stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011odlaganje otpada. S/S je jedna od najpopularnijih tehnologije zbog svojih niskih troškova u poreĊenju sadrugim tehnologijama. Ova grupa tehnika spada u kategoriju tehnika koje ne menjaju zagaĊenje:podrazumevaju prevoĊenje zagaĊujuće supstance u ĉvrsto stanje (solidifikacija), njenu stabilizaciju i svepotrebne procese da se izbegne širenje površine zahvaćene zagaĊivaĉem. Ovi procesi su usmereni nasmanjenje pokretljivosti i toksiĉnosti zagaĊujućih materija smanjenjem njihove rastvorljivosti iisparljivosti i propustljivosti medijuma. Kao rezultat mnoge S/S metode se promovišu i nude kao tretmanopasnog i drugih otpada iz industrije i komunalnih izvora. Ova tehnologija, koja ukljuĉuje mešanjecementa ili drugog vezivnog materijala sa kontaminiranim materijalom, štiti ţivotnu sredinu imobilišućištetne komponente. Vezivni materijal reaguje hemijski sa vodom iz materijala koji je tretiran, izazivajućipromene u fiziĉkim i hemijskim osobinama i stabilizuje štetne konstituente i tako spreĉava njihov daljitransport u ţivotnoj sredini.Poslednjih par godina sve više se koristi pojam „zelena remedijacija―, koja podrazumeva procese,proizvode i aktivnosti koji imaju mali ili neznatan uticaj na ţivotnu sredinu. Ovo se odnosi kako nakonaĉne proizvode remedijacije, tako i na samu tehnologiju procesa koja bi trebalo da ima što manji uticajna ţivotnu sredinu. Iz ovog razloga, u radu je kao stabilizirajući agens korišćen leteći pepeo, u ciljupostizanja tzv „zelenog koncepta― - imobilizacije i odlaganja dve vrste otpada. Pozolani su silikatni ilialuminozni materijali, koji se pojavljuju u prirodi ili nastaju kao industrijski sporedni proizvodi, a dobijajucementne osobine kada se aktiviraju kalcijum-hidroksidom, pa je zbog toga korišćenje ovih aditivaisplativo jer nije potreban nikakav poseban postupak za njihovo dobijanje kao što je to sluĉaj kod cementakoji se najĉešće koristi u klasiĉnim S/S tehnologijama.Radi procene mobilnosti kontaminanata iz S/S otpada raĊen je semi-dinamiĉki test izluţivanja. Testoviizluţivanja se upotrebljavaju širom sveta da bi se odredila koncentracija kontaminanata koji su prisutni uS/S otpadu i njihova verovatna mobilnost. Uslovi pod kojima se ovi testovi izvode mogu biti modifikovanida bi se procenili parametri koji utiĉu na izluţivanje u ţivotnoj sredini i da bi se procenile karakteristikeS/S otpada pri realnim uslovima u ţivotnoj sredini i njihovo variranje kroz vreme. Krajnji cilj svakog testaizluţivanja je mogućnost procene opcija remedijacije i uopšte mogućnosti remedijacije u ciljuzadovoljenja zakonskih mera (Bone et al., 2004). Testovi izluţivanja bi generalno trebalo da oponašajuuslove na terenu što je više moguće više.MATERIJAL I METODEKorišteni leteći pepeo (iz Termoelektrane Kolubara) imao je sledeći sastav (maseni %): SiO 2 (39,4), Al 2 O 3(20,1), Fe 2 O 3 (4,95), MgO (4,01), CaO (23,2), K 2 O (0,64), Na 2 O (2,12), SO 3 (1,88).Smeše su pripremljene dodatkom 5, 10, 20 i 30% letećeg pepela u odnosu na ukupnu masu sedimenta,zatim kompaktirane u skladu sa ASTM D1557-91 metodom. Smeše su, zatim, ostavljene 28 dana uzatvorenim vrećicama na temperaturi od 20 0 C (ANS, 1986).Uzorci su nakon toga smešteni u inertne plastiĉne mreţice i postavljeni u visećem poloţaju u plastiĉneposude sa dejonizovanom vodom, pri ĉemu je odnos teĉno/ĉvrsto (L/S) bio 10:1 (l/kg). Nakon toga, radiodreĊivanja dugoroĉnog ponašanja S/S smeša, raĊeni su testovi izluţivanja u skladu sa ANS difuzionimtestom (ANS, 1986) u periodu od 90 dana. Ovaj test je modifikovan i kao rastvori za izluţivanje korišćenisu rastvori sirćetne (pH 3,25) i huminske (20mgTOC/l) kiseline. Ovo je uraĊeno sa ciljem simulacijerealnih uslova, u sluĉaju sirćetne kiseline oponašanje kiselih kiša, a u sluĉaju huminskih kiselina radisimulacije velikog organskog opterećenja do kojeg bi moglo doći usled akcidentnih situacija (na primerpoplava) i generalno uslova koji se stvaraju u prirodi pri raspadanju organskog materijala (lišće, trava, i473