stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011REKULTIVACIJA ODLAGALIŠTA JALOVINE I DEPONIJEPEPELA I ŠLJAKE PD RB KOLUBARA I TE VELIKICRLJENI - IZVOĐENJE RADOVA NA TERENUAleksandar Rakić,Vojislav Filipović, Ivana Rakić, Zoran Racić, Vladislav Vasiljević,Duško ObradovićPZIO ,,KOLUBARA – USLUGE“ d.o.o. LazarevacUVODProcesom površinske eksploatacije uglja u potpunosti se menja slika prvobitnih predela.UKolubarskom basenu preovlaĊuju gajnjaĉa i pseudoglej,smonica,livadsko zemljište,ritskacrnica,aluvijum. Otkopavanjem otkrivke prirodno zemljište se potpuno narušava ihumusni,najkvalitetniji sloj se zatrpava. Novoformirani supstrati nazvani su deposolima ili tehnogenimzemljištima. Po mehaniĉkom sastavu ovi materijali pripadaju razliĉitim tekstualnim klasama, od lakihpeskovitih ilovaĉa i ilovastih peskova do teţih glina. Sastav ovih zemljišta jako utiĉe i na druga fiziĉkasvojstva, kao što su kapacitet primanja i zadrţavanja vode, brzinu filtracije i infiltracije,aerisanost idr.Hemijske analize pokazuju nedostatak organske materije, a samim tim i nedostatak azota. Samo uretkim sluĉajevima sadrţaj humusa je iznad 1%, što nije dovoljno za uspešan razvoj vegetacije. PHvrednost se kreće od 5,9 do 7,6 . Podruĉja koja su degradirana jalovinom nekada su bila oĉuvana uneporemećenom ekosistemu. Sada se ova podruĉja moraju rekultivisati, što je dugotrajan i skupproces, jer podleţu zakonskoj regulativi iz oblasti rekultivacije degradiranih površina iz Zakona orudarstvu. Jalovišta postaju izvori zagaĊivanja ne samo zbog degradiranja podruĉja gde je istolocirano, već i zbog podizanja prašine koja zagaĊuje vazduh i raznosi se na okolno zemljište i naselja.Sama rekultivacija podrazumeva sloţen postupak inţenjerskih,agrotehniĉkih,meliorativnih i drugihradova, a sve su usmerene ka istom cilju – obnavljanju reprodukcionih sposobnosti i stvaranjuorganizovanih (kulturnih) predela. Generalno posmatrano, u okviru rekultivacije degradiranih površinapotrebno je primeniti tehniĉke, biotehniĉke i biološke mere:1. Tehniĉke mere doprinose poboljšanju otpornih i deformabilnih karakteristika odlagališta,koje direktno utiĉu na povećanje erozione stabilnosti kosina i privoĊenjupovršina budućoj nameni (biološkoj rekultivaciji).2. Biotehniĉke mere zajedno sa tehniĉkim merama doprinose brţem postizanju iodrţavanju trajne stabilnosti odlagališta.3. Biološke mere podrazumevaju primenu poljoprivrednih i šumskih melioracija, kojedoprinose stabilnosti i odrţavanju rekultivisanih površina ali su mnogo znaĉajnijesa aspekta revitalizacije prostora i uspostavljanju prirodnih biocenoza.RASADNIĈKA PROIZVODNJAU lancu sistema rekultivacije jedna od osnovnih karika je proizvodnja šumskih sadnica. Moţe sekonstatovati da od izbora vrste za pošumljavanje i kvaliteta sadnog materijala dobrim delom zavisiuspeh pošumljavanja i budući razvoj kultura. Proizvodnja sadnog materijala za potrebe biološkerekultivacije u okviru RB ,,Kolubara― dobrim delom se odvija u Šumskom rasadniku ,,Baroševac― uokviru preduzeća ,,Klubara-Usluge―.Šumski rasadnik ,,Baroševac― je jedini u našoj zemlji i jedan od retkih u svetu u kome se uspešnoodvija proizvodnja sadnica na antropogenim zemljištima. Ukupna površina Rasadnika je oko 17 ha.Organizovanje je po klasiĉnom principu za šumske rasadnike i sastoji se iz tri dela: oţilišta, semeništai pikirišta. Sadnice lišćara se proizvode u klasiĉnim lejama u semeništu i u zavisnosti od vrste koristese za pošumljavanje posle prve ili druge godine starosti ( 1+0 i 2+0), a jedan broj se dalje školuje kaodrvoredne sadnice. Rasadnik poseduje i dva plastenika sa izgraĊenim lejama, sistemom za orošavanje i552