stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 201180 kg/ha (40N+20P 2 O 5 +20K 2 O) u 2007. godini. U ovu koliĉinu primenjenih Ċubriva pored napredprikazanih podataka domaće proizvodnje i pripreme mešanih Ċubriva (od 659 hilj t) uzeta je u obzir iprimenjena koliĉina uveţenih pojedinaĉnih (AN, KAN, Urea) i sloţenih NPK Ċubriva, od oko 310 hiljtona. Istiĉemo, da i pored enormnog broja registrovanih stranih fabrika Ċubriva (preko 130 samo do kraja2007. godine) i više stotina formulacija koje su (zbog slobodnog trţišta) u prometu prisutne na našemtrţištu, proseĉna potrošnja Ċubriva po jedinici površine je ostala ispod svih oĉekivanja i najniţa u Evropi(Stevanović i sar., 2009.).Osnovne karakteristike kvaliteta Ďubriva u prometu u SrbijiKvalitet mineralnih Ċubriva je bitan faktor u proizvodnji zdravo bezbedne hrane i zaštiti zemljišnogresursa. Novi Pravilnik o uslovima za razvrstavanje i utvrĊivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja(Sl.Glasnik RS, br.64/09) je sveobuhvatan akt ĉime se propisuju: bliţi uslovi za razvrstavanje sredstava zaishranu bilja (Ċubriva, oplemenjivaĉi zemljišta i supstrati) u odreĊenu vrstu i tip, uslovi za utvrĊivanjenjihovog kvaliteta, minimalni sadrţaj aktivne materije kao i odstupanja od sadrţaja deklarisanih hranjivihmaterija. Akt je usaglašen, odnosno preveden iz vaţećeg dokumenta Evropske Unije (Regulation EC, No.2003/2003). Naţalost, on nije propisao dozvoljeni nivo radioaktivnosti i sadrţaja teških metala uĊubrivima. Podsećamo da je avgusta 2009. god., usvojen pravilnik kojim je u ĉlanu 6. definisana gornjagranica radioaktivnosti u neorganskim Ċubrivima od 10 4 Bq/kg po radinuklidu, što se prema postojećojzakonskoj regulativi graniĉi sa radiaktivnim materijalom. Nakon inicijative nauĉne javnosti akt je zamesec dana stavljen van snage, stim, da ova oblast nema pokriće u zakonskoj regulativi do danas.Povećanog sadrţaj nekih od polutanata u Ċubrivima mogu da ukaţu i rezultati naših istraţivanja(Stevanović i sar., 2008) prikazani u tabeli br 3.Tab. 3. Sadrţaj teških metala i radionuklida u primenjivanim Ċubrivima iz 2008. godine (mg/kg)Formulacija ProizvoĊaĉ U Cr Cd Ni Pb Sr1 2 3 4 5 6 7 8NP 11:52 Srbija 153 350 16 61 10 45NP 10:46 Uzbekistan 89 172 6 70 20 128NP 10:46 Kazahstan 12 74 3 41 20 72PK 10:30+Mg Nemaĉka 38 88 11 99 60 489NP 18:47 Rusija 4 27 3 29 20 175NPK 15:15:15 Hrvatska 54 145 8 39 40 119NPK12:12:17+Mg Nemaĉka 5 17 1 21 20 4500NP 12:52 Rusija 3 16 2 24 20 274NPK 15:15:15 MaĊarska 6 33 6 19 20 25NPK 15:15:15 Austrija 47 113 6 79 10 259NPK 15:15:15 Srbija 5 17 1 10 20 178NPK 8:16:24 Srbija 10 26 2 10 50 255NPK Izrael 0,3 16 3 11 10 0,01* Specijalna kristalna Ċubriva (od preĉišćenih sirovina) za pravljenje rastvora i primenu fertirigacijomIz prikazanih rezultata oĉigledan je znatno povećan sadrţaj urana i nekih teških metala (hrom, kadmijum istroncijum) u znatnom broju ispitanih Ċubriva. Za polutante koji su u mineralnim Ċubrivima prisutninajĉešće u lakorastvorljivim oblicima, dobro je poznato da se mogu usvajati i akumulirati u biljnimorganima (posebno u vegetativnim) kao analozi biogenim elementima, te konzumiranje takve biljne hranemoţe imati katastrofalne posledice na zdravlje ljudi i ţivotinja (Stojanović, 2006a).626