stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011exploataciju uglja 10. novembra iste godine. 1842, drţava osniva drugi rudnik, koji je ubrzo prešao uprivatno vlastništvo, kao Vodenska premogokopna druţba. Istovremeno sa dva veĉa rudnika poĉelo jeraditi i nekoliko manjih, koji su se kasnije pridruţili veĉima. Zbog geografskih i kao danas lošihlogistiĉkih veza sa svetom, preokretnicu u iskorištavanju i prodaji uglja, znaĉila je izgradnja ţelezniceBeĉ-Trst, 1849 godine. Tada se poveĉala potrošnja uglja, kao i prodaja na šira podruĉja tadašnjegAustro – Ugarskog carstva.Krajem decembra 1872 u Trbovlju je ustanovljena Trboveljska Premogokopna Druţba, kaoaukcionarsko društvo, na temelju koncesionarskog ugovora. U poĉetku sledeĉe godine, kompanijapreuzima Vodenski i Maurerov rudnik u Trbovljama, a kasnije u 1880 godini još i rudnike u Hrastnikui Zagorju. Kako su proizvodnju i korištenje uglja nadgledavali strani struĉnjaci, sa iskustvom napodruĉju rudarstva, unosili su nova saznanja i tehniĉke moguĉnosti. Proizvodnja se u tim godinamabitno poveĉava. Kada su se krajem 19.stoljeĉa izobrazili prvi domaĉi struĉnjaci i kad je poĉelaexpanzija iskorištavanja veĉih kolicina rudnoh bogatstava, poveĉala se potreba po rudarima, koji sutada došli iz okoline, pa i šire, iz podruĉja, danas bivše Jugoslavije. Sa novom drţavom pod istimvlasnicima, sjedište firme se iz Beĉa, prenelo u Ljubljanu. Zbog slabe politike kompanije, niskih plata,te kasnije opšte privredne krize, exploatacija uglja se menjala kroz vremena, a tako i broj zaposlenih.Pa je tako u vreme, poslije drugog svetskog rata poĉela migracija rudara u Zapadnu Evropu i Ameriku.Kako su postojale krize privrede i odnosa na relaciji poslovodeći- zaposlenici, u više navrata utakozvanim crvenim reviriima, rudari su svoja prava traţili i pomoĉu štrajkova. Neki krvavi, neki malomanje, a sve u svojstvu zaštite prava radnika i njihovih porodica. IzmeĊu sledeĉeg velikog rata, rudnicisu upali pod njemaĉku okupaciju, koja je ugalj zbog velikih potreba iskopavala na štetu okoline.Posle drugog svetskog rata, rudnici u Zasavju su prešli u drţavne ruke te zadobili viši nacionalniinteres, koji se 1946 godine pokazao kao nacionalizacija rudnika. U kasnije vreme socializma, 1958godine doţiveo se prvi štrajk, rudara u socialistiĉkoj oblasti.U organizacijsku strukturu rudnika, su se u kasnija vremena udruţivale organizacije, koje susuraĊivale sa rudnikom lili su upotrebljavale mrki ugalj. Termoelektrana Trbovlje, te Rudarskagradbena dejavnost, Industrijske montaţne delavnice a kasnije i rudnici Kaniţarica i Laško. Godinekoje sljede donele su razliĉita imena od, Rudarsko energetskog kombinata Edvarda Kardelja, do DOZasavski premogovniki Trbovlje i kasnije u Rudnike rjavog premoga Slovenije, a u 1985 godini imese opet promeni u Rudnike rjavog premoga Trbovlje. 1995 godine iz RRPS nastaju Rudnik Trbovlje –Hrastnik i istodobno tri kompanije u zatvaranju – Rudnici Kaniţarica, Senovo i Zagorje. RTH d.o.o.,kao javno poduzeće, poĉelo je sa radom 1996 godine. A ustanovljeno je iz radnih jedinica: Rudnikrjavega premoga Trbovlje – Hrastnik, Separacije premoga i dela struĉnih sluţbi. Njezina osnivaĉica jeRepublika Slovenija. U kasnijim godinama prema planu zatvaranja rudnika exploatacija se smanjivalana od prilike 450.000 tona u 2010, a ukupan prihod bi trebao da bude 14 miliona EURa. Smanjit ĉe sei broj zaposlenih, tako, da bi ukupan broj krajem 2010 bio 444 zaposlenika. Celokupan rad rudnika izaposlenika svodi se ka smanjenju i zatvaranju rudnika u buduĉnosti, a poseban dio trebao bi da budeusmeren u smanjivanje ekoloških problema zbog rudarstva u prošlosti.570