stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Srbije najveći gubici su površinski kopovi uglja lignita, Kolubarski i Kostolaĉki. U Srbiji se godišnjeproizvede oko 40 miliona tona uglja u pomenutim ugljenim basenima. Tehnologija eksplatacije ugljaima za posledicu nastanak velikih koliĉina jalovinskih deponija u kojima je na potpuno neselektivannaĉin izmešana smesa zemljišnog materijala razliĉite geneze i litoloških slojeva. Prvo se uništava iuklanja plodno zemljište, a zatim nastaju deponije jalovine koje svojim agrohemiskim osobinamaspadaju u siromašna zemljišta koja ne mogu da obezbede uslove za poljoprivrednu proizvodnju.Ekološka restauracija je relativno nov termin koji je zamenio pojam rekultivacija u svetlu novihpotreba i saznanja. Ekološka restauracija je proces oporavka ekosistema koji su degradirani, oštećeniili uništeni (SER, 2002). Poznato je da su procesi oporavka ekosistema veoma spori, a procesipedogeneze još sporiji. Ono što stoji na kraju za svakog napora za rehabilitacijom ekosistemauništenog površinskom eksplatacijom uglja i deponovanjem je jalovina je vraćanje zemljišta koje jezauzeto prvobitnom kvalitetu i funkciji. Svi programi i planovi za rehabilitaciju zemljišta zasnivaju sena nizu meliorativnih i bioloških mera koje se preduzimaju u duţem periodu kao što je tehniĉkapriprema, unošenje organo-mineralnih djubriva, setva travno-leguminoznih smeša, sadnja drveća iţbunja. Posle primene svih mera ostaje pitanje kvaliteta izvedene restauracije ili pitanje objektivneprocene primenjenih mera. Pokušalo se procenom nutritivnih svojstava rehabilitovanog zemljišta ili samerenjem koliĉine teških metala i procenom rizika od njihovih koliĉina za poljoprivrednu proizvodnju(MAFF, 2000). Arshad and Martin (2002) predlaţu analizu koliĉina organskih materija, dubinuhumusno-akumulativnog sloja, merenje pH, elektro-provodnjivosti, odsustvo zagadjivaĉa i zemljišnurespiraciju kao meru rehabilitacije poljoprivrednog zemljišta. Merenje mikrobiološke zajednice uzemljištu pruţa odgovore na vaţna pitanja kao što je uspeh restauracije ekosistema i vraćanje njegovihosnovnih funkcija i bidiverziteta. U tom cilju mikrobiološka zajednica u zemljištu meri se kao:brojnost mikroorganizama ili njihova koliĉina, zastupljenost osobenih vrsta ili funkcionalnih grupa imetaboliĉka aktivnost mereno kao asimilicaja ili disanje.Prateći svetske trendove u oceni uspeha restauracije i rekultivacije deponija jaloivne sa površinskogkopa uglja lignita u Kostolcu, u ovom radu smo istraţivali mikrobiološku zajednicu na netretiranimdeponijama jalovine i pod razliĉitim fiziĉko-hemiskim i biološkim tretmanima u periodu 2008-2010godina.MESTO ISTRAŢIVANJA I PRIMENJENE METODEEkplatacija uglja u Kostolaĉkom ugljenom basenu ima dugu tradiciju i praksu, od kraja 19. veka.Izgradnjom i eksplatacijom uglja na prostoru Drmna (na desnoj obali Dunava) od 1987. proizvodnjauglja se iz godine u godinu povećava, ali i višestruko uvećava problem deponovanja jalovine i njenerekultivacije (Slika 1). Prvih decenija eksplatacije se jalovina odlagala na deponijama tzv. jugozapadnogpolja, Poslednjih godina sa napredovanjem kopa prema severu i otvaranjem šireg frontaotkopa poĉelo se sa deponovanjem jalovine u unatrašnje odlagalište rudnika, ĉime se privremenorešeno pitanje odlaganja, ali ne i rehabilitacije zemljišta i vraćanja prvobitnoj nameni i funkciji. Zatosu prve i najstarije deponije jalovine iz Drmskog ugljenokopa poslednjih nekoliko godina predmetintezivne rekultivacije. Ona od 2007. godina na delu spoljašnjeg odlagališta Drmno, izvršena jeplanska tehniĉka rekultivacija koja je podrazumevala ravnanje terena, oblikovanje kosina, gde sesmenjuju zaravni i kosine sa namerom da se kosine pošume šumskim vrstama drveća, a zaravni koristeza poljoprivrednu proizvodnju (Slika 2).557