stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Slika 6. Površine rekultivisane travno-leguminoznom smešomMikrobiološke analize radjene su u junu mesecu 2010., uporedo sa ispitivanjem respiracije ili koliĉineizdvojenog CO 2 iz uzetih uzoraka jalovine. Uzorci jalovine uzeti su krajem juna meseca 2010. godinesa dubine 0-20 cm. Za odreĊivanje glavnih grupa mikroorganizama u zemljištu korošćena je indirektnametoda zasejavanja razblaţenog sveţeg uzorka na selektivne ĉvste podlohge. Uzorak 1 g sveţegzemljišta razreĊen je u 100 ml sveţeg fiziološkog rastvora. Po 1 ml iz poĉetnog razreĊenja zasejavanje na selektivne podloge. OdreĊivan je broj kolonijalno funkcionalnih jedinica (ćelija ili spora) (CFUcolonialfuncitonal units) po formuli:1a b c dN g soil cfueGde je а = srednji broj kolonija na ĉvrstoj hranljivoj podlozi iz tri zasejavanja, b = faktor poĉetnograzreĊenja od 10 2 , c = razredjenje za zasejavanje ispitivane grupe mikororganizama 10 3 -10 9 , d = teţinasveţeg zemljišta za zasejavanje, е = teţina apsolutno suvog pepela. Poĉetni broj bakterija (BAC g -1soil a.s.s ) kao aerofilnih, mezofilnih, heterotrofnih i hemoorganotrofnih organizama odredjivan je naminimalnoj podlozi zemljišnog agara po metodi Pochon et al. (1934). Za odredjivanje broja gljiva (Fg -1 soil a.s.s ) korišćena je podloga po Chapek-u. Ukupan broj kvasaca (Y g -1 soil a.s.s) na sladnom agarusa inkubacijom od 30 dana na temperaturi 28 0 C. Medju slobodnim azotofiksatorima odredjivan je brojćelija Azotobacter sp. (Az g -1 soil a.s.s ) na Fjodor-ov agaru. Kao znaĉajni mikroorganizmi u provcesimatransformacije i pedogeneze na pepelu odredjivana je brojnost amonifikatora (AM g -1 soil a.s.s ) kojitransformišu azotna jedinjenja uz oslobadjanje amonijaka na mesopeptonskom agaru (MPA). Ukupanboj aktinomiceta (AK g -1 pepeo a.s.s ) odredjivan je zasejavanjem na sintetiĉkom agaru po Krasiljniko-u(Tate III, 1995). Odredjene brojnosti kolonijalno funkcionalnih jedinica pojedinih grupamikroorganizama se logaritmuju i poredde tabelarno. Za odredjivanje respiracije uzorkuju se 100 gsveţeg zemljišta i inkubira 24 sata na sobnoj temperaturi u prisustvu KOH, a za odredjivanje koliĉineizdvojenog CO 2 koristi se metoda titracije sa HCl u prisustvu indikatora fonolftalena i metiloranţ.Statistiĉka obrada podataka, regresiona i korelaciona analiza radjena je pomoću SAS/STAT programa4Ver. (Barr et al., 1979).REZULTATIBrojnost, tj. koliĉina glavnih grupa mikroorganizama na kosini odlagališta jalovine koji su po svojojprirodi lesoidna peskuša je skroman, ali je od znaĉaja da se u poĉetku procesa pedogeneze pojavljujusve glavne ispitivane grupe mikroorganizama. Posebno su znaĉajno prisustvo slobodnih azotofiksatora(Azotobacter sp.), jer je jalovina siromašna organskim oblicima azota. Melioracija ravnih delovaodlagališta zeolitom i ugljenom prašinom poboljava svojstva jalovine i uvodi nove koliĉine organskihoblika ugljenika, azota, fosfata i kalijuma, a brojnost glavnih grupa mikroorganizama se povećava(Tab.1).a.s.s560