u sve `ivotne stilove i radnezadatke. Hilux je veran pratiteq uokrutnim radnim uslovima, a istovremenopru`a komfor i sigurnost. Izboromnezaustavqivog Hiluxa, u bilokojoj od tri karoserije ili dva motora,pogonom na dva ili ~etiri to~ka,jednostavno ne}ete pogre{iti.A. Tucakovi}U DUHU LOVA^KOGPRIJATEQSTVALOVA^KO UDRU@EWE „LOVAC“ IZ NOVOG PAZARAO namaLova~ko udru`ewe u Novom Pazaruje osnovano 1926. godine. Udru`eweima oko 500 ~lanova okupqenih u 24lova~ke sekcije. Imamo {est gradskihsekcija koje su raspore|ene po mesnimzajednicama i osamnaest sekcija ponaseqenim mestima: Vranovina, [arowe,De`eva, Postewe, Gra|anovi}e,Odojevi}e, Rajeti}e, Trnava, Bele vode,[titare, Vu~ini}e, Grubeti}e, Komiwe,Lukare, Mur, Po`ega, Raj~inovi-}e i Sopo}ani.Lovi{te “Rogozna„ kojim gazduje LU“Lovac„, prostire se na katastarskojpovr{ini grada Novog Pazara i imapovr{inu od 74.228 hektara. Po konfiguracijiterena spada u brdsko-planinskitip lovi{ta, a okru`uju ga planineGolija, Rogozna i Ninaja.Rukovostvo lova~kog udru`ewa ~inepredsednik udru`ewa [a}irovi}Raif, podpredsednik Miqan Petrovi},sekretar [u}evi} Radovan ipredsednik Skup{tine Ahmetovi} Hamdija.^lanovi upravnog odbora su [a}irovi}Raif, Miqan Petrovi}, [u}evi}Radovan, Ahmetovi} Hamdija, DolovacBehudin, [emsovi} Hafiz,Timotijevi}Zoran i Koca Nermin.U stru~noj slu`bu udru`ewa zaposlenisu Li~ina Alija kao upravniklovi{ta, ^kovri} Milo{ i Saitovi}Salih kao lovo~uvari.Uspe{an zavr{etaklovne sezonePovodom zavr{etka lovne sezone,dana 27. januara 2013. godine, Lova~koudru`ewe “Lovac„ iz Novog Pazara jeorganizovalo zajedni~ki lov u kome supored doma}ih, u~e{}e uzeli i lovciLova~kog udru`ewa “^a~ak„. Ovaj gestrukovodstva Lova~kog udru`ewa “Lovac„je potvrda neke nove politike istvarawa prijateqstva sa drugimudru`ewima, {to je u lova~kom duhu iza svaku pohvalu. Prisutne je u uvodnojre~i pozdravio potpredsednik LU“Lovac„ Petrovi} Miqan, koji je po-`eleo lovcima puno sre}e, dobar pogledi mirnu ruku.Lov je organizovan na podru~ju planineGolije, a lovile su se divqasviwa, vuk i lisica.[to se samog lova ti~e, treba re-}i da je bio vi{e nego uspe{an. Disciplinaje bila na visokom nivou, ani odstrel nije izostao. Ostreqenesu dve divqe sviwe i jedan vuk. Prepri~avalisu se najsitniji detaqi kojisu doveli do uspe{nog odstrela.^ak ni oni koje je lova~ka sre}a mimoi{la,nisu {tedeli pohvale i ~estitkeorganizatoru za protekli lovnidan. Gosti su bili prezadovoqnisveukupnim gostoprimstvom lovacaNovog Pazara, a posebno ~iwenicomda su pojedinci po prvi put lovilidivqu sviwu i vuka.Zakazan je naredni susret lovaca^a~ka i Novog Pazara, na koji se ne}edugo ~ekati, a doma}in }e ovoga putabiti ^a~ani.Li~ina Alija46 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.47

Ne znam za{to a i kako se to desiloda posledwih nekolikogodina dosta vremena provodimsa lovcima. Mislim da jeto po~elo jo{ 2002 ili 2003 godine.Bavim se pomalo fotografijompa sam sa drugarima obilazioSrbiju i pravio fotografije poznatihlokaliteta, a onda i one mawepoznate i neke te{ko dostupne. Lovcisu pravi poznavaoci svojih lovi-{ata i teritorija. One najlep{e ite{ko pristupa~ne prirodne lepotemo`ete da doku~ite jedino sa lovcimaili planinarima. Tako sam i ja samojim prijateqima lovcima obi{aoono {to se ~ovek retko usu|uje dasam obi|e ili do`ivi neku avanturu.Godinama sam sa fotoaparatom lutaoi obilazio srpske planine. Prirodnelepote na na{im planinama sunemerqive. Alpi su lepi, ali Staraplanina, Beqanica, Kopaonik, Tara,Rtaw, Suva planina, Vlasina, BesnaKobila, ni{ta ne zaostaju za Alpima.Prole}e, kada se po planinskimpa{wacima raspe zelena trava, mirisnoplaninsko cve}e, kada {umeolistaju, kada u planini nastane nekinemir i kada `ivot obuzme celuplaninu, lovci prebrojavaju svojudivqa~, ili u zimu kada beli pokriva~u zimskom sivilu kao nekom svojommagijom prekrije i sakrije svuonu prole}nu i letwu `ivost, kadasve utone u neku mirno}u, ti{inu ikada samo hladan vetar duva prekopoqana i pa{waka, e onda na planinisre}ete samo lovce koji nekimsvojim poslom promi~u sa nekakvimxakovima hrane za divqa~. Nisam semnogo puta smrzavao sa lovcima naplanini, ali sam u`ivao u blagodetimaprole}a i leta.Nikako nisam mogao da se odlu-~im o kojoj planini da pi{em, sve sulepe imaju svoje ~ari, sve su zanosne,neodoqive, neobuzdane, ali mirne istrpqive. Neka starina stoji iznadmene, ~ita ovo {to pi{em, pa onakoiznena|en uzviknu “Da li ti to pi-{e{ o devojci ili o planini„? Nepi{em ali }u pisati o planini nadPutopisSTARA PLANINAMiodrag Man~i}planinama, Staroj planini. Staraplanina ili Balkan pripada sistemuBalkanskih planina koje se pru-`aju od Crnog mora na istoku, pa svedo Vr{ke ~uke na zapadu. Du`inaovog planinskog sistema iznosi oko530 kilometara.Moj prvi susret sa Starom planinombio je pre desetak godina, sa prvomposetom Babinom zubu i Mixoru.Nekoliko godina kasnije ponovosam se vratio na Staru planinu aliovog puta nekoliko dana vi{e i salovcima iz Pirota iz lova~kogudru`ewa “Gorwe Poni{avqe„.Smestili smo se u lova~ku ku}u u seluTopli do, 30 km od Pirota. Leto,po~etak avgusta, velika vru}ina. Selostaro, vidi se da izumire, stari,kao i wegovi seqani, niko mla|i od70 godina. Ku}a stara tro{na na krajusela, tik uz grobqe. U sobama vojni~kikreveti, stari du{eci, velikisto za ru~avawe, prava lova~kaku}a. Ujutro ustajemo rano, ~ekamolovo~uvara Sandu i na{eg vodi~aBoru, me{tanina koji }e nas odvestdo Piqskog vodopada. Kre}emo staromladom nivom {umskim putem, aonda pe{ice vijugavim puteqkom uzbrdoka vodopadu na preko 1.350 mnadmorske visine. Bukova {uma velika,poku{avamo da obuhvatimostablo, nas trojica jedva uspevamo. Staza nas vodikroz potok (Toplodolska reka), kroz Lisevskido, jedini mogu}i put. Na ~elu Bora, za wim lovo-~uvar Sanda, a onda nas trojica, kaskamo za wima,usput slikamo i trudimo se da ne{to od ove lepotene propustimo. Prime}ujemo da je u ovoj velikoj{umi mnogo prijatnije i da je temperaturamnogo ni`a. Posle sat vremena pe{a~ewa Boranas dovodi do jednog vodopada i ka`e “to je to„.Zagledamo se, pa nije to {to smo o~ekivali. Ovajvodopad jedva da je visok desetak metara, a onaj~uveni Piqski visok je preko 60 metara i nalazise ispod jednog od vi{ih vrhova Stare planine,Piqa. Sanda se pewe uz stenu koja se tu ispre~ilana kraju puta pa kao da i ona ka`e gde ste krenuli,nema vi{e. Sanda sa vrha stene ne{to vi~e,vodopad hu~i pa ga ne~ujemo, ali on gestikulirama{e i rukom pokazuje na ne{to. Popeli smo seuz stenu a pred nama se ukaza veliki vodopad usvoj svojoj veli~ini i lepoti. Vodopad se sa te visinesunovratio u malo jezerce a potom u onaj mawivodopad. Zadivqeni prizorom nismo mogli dase otmemo utisku. Nemo sam stajao da se prvo nagledamove lepote, a onda se latih fotoaparatada mi ne{to ne promakne da sve zabele`im. Slikamoda zabele`imo i otmemo svaki trenutak ovelepote. Nismo samo mi ponosni na ovo otkrovewenego i Bora, iako `ivi desetak kilometara odvodopada i va`i za poznavaoca ovih predela nijemogao da sakrije svoje odu{evqewe. Prvi put jevideo ovaj veliki i predivni vodopad. Do pre petnaestakgodina Piqski (64m), ^unguqski (42m),Kurtulski (27m) vodopadi bili su sakriveni inepoznati. Danas poseta ovim vodopadima kao nekadapredstavqa pravu malu avanturu, naravnopod uslovom da vas neko povede ko zna, da ne bistemorali da ih ponovo otkrivate. Na Staroj planiniima dosta vodopada, a neki od wih su zasigurnonajlep{i vodopadi u Srbiji kao {to je vodopadTupavica kod sela Dojkinci. Zahvaquju}ilovcima iz Pirota, a pre svega Sandi, Qubi{i iAleksi upoznao sam ovaj biser me|u planinama.O drugim vodopadima, vrhovima, kawonima, dolovima,rekama Stare planine neki drugi put. •PISMA ^ITALACALOVA^KA KOMORA SRBIJE- ETI^KOM KOMITETU -B E O G R A DKneza Vi{eslava 2Polaze}i od odredbe ~lana 42. stav 1. ta~ka 4 Statuta Lova~ke komoreSrbije, obra}am se Naslovu sa molbom, da u ciqu daqweg spre-~avawa ugro`avawa ugleda lovne struke i ~lanova Komore zaposlenihsada i u budu}nosti na poslovima u oblasti lovstva sagleda sadr`ajPRIRU^NIKA ZA STRU^NU I LOVO^UVARSKU SLU@BU, (udaqwem tekstu: Priru~nik) po kojem se ~lanovi Komore pripremaju zapolagawe ispita za sticawe licence.Autor Priru~nika u predgovoru izme|u ostalog navodi: “Priru~niksadr`i materiju koja je namewena licima za polagawe stru~nog ispitaza sticawe licence za obavqawe lovo~uvarskih poslova, kao i jedandeo materije za za sticawe licence za obavqawe stru~nih poslovagazdovawa lovi{tem.Koncept rukopisa zasnovan je sa ciqem da neposrednim izvr{iocimaposlova i zadataka u lovi{tima pru`i osnovne informacije da obnovesvoja znawa za ispit i da slu`i kao stalni podsetnik u svakodnevnomobavqawu poslova i zadataka„.Lepo napisano, ali u Priru~niku u mnogim konstatacijama i tvrdwamanije tako.Priru~nik obiluje tekstovima, koji nisu u skladu sa Zakonom o divqa~ii lovstvu, drugim zakonima, koji reguli{u odre|ene aktivnostiu lovstvu i aktima donetim u skladu sa zakonom; nekim novim “saznawima„struke i nauke, koja nisu nigde utemeqena (ne do pisawa Priru~nika);zatim terminima, koji stvaraju zabunu i konfuziju: sisari iptice koji nisu svrstani u lovnu divqa~; krupna dlakava divqa~: divqama~ka, lisica, {akal, vuk; sitna dlakava divqa~: lisica, ....;krupna pernata divqa~: fazan, divqa patka, dropqa,...); vi{e vrstasisara i ptica prikazana kao divqa~, a nisu va`e}im propisima razvrstaneu divqa~ (jelen lopatar, muflon, jelen virxinijski, rakunolikipas, vidra, ondatra, nutrija, velika dropqa, veliki tetreb i dr.);veverica i puh svrstani sitne zveri!; lov prigonom opisan, kao lovpogonom; ostale vrste ptica (Aves), koje su progla{ene za pernatu divqa~-preuzetoiz Pravilnika za polagawe lova~kog ispita Crne Gore!;trag medveda sli~an qudskom tragu u papu~ama; pi{toqi i revolverilova~ko oru`je; od sitne dlakave divqa~i opisan samo Evropskizec; poligoni za fazane se podi`u u ravni~arskim lovi{tima; poligonza lov krupne divqa~i-zakon ne poznaje, ne u Srbiji) i niz drugihprimera, koje je daqe nepotrebno i nesvrsishodno navoditi.Za~u|uju}e je, da Komora pre {tampawa Priru~nika nije obezbedilarecenziju rukopisa, jer bi recenzent ili recenzenti sigurno doprinelida se ovakav Priru~nik ne {tampa.Priru~nik ne naru{ava samo ugled Komore i onih koji su primorani,da svoje znawe za polagawe ispita za licencu sti~u ili edukuju,ve} je prava stru~na bruka.Obzirom, da je prakti~no nemogu}e ispravkama otkloniti navedenei niz nenavedenih nedostataka u Priru~niku, smatram da bi u ciqu za-{tite ugleda Komore, wenih ~lanova i cele lovne struke u Srbiji,Priru~nik trebalo povu}i iz upotrebe.Molim ~lanove Eti~kog odbora, da doprinesu svojom nadle`no{}u,strukom i savesno{}u, da se {to pre lovna struka oslobodi balasta,kakav je ovaj Priru~nik.DOBAR POGLED!RADOSAVQEVI] V. @IVKOdip. in`. {umarstva48 Lovac | januar-februar-mart 2013.Lovac | januar-februar-mart 2013.49