stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011U svakom rudniku uslovi rada su razliĉiti, a time i rizici od udesa, povreĊivanja i profesionalnihoboljenja.Kolektivni udesi i pojedinaĉna povreĊivanja mogu biti posledica niza uticajnih faktora, odnosnouzroci nastanka povreĊivanja mogu se svrstati u tri grupe, i to:- prirodne, koji su zavisni od prirodno-geoloških uslova u leţištu,- tehniĉko tehnološke, koji zavise od nivoa primljene tehnike i tehnologije,- subjektivne, zavisne od uĉesnika u procesu rada.Svi ovi uzroci i izvori povreda u direktnoj su prostornoj i vremenskoj vezi, što praktiĉno znaĉi dapovrede na radu i kolektivni udesi nastaju kao rezultat nepovoljnog sadejstva faktora iz sve tripomenute grupe.Prirodno- geološki uslovi leţišta su osnova za izbor tehniĉkih rešenja i u tom sklopu postrojenja ioprema za sve tehnološke operacije i radne faze zahtevaju stalno prilagoĊavanje reţima i organizacijerada uslovima radne sredine. Pošto se na prirodno geološke uslove ne moţe direktno uticati to sutehniĉko-tehnološka rešenja dominantna kod rešavanja problematike bezbednosti i zdravlja na radu.Tehnološki proces podzemne eksploatacije uglja obuhvata niz radnih operacija meĊusobno povezanihi usklaĊenih u vremenu i prostoru, od istraţivanja, otvaranja, pripreme, otkopavanja, transporta, izvozai prerade kao glavnih procesa, do ventilacije, odvodnjavanja, dopreme i otpreme repromaterijala iprevoza zaposlenih kao pratećih procesa. U ovome radu dat je pregled prirodno-geoloških uslovaeksploatacije u leţištu mrkog uglja RMU―Rembas―, prikaz primenjenih tehnoloških rešenja u procesurada i rezultati kompleksne analize povreĊivanja zaposlenih.2.USLOVI EKSPLOATACIJE UGLJA U JAMAMA RUDNIKA„REMBAS“ - RESAVICAEksploatacija uglja u leţištu uglja rudnika „Rembas―-Resavica sada se vrši u jamama Strmosten,Jelovac i Senjski Rudnik, dok su u toku radovi otvaranja jame Ravna Reka – IV blok.Resavskomoravskiugljeni basen nalazi se u zapadnom delu Istoĉne Srbije, na obodu Karpato-Balkanida premaPomoravlju, istoĉno od reke Velika Morava. Ukupna duţina basena iznosi 45km, a širina oko 7km.Geološku graĊu basena ĉine razliĉite litostratigrafske jedinice palezojske, mezozojske i kenozojskestarosti.Miocenska ugljonosna serija je prema litološkom sastavu i superpoziciji slojeva podeljena u višeodeljaka, i to: bazalni odeljak, podina ugljenog sloja, ugljeni sloj i povlata ugljenog sloja.Prema uslovima stvaranja ugalj ovog basena pripada grupi sedimentnih i klasi biogenih leţišta,odnosno jezerskom intramontanskom tipu. Podina ugljenog sloja izgraĊena je od ugljevitih glina iglinaca, a povlatu ĉine crveni permski pešĉari, kreĉnjaci, gline i glinoviti pešĉari. Ugalj pripada grupitvrdih, sjajnih mrkih ugljeva. Ugljeni sloj je promenljive debljine koja varira od 1-20m i izrasedan jenizom manjih i većih tektonskih poremećaja kojima je basen podeljen na delove leţišta-jame i uokviru njih otkopna polja.Ugalj je izrazito sklon ka procesu samozapaljenja, a što je potvrĊeno obimnim laboratorijskimispitivanjima i ĉestim jamskim endogenim oksidacionim i poţarnim procesima. Ugljena prašina jezapaljiva i eksplozivno opasna.U pojedinim jamama prisutne su pojave metana, te se radovi izvode u tkz.―metanskom reţimu―.Pojave vode su prisutne kod izvoĊenja rudarskih radova otvaranja, a evidentirani su i nagli prodorivode koji su uzrokovali potapanje rudarskih prostorija.593