stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Radmilo V. Pešić [10] u svojoj knjizi navodi da sve ovo govori da oporezivanje cene prirodnih resursamoţe imati uticaj na oĉuvanje zaliha i leţišta, te se zahtevi za što većim stopama poreza ĉesto mogu ĉuti izredova konzervacionista. MeĊutim, svako ovakvo nametanje poreza vodi usporavanju privrednog rasta iizaziva burno negodovanje poslovnog sveta. Iako bi ovakvi porezi, po svemu sudeći, izdašno punilidrţavni budţet, postoje gledišta prema kojima oni, ne samo da smanjuju tempo privrednog rasta, negosmanjuju i potencijale privrede da vrši supstituciju retkih prirodnih resursa. Prema ovakvim gledištima,bilo kakvo uvoĊenje poreza na resurse stvara negativne efekte, jer problem iscrpljivanja resursa je zapravoprenaglašen. Umesto netrţišnih pokušaja, veštaĉkog produţavanja veka zalihama iscrpivih resursa naZemlji, daleko je mudrije podsticati ekonomski i tehnološki razvoj, koji će, sa svoje strane, pruţiti novemogućnosti supstitucije resursa koji budu nedostajali.OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJEPod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi iobnavljaju se u celosti ili delimiĉno, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunĉeva energija,biomasa, geotermalna energija i dr. [11]. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenjusopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija „gasova staklene bašte", smanjenju uvozafosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Obnovljivi izvori energijeveoma su bitni zbog iscrpljivosti fosilnih goriva. Dosadašnje korišćenje ovih izvora energije u Srbiji, sobzirom na potencijale, relativno je malo. Otvoren je prostor za izgradnju malih hidroelektrana, primenuenergije vetra, energije biomase, geotermalne i solarne energije.Zakonski okviri u Zakonu o energetici i strategiji razvoja energetike omogućili su povoljnije uslove zaprimenu alternativnih izvora energije, tako da se oĉekuje veće interesovanje privatnih investitora zaizgradnju i korišćenje ovih malih energetskih kapaciteta, što je potpuno u skladu sa evropskimtendencijama širenja primene alternativnih izvora. Republika Srbija postala je 26. januara 2009. godineĉlanica i osnivaĉ MeĊunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), kao prve meĊunarodne(meĊuvladine) organizacije koja se fokusira iskljuĉivo na obnovljivu energiju i aktivno će nastaviti uĉešćeu radu ove agencije u skladu sa Statutom Agencije i svojim interesima u oblasti aktiviranja i korišćenjaobnovljivih izvora energije. Nova Direktiva o obnovljivoj energiji 2009/28/EC postavlja obavezujućenacionalne ciljeve koje ĉlanice Evropske unije treba da dostignu kroz promociju obnovljive energije usektorima elektriĉne energije, grejanja i hlaĊenja i u sektoru transporta, kako bi se obezbedilo da do 2020.godine obnovljiva energija ĉini bar 20% ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji. Direktiva takoĊepredviĊa da će do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u transportu (biogoriva, elektriĉna energijai vodonik proizveden iz obnovljivih izvora) iznositi najmanje 10% ukupne potrošnje goriva u Evropskojuniji.EFIKASNOST RESURSAEvropska ekonomija se zasniva na visokom nivou potrošnje resursa, što ukljuĉuje korišćenje sirovina,energije i zemljišta. Evropa visokom potrošnjom resursa stavlja pritisak na ţivotnu sredinu unutar sameEvrope ali i u drugim regionima sveta. Najveći deo resursa završava kao materijal akumuliran u privredi,dok se ostatak konvertuje u emisije polutanata u ţivotnu sredinu.Ekonomski rast, tehnološki napredak i naĉin proizvodnje i potrošnje resursa, kao glavni pokretaĉi razvojaimaju sve veći uticaj na ţivotnu sredinu. Zbog toga Evropska unija ima za cilj da postane „Društvo zareciklaţu‖ i podrţava zeleniju ekonomiju koja obezbeĊuje bolju efikasnost resursa i poboljšanu sigurnostsnabdevanja. MeĊutim, nema naznaka da će se ovi ciljevi ostvariti ukoliko se znatno ne promene ustaljeni442