stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Rad takoĊe razmatra problem optimizacije upravljaĉkih odluka u pogledu ekologije i odgovornost za teodluke. Veliki industrijski sistemi koji su izgraĊivani u periodu od 1945-1991. god. u duhu kolektivizma isocijalistiĉkog samoupravljanja, i koji su odrţivo funkcionisali u okvirima tadašnje ideologije, planski,organizaciono, tehniĉko-tehnološki nisu predviĊali zaštitu ţivotne sredine 1 . Ideološke vrednosti, koje jepromovisala vladajuća oligarhija, stvarale su idejni okvir, indoktriniranih, radnika-samoupravljaĉa, koji jeuglavnom pozitivno uticao na „kolektivni duh―, i motive za postizanje proizvodnih zadataka. Period posleurušavanja aktuelnog društvenog ureĊenja 2 , nosi sa sobom niz specifiĉnosti, a to su: socio-ekonomskakriza, zastarelost tehnoloških sistema, vrhovni menadţment velikih industrijskih sistema ostaje bez dotada specifiĉne kontrole, koja se posredno odraţava i na uslove upravljanja ţivotnom sredinom.Ţivotna sredinaEvolucija planete Zemlje, geneza i evolutivna povezanost njenih sfera (litosfera, atmosfera i hidrosfera),predstavljaju vremensko-prostorne faze formiranja razliĉitih, uzajamno-uslovljenih sistema prirodnesredine abiogenog porekla. Starost planete se procenjuje na oko 4,5-5 milijardi godina, to je dug period utoku koga se abiogene sfere evolutivno jasno diferenciraju, i svojim kvantitativnim i kvalitativnimosobinama se osposobljavaju da stvore, ili prime i oĉuvaju novu formu materije (ţivi organizam), koja ćeda formira novu, evolutivno sloţeniju i osetljiviju sferu prirodne sredine- biosferu. U abiogenoj i biogenojsredini kretanje materije i energije u prostoru se odvija prirodnim zakonima, geneze i morfološkeevolucije, razliĉitih oblika neţive i ţive prirode. Sa promenama u ţivotnoj sredini, po evolucionistiĉkojDarvinovoj teoriji, nastaju nove vrste prilagoĊavajući se novonastalim uslovima. Ĉovek kao kopneno biće,i to kao tropska vrsta, toplog staništa 3 , više se ne ponaša kao do tada poznate vrste koje usled promeneuslova u ţivotnoj sredini izumiru ili se prilagoĊavaju, već se evolucija Homo-a odvija sa razvojem raznihpomagala i alatki, ĉije će usavršavanje oznaĉiti uspon ljudske vrste, i ĉoveka odrediti kao dominantnuvrstu, koja će prostor oko sebe prilagoĊavati svojim potrebama, i vremenski obezbeĊivati svoj opstanak,razliĉitim mogućnostima kontrole i upravljanja prirodne i društvene, odnosno ţivotne sredine.UpravljanjeRazvoj industrije, kao i ukupne privrede, nemoguć je bez ljudske kontrole i upravljanja, razliĉitog obima iorganizacije, u razliĉitim periodima razvoja društva i razliĉitim prostornim specifiĉnostima. Upravljanjedruštvom i privredom, kao organizovana aktivnost, javlja se relativno rano. Obim i organizacijaupravljanja, kroz vreme i prostor, moţe se pratiti kroz razvoj i stagnacije najstarijih civilizacija. Razvojdruštva, revolucionarnim skokovima, odvijao se kroz pet istorijskih tipova društveno-ekonomskihformacija: Prvobitna zajednica, Robovlasniĉko društvo, Feudalno društvo, Kapitalistiĉko društvo iSocijalistiĉko društvo. Svesno upravljanje razvojem industrije javlja se još u prvoj fazi razvojakapitalizma, Liberalnog kapitalizma posle industrijske revolucije. Stepen organizacije kontrole iupravljanja proporcionalan je samim znaĉajem industrijske proizvodnje na ukupnu privredu. Kako jeindustijska proizvodnja postajala dominantna i vodeća grana privrede, tako je rasla i potreba za njenomkontrolom i upravljanjem, jer je njen razvoj već odreĊivao ekonomsku, politiĉku i vojnu moć drţave. Udrugoj fazi razvoja kapitalistiĉkog društva, Monopolistiĉkog kapitalizma, karteli, trustovi i koncerni,monopolistiĉki upravljaju razvojem. U trećoj fazi savremenog ili Drţavnog kapitalizma, drţavapreuzima monopol razvoja, kontrole i upravljanja industrijskim sistemima kroz politiku investiranja,zaštitnih cena, carina, fiskalne politike. U ĉetvrtoj fazi razvoja kapitalizma, neke manje vitalne drţave1 I na globalnom nivou to je period u kome nema ozbiljnijih organizacionih rešenja koja bi se bavila problemimaţivotne sredine.2 Socijalistiĉko samoupravljanje.3 Bibi A. i Brenan En-Marija (2008): „Osnovi ekologije―, CLIO, Subotica.465