stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 20114. Donošenje odgovarajućih planova unapreĊenja. Sistem upravljanja ţivotnom sredinom obuhvata svepostupke i aktivnosti koje su povezane sa institucijama, planiranjem, pojavama i procesima u prostoru,rasporeĊivanjem resursa, povratnim vezama u sistemu, itd., a sve u cilju što bolje i efikasnije zaštite. 9 Dabi se zaštitila ţivotna sredina, neophodno je da se definišu pokazatelji (indikatori) delovanja na sredinu ida se oceni to delovanje u odnosu na preĊašnje stanje. Indikatori ţivotne sredine se mogu podeliti u trigrupe i to: indikatori trenutnog stanja ţivotne sredine; indikatori delovanja na sredinu i indikatoriupravljanja sredinom. Indikatori stanja ţivotne sredine se odnose na vezu izmeĊu svih elemenata unutarsistema. Stanje ţivotne sredine se moţe podeliti u tri oblasti: Prirodni resursi; IzgraĊeni resursi i Zdravljeljudi. Osnovni cilj praćenja ovih indikatora je definisanje jednog dobrog i efektivnog programa zaštitesredine i svih njenih delova (zemljište, voda, vazduh, flora, fauna itd.). Indikatori delovanja na sredinuobuhvataju materijale i energiju, infrastrukturu, itd. Konkretno oni se odnose na: korišćenje sirovina;potrošnju razliĉitih vidova energije; potrošnju vode; emisije u amosferu; ispuštanje zagaĊujuće materije uvodu; otpad i sl. Indikatori su sve ono što ima direktnu vezu sa upravljanjem, a najĉešće se odnose nausaglašenost sa zakonskim propisima, finansijska sredstva, efikasnost realizacije, obuĉavanje osoblja,eksterne komunikacije, korektivne mere, itd.Pojam sistemaSistem (grĉ. Systema- sastavljati): 1. Skup naĉela, pojmova ili stvari usklaĊenih tako da deluju kao celina;2. Celina sastavljena od više delova 10Za sistem moţe da se kaţe da je to skup raznovrsnih objekata sa svojim osobinama, koji su povezaniodreĊenim meĊusobnim vezama, i meĊu kojima su uspostavljeni odgovarajući odnosi.Prirodni sistem ili sistem prirodne sredine, je uţi pojam od sistema ţivotne sredine i kao takav deonjenog podsistema. Drugi podsistem sistema ţivotne sredine je antropogeni podsistem, koji je udualistiĉkom odnosu sa prirodnim sistemom. Vezu ova dva podsistema, u antropocentriĉnom smislu reĉi,ĉini ĉovek sa svojom pojavom, potrebama, aktivnostima i delatnostima. Ljudsko biće od momenta pojavesvesti poĉinje da stvara novi aprirodni-antropogeni sistem, antitezu prirodnom sistemu. Taj dualizam usamom ljudskom biću, koji ga ĉini shizofrenim u odnosima prema ova dva podsistema, jednom koji ga jestvorio i drugom koji sam stvara, odreĊivao je i odreĊivaće taĉku odrţivosti ljudskog bića i njegovoguspostavljenog sistema. Prirodni sistem je stariji, formiran na abiogenoj i biogenoj osnovi sa izvanrednotaĉnim zakonitostima, meĊusobnih uzajamno poslediĉnih veza svojih podsistema koji odrţivofunkcionišu.Poslovni sistem podrazumeva preduzeće ili radnu organizaciju, i on predstavlja podsistem antropogenogsistema, ĉiji je uloga da proizvodnjom materijalnih sredstava i dobara zadovoljava osnovne potrebedruštva. Preduzeće kao i drugi sistemi ima svoju strukturu organizacije, elemente sistema ili podsisteme,osobine pojedinih elemenata, veze i odnose meĊu elementima-podsistemima. Preduzeće je i socijalnisistem, koji predstavlja za ĉlanove ovog sistema unutrašnju sredinu, dok je taj isti sistem pod uticajemšireg socijalnog okruţenja u koje je smešten, ali i taj sistem (industrijsko preduzeće), deluje i na svojeokruţenje, odnosno sredinu. Industrijsko preduzeće predstavlja, i socijalni sistem, koji ima svojumaterijalno- tehniĉku strukturu (zgrade, mašine, infrastrukturu), svoju socijalnu strukturu (osoblje koje jezaposleno u ovom materijalno- tehniĉkom prostoru), kao i svoju duhovno- moralnu stranu, kao što jekolektivni mentalitet osoblja preduzeća, ili „duh fabrike― 11 . Taj individualni i kolektivni moral imentalitet, kao i svest o opštem dobru, mogu da odrede odrţivost, naroĉito velikih društvenih preduzeća, i9 Radojević R. (2000): „Upravljanje kvalitetom i zaštitom ţivotne sredine‖, DOPIS, Beograd.10 Klajn I. (2007): „Veliki reĉnik stranih reĉi i izraza―, Prometej, Beograd.11 Vojnović M. (1994): „Sociološki faktori u rudarstvu i geologiji―, Prometej, Beograd.467