stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...
Share Embed Flag
Download ePaper

stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ... stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

pks.rs
13.07.2015 Views

kolicine CO2 izdvojene iz100g zemlj./24 hRudarstvo 2011 / Mining 2011Tabela 1. Brojnost glavnih grupa mikroorganizama kao log N cfu g -1 soil a.s.s na odlagalištimajalovine pri razliĉitim tretmanima melioracije i rekultivacije, gde su BAC-sporogene i asporogenebakterije, AK-aktinobakterije, F-gljive, Az-Azotobacter sp., AM-amonofikatori i Y-kvasciOdlakalište Tretman BAC AK F Az AM Yiosobine1. Kosina Lesoidna-peskuša 6.0449 7.3585 7.6702 7.2335 7.9869 5.6015Mel. zeolitom+uglj. 7.7352 7.5310 7.5011 7.1332 8.1509 6.09142. Zaravanprašina3. Rek.-uljana Mel.+NPK 8.0681 7.3512 7.5815 7.0915 8.4023 6.1534repica4. Rek. – travaleguminoze500 kg/haMel.+NPK500 kg/ha8.1172 7.0958 8.1372 7.4180 8.0735 6.1086Rekultivacija ravnih delova odlagališta posle melioracije setvom i gajenjem uljane repice uz djubrenjeNPK djubrivima dovodi do poveĉanja svih grupa mikroorganizama. Dalji tretmani u rekultivacijisetvom travno-leguminoznih smeša uz djubrenje NPK djubrivom povećavaju prisustvo i koliĉinebakterija, gljiva i Azotobacter sp., ali je povećanje manje od oĉekivanog.Tabela 2. Korelacioni koeficijent izmedju koliĉina razliĉitih grupa mikroorganizama pri razliĉitimtretmanima melioracije i rekultivacijeBAC AK F Az AM YBAC xAK -0.2401 xF 0.2387 -0.9531 xAz 0.0211 -0.8455 0.9552 xAM 0.6350 0.1946 -0.3854 -0.6384 xY 0.9908 -0.1072 0.1082 -0.1022 0.6865 xOd poĉetka kolonizacije deponija jalovine i kasnije pod uticajem razliĉitih tretmana povećanje glavnihgrupa mikroorganizama rezultat je promena abiotiĉkih uslova i biološke rekultivacije, ali i izmedjumikroorganizama dolazi do uspostavljana sloţenih odnosa kompeticije ili anabioze (Tabela 2).Povećanje ukupne koliĉine bakterija pozitivno utiĉu na povećanje amonofikatora, kvasaca iAzotobacter sp. Njihovo povećanje je inhibirano porastom aktinomiceta i gljiva. Naime, poznato je dase aktinomicete i gljive oportunisti koji su zbog svoje antibiotske aktivnosti jaki kompetitori premadrugim mikroorganizmima.25201510501 2 3 4Mesto (oznaka odlagalista)Slika 7. Proseĉna vrednost respiracionog testa iz zemljišta (koliĉine CO 2 mg/100 g zemlj. za 24 h ) naodlagalištu pri razliĉitim melioracionim i rekultivacionim tretmanimaOrganski ugljenik u zemljištu nalazi se vezan za hunusne metrije, u korenovima biljaka i u sastavućelija mikroorganizama. Izdvajanje CO 2 iz zemljišta ili respiracija je samo jedan izraz metabolizma561

Rudarstvo 2011 / Mining 2011mikroorganizama, tj. disanja u aerobnim uslovima. Koliĉine izgvojenog CO 2 (mereno u mg/100 gzemlj. za 24 h ) kreću se od 13,5 do 23,4.Tabela 3. Korelacioni koeficijent izmedju koliĉina izdvijenog CO 2 mg/100 g zemlj. 24 h iz 100 gzemljišta i koliĉine glavnih grupa mikroorganizamaCO 2 BAC AK F Az AM YCO 2 xBAC 0.8362 xAK -0.7260 -0.2401 xF 0.7259 0.2387 -0.9531 xAz 0.5308 0.0211 -0.8455 0.9552 xAM 0.2763 0.6350 0.1946 -0.3854 -0.6384 xY 0.7544 0.9908 -0.1072 0.1082 -0.1022 0.6865 1Svojom metaboliĉkom aktivnošću na ove procese najviše utiĉu bakterije, gljive i mikroaerofilni kvasci(Tabela 3).DISKUSIJAOstala istraţivanja mikrobijalne koliĉine ili aktivnosti potkrepljuju naša zapaţanja na deponijamajalovine spoljnog odlagalaštia površinskog kopa uglja u Drmnu (Kostolac). Insam & Domsch (1988)su prouĉavali koliĉine mikroorganizama i zemljišnu respiraciju na starim deponijama jalovinerekultivisane za poljoprivrednu proizvodnju i pod šumskom vegetacijom. Našli su da posle 50 godinadjubrenje i ratarenje dovodi do depresije u brojnosti mikroorganizama i smanjene respiracije, što se nedogadja pod šumskom vegetacijom. Rizosfera, tanak sloj zemljišta oko korena biljaka, je zona kojasadrţi zemljišne mikroorganizme, prvenstveno bakterije i gljivice. Interakcije izmedjumikroorganizama i biljaka su korisne za biljke i korisne za oba ĉinioca (Singht et al., 2004). Na ţalost,većina ovih autothtonih i specifiĉnih vrsta mikroorganizama ostaje nepoznata zbog nemogućnosti dase odgaji i izuĉi u kulturi, u labaratoriji. Zemljištа je veomа sloţen sistem koji obuhvаtа rаznanikrostaništa sа rаzliĉitim fiziĉko-hemiskim i diskontinuаlnim uslovima sredine. Mikroorgаnizmi seprilаgodjavaju mikrostaništu i ţive zаjedno u zemljištu. ali sа mаnje ili više oštrim grаnicama, uinterаkciji jedni sа drugimа i sа drugim delovimа zemljišnih biota. Brojne studije nаglаšаvаju uticаjstrukture zemljištа i prostornih izolаcije nа mikrobnu rаzliĉitost i strukturu njihovih zаjednica (Tiedjeet al.,2001). Anаlizа prostorne distribucije bаkterijа u microstanišnim nivoimа pokаzаli su dа, uzemljištimа pri rаzliĉitim tretmаnu Ċubrenja više od 80% bаkterijа se nаlаzil u mikroporаma stаbilnogzemljištа mikro-аgregаta (2-20 μm) (Ranjard and Richaume, 2001). Tаkvа microstaništa nudenаjpovoljnije uslovi zа rаzvoj mikroorgаnizаmа u vezi sа snabdevenošću vodom, hranljivimmaterijam, razmenom gаsovа i zаštite od predаtora. Veliĉinа ĉesticа je imаla veći uticаj nа mikrobnurаznolikost i strukturu u zаjednici nego fаktori kаo što su proseĉni pH i vrsta i koliĉina orgаnskihjedinjenjа (Sessitsch et al., 2001). Rаznolikost mikroorgаnizаmа u delovimа sа mаlim zemljištаĉesticа bilа je većа nego u delovimа sа velikim zemljišnim ĉesticа. Medju protobakteriama u zemljištusu zastupljeni redovi Holophаgа, Acidobаcterium i Prosthecobаcter. U zavisnosti od veliĉinezemljišnih ĉestica menja se koliĉinski odnos izmedju navedenih rodova. U zemljištima sitnih ĉestica,mulj i glina, preovladjuju rodovi Holophаgа, Acidobаcterium i Prosthecobаcter, a u zemljištima savećim ĉesticama (pesak) Holophаgа i Acidobаcterium. Ostala istraţivanja pokazuju da obiljemikroorganizama i njihovih funkcionalnih grupa zavisi od raspoloţivih koliĉina organskih materija uzemljištu (De Fede et al., 2001; Grayston et al., 2001). Smit i dr. (2001) su prouĉavali pet glavnihgrupa bakterija u zemeljištu analizom sekvenci 16S rDNK u odnosu na status hranljivih materija.Zemljišta sa viskim sadrţajem organskih materija imaju više bakterija iz grupe α-i γ-Proteobаcteriа,koje u staništu nastupaju po R-strategiji i odlikuju se potencijalo višom stopom rasta. U zemljištimasiromašnim organskim materijama povećava se udeo Acidobаcterium što ukаzuje nа K-strategiju, tj nabаkterije sа niţim potencijаl rаstа, ali većim konkurentskim sposobnostima. Zato se predlaţe da status562

kolicine CO2 izdvojene iz100g zemlj./24 hRudarstvo 2011 / Mining 2011Tabela 1. Brojnost glavnih grupa mikroorganizama kao log N cfu g -1 soil a.s.s na odlagalištimajalovine pri razliĉitim tretmanima melioracije i rekultivacije, gde su BAC-sporogene i asporogenebakterije, AK-aktinobakterije, F-gljive, Az-Azotobacter sp., AM-amonofikatori i Y-kvasciOdlakalište Tretman BAC AK F Az AM Yiosobine1. Kosina Lesoidna-peskuša 6.0449 7.3585 7.6702 7.2335 7.9869 5.6015Mel. zeolitom+uglj. 7.7352 7.5310 7.5011 7.1332 8.1509 6.09142. Zaravanprašina3. Rek.-uljana Mel.+NPK 8.0681 7.3512 7.5815 7.0915 8.4023 6.1534repica4. Rek. – travaleguminoze500 kg/haMel.+NPK500 kg/ha8.1172 7.0958 8.1372 7.4180 8.0735 6.1086Rekultivacija ravnih delova odlagališta posle melioracije setvom i gajenjem uljane repice uz djubrenjeNPK djubrivima dovodi do poveĉanja svih grupa mikroorganizama. Dalji tretmani u rekultivacijisetvom travno-leguminoznih smeša uz djubrenje NPK djubrivom povećavaju prisustvo i koliĉinebakterija, gljiva i Azotobacter sp., ali je povećanje manje od oĉekivanog.Tabela 2. Korelacioni koeficijent izmedju koliĉina razliĉitih grupa mikroorganizama pri razliĉitimtretmanima melioracije i rekultivacijeBAC AK F Az AM YBAC xAK -0.2401 xF 0.2387 -0.9531 xAz 0.0211 -0.8455 0.9552 xAM 0.6350 0.1946 -0.3854 -0.6384 xY 0.9908 -0.1072 0.1082 -0.1022 0.6865 xOd poĉetka kolonizacije deponija jalovine i kasnije pod uticajem razliĉitih tretmana povećanje glavnihgrupa mikroorganizama rezultat je promena abiotiĉkih uslova i biološke rekultivacije, ali i izmedjumikroorganizama dolazi do uspostavljana sloţenih odnosa kompeticije ili anabioze (Tabela 2).Povećanje ukupne koliĉine bakterija pozitivno utiĉu na povećanje amonofikatora, kvasaca iAzotobacter sp. Njihovo povećanje je inhibirano porastom aktinomiceta i gljiva. Naime, poznato je dase aktinomicete i gljive oportunisti koji su zbog svoje antibiotske aktivnosti jaki kompetitori premadrugim mikroorganizmima.25201510501 2 3 4Mesto (oznaka odlagalista)Slika 7. Proseĉna vrednost respiracionog testa iz zemljišta (koliĉine CO 2 mg/100 g zemlj. za 24 h ) naodlagalištu pri razliĉitim melioracionim i rekultivacionim tretmanimaOrganski ugljenik u zemljištu nalazi se vezan za hunusne metrije, u korenovima biljaka i u sastavućelija mikroorganizama. Izdvajanje CO 2 iz zemljišta ili respiracija je samo jedan izraz metabolizma561

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!