stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011destruktivan i nezainteresovan odnos ĉlanova društva u tranziciji na zaštiti i unapreĊenju privrede,materijalnih dobara i ţivotne sredine uopšte.Tranzicija (transitivus-prelaz)U postkomunistiĉkim društvima, kroz proces demokratizacije poseban akcenat se stavlja nadecentralizaciju, gde bi lokalna zajednica dobila veću ulogu u planiranju i politici odrţivog razvoja.Osnovne pojave koje prate period tranzicije, i koje će umnogome odreĊivati naĉin kontrole i upravljanjavelikim industrijskim sistemima, kao i tok i brzinu zaštite ţivotne sredine u okviru odrţivog razvoja su:privatizacija; politiĉka pluralizacija; smena starih javnih interesa, velikim brojem novih i legitimnihindividualno-parcijalnih interesa.Demokratizacijom i uvoĊenjem politiĉkog pluralizma u velikoj meri bi trebalo da se menja odnos centaramoći i odluĉivanja na nivou drţave. Lokalna zajednica kao jedna od „osnovnih ćelija― novogdemokratskog društva, trebalo bi da ima odluĉujuću ulogu u donošenju kljuĉnih odluka vezanih zainterese lokalne zajednice, organizovanje privrede i korišćenje raspoloţivih resursa. U sluĉaju velikihindustrijskih sistema postavlja se pitanje kolike su ingerencije lokalne zajednice u odluĉivanju, kada se nanjenoj teritoriji nalazi javno preduzeće od nacionalnog znaĉaja, i kome su na raspolaganju svi raspoloţiviresursi. Postavlja se i pitanje na koji naĉin lokalna zajednica moţe da sprovodi odrţivi razvoj, a da nedoĊe u koliziju sa nacionalnim interesom. Dok je u predemokratskom periodu akcenat više stavljan nasocijalnu komponentu na uštrb ekonomske (jedan od faktora koji je i urušio ekonomije socijalistiĉkihzemalja, i izbacio ih iz konkurencije sa zapadnim ekonomijama), procesom tranzicije bi trebalo da seusaglase sva tri principa odrţivog razvoja (ekonomski, socijalni, ekološki). Procesom tranzicije bi trebalojavni interes, legitimno zameniti individualnim interesima. Privatizacija velikog industrijskog sistema, ilinjegovih delova, kao logiĉna posledica aktuelnog procesa, bi u cilju racionalizacije proizvodnjepodrazumevala smanjenje broja radnih mesta, a samim tim otpuštanje znatnog broja radnika, ili potpunogašenje takvog sistema. Takav ishod i pored socijalnih programa, bi teško bio odrţiv bez kontrole iplanskog upravljanja resursima i privredom u okruţenju potpuno devastiranom i podreĊenom velikomindustrijskom sistemu. Da li je proklamovani liĉni pragmatizam i individualizam moguće usaglasiti saodrţivim razvojem društva i lokalne zajednice?Postavlja se i problem definisanja interesa društva i lokalne zajednice, da li je to globalna ili nacionalnaprivilegija, ili je to zadatak predstavnika lokalne zajednice? Koliko su predstavnici društva i lokalnihzajednica (opterećeni liĉnim politiĉkim, materijalnim i statusnim interesima), društva u tranziciji,motivisani i kompetentni da „vide― interese lokalne zajednice, i da li imaju kulturni i civilizacijskipotencijal da shvate i sprovedu njen interes kroz odrţivi razvoj? Interesi novih vlasnika, bilo da supredstavljeni domicilnim, nacionalnim ili globalnim kapitalom, legalizovanih tranzicijom, mogli bi da sesukobe sa opštim interesom lokalne zajednice, kao i mogućnostima i kapacitetom prirodne sredine, kojatreba da zadovolji trţišne potrebe za oĉekivanim profitom.Mogući pravci upravljanja ţivotnom sredinom u velikim industrijskim sistemima društva utranzicijiU širem smislu, upravljanje zaštitom ţivotne sredine treba da omogući stvaranje baze za odrţivi ekološki iekonomski razvoj. Takav razvoj podrazumeva odbacivanje preovlaĊujuće prakse koncepta ekonomskograsta po svaku cenu, u osnovi filozofije razvoja svetske privrede, kojoj se u procesu tranzicije uglavnom iteţi, i na osnovu pojma neiscrpnih prirodnih resursa i neograniĉenih mogućnosti prirodne sredine zasamoodrţanjem i samoobnovljivošću. Upravljanje zaštitom ţivotne sredine je usko povezano saprivredom zemlje i generiše poĉetne informacije o potrebi za korišćenjem prirodnih resursa u rešavanju470