stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011mikroorganizama, tj. disanja u aerobnim uslovima. Koliĉine izgvojenog CO 2 (mereno u mg/100 gzemlj. za 24 h ) kreću se od 13,5 do 23,4.Tabela 3. Korelacioni koeficijent izmedju koliĉina izdvijenog CO 2 mg/100 g zemlj. 24 h iz 100 gzemljišta i koliĉine glavnih grupa mikroorganizamaCO 2 BAC AK F Az AM YCO 2 xBAC 0.8362 xAK -0.7260 -0.2401 xF 0.7259 0.2387 -0.9531 xAz 0.5308 0.0211 -0.8455 0.9552 xAM 0.2763 0.6350 0.1946 -0.3854 -0.6384 xY 0.7544 0.9908 -0.1072 0.1082 -0.1022 0.6865 1Svojom metaboliĉkom aktivnošću na ove procese najviše utiĉu bakterije, gljive i mikroaerofilni kvasci(Tabela 3).DISKUSIJAOstala istraţivanja mikrobijalne koliĉine ili aktivnosti potkrepljuju naša zapaţanja na deponijamajalovine spoljnog odlagalaštia površinskog kopa uglja u Drmnu (Kostolac). Insam & Domsch (1988)su prouĉavali koliĉine mikroorganizama i zemljišnu respiraciju na starim deponijama jalovinerekultivisane za poljoprivrednu proizvodnju i pod šumskom vegetacijom. Našli su da posle 50 godinadjubrenje i ratarenje dovodi do depresije u brojnosti mikroorganizama i smanjene respiracije, što se nedogadja pod šumskom vegetacijom. Rizosfera, tanak sloj zemljišta oko korena biljaka, je zona kojasadrţi zemljišne mikroorganizme, prvenstveno bakterije i gljivice. Interakcije izmedjumikroorganizama i biljaka su korisne za biljke i korisne za oba ĉinioca (Singht et al., 2004). Na ţalost,većina ovih autothtonih i specifiĉnih vrsta mikroorganizama ostaje nepoznata zbog nemogućnosti dase odgaji i izuĉi u kulturi, u labaratoriji. Zemljištа je veomа sloţen sistem koji obuhvаtа rаznanikrostaništa sа rаzliĉitim fiziĉko-hemiskim i diskontinuаlnim uslovima sredine. Mikroorgаnizmi seprilаgodjavaju mikrostaništu i ţive zаjedno u zemljištu. ali sа mаnje ili više oštrim grаnicama, uinterаkciji jedni sа drugimа i sа drugim delovimа zemljišnih biota. Brojne studije nаglаšаvаju uticаjstrukture zemljištа i prostornih izolаcije nа mikrobnu rаzliĉitost i strukturu njihovih zаjednica (Tiedjeet al.,2001). Anаlizа prostorne distribucije bаkterijа u microstanišnim nivoimа pokаzаli su dа, uzemljištimа pri rаzliĉitim tretmаnu Ċubrenja više od 80% bаkterijа se nаlаzil u mikroporаma stаbilnogzemljištа mikro-аgregаta (2-20 μm) (Ranjard and Richaume, 2001). Tаkvа microstaništa nudenаjpovoljnije uslovi zа rаzvoj mikroorgаnizаmа u vezi sа snabdevenošću vodom, hranljivimmaterijam, razmenom gаsovа i zаštite od predаtora. Veliĉinа ĉesticа je imаla veći uticаj nа mikrobnurаznolikost i strukturu u zаjednici nego fаktori kаo što su proseĉni pH i vrsta i koliĉina orgаnskihjedinjenjа (Sessitsch et al., 2001). Rаznolikost mikroorgаnizаmа u delovimа sа mаlim zemljištаĉesticа bilа je većа nego u delovimа sа velikim zemljišnim ĉesticа. Medju protobakteriama u zemljištusu zastupljeni redovi Holophаgа, Acidobаcterium i Prosthecobаcter. U zavisnosti od veliĉinezemljišnih ĉestica menja se koliĉinski odnos izmedju navedenih rodova. U zemljištima sitnih ĉestica,mulj i glina, preovladjuju rodovi Holophаgа, Acidobаcterium i Prosthecobаcter, a u zemljištima savećim ĉesticama (pesak) Holophаgа i Acidobаcterium. Ostala istraţivanja pokazuju da obiljemikroorganizama i njihovih funkcionalnih grupa zavisi od raspoloţivih koliĉina organskih materija uzemljištu (De Fede et al., 2001; Grayston et al., 2001). Smit i dr. (2001) su prouĉavali pet glavnihgrupa bakterija u zemeljištu analizom sekvenci 16S rDNK u odnosu na status hranljivih materija.Zemljišta sa viskim sadrţajem organskih materija imaju više bakterija iz grupe α-i γ-Proteobаcteriа,koje u staništu nastupaju po R-strategiji i odlikuju se potencijalo višom stopom rasta. U zemljištimasiromašnim organskim materijama povećava se udeo Acidobаcterium što ukаzuje nа K-strategiju, tj nabаkterije sа niţim potencijаl rаstа, ali većim konkurentskim sposobnostima. Zato se predlaţe da status562