stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Na boksitonosnom podruĉju istraţeno je i dokazano oko 60 miliona tona rude boksita. Leţišta su razliĉiteveliĉine, od nekoliko stotina do dvadeset miliona tona, koliko ima leţište „Podbraćan―. Kvalitet boksita jetakoĊe promjenjiv, kako u samom leţištu tako i po leţištima i tu ne postoji nikakva pravilnost.PODACI O RUDI BOKSITARuda boksita je mineralna sirovina koja ima nezamjenjivu primjenu u proizvodnji aluminijuma, mada jeznaĉajnu primjenu našla i u vanaluminijumskoj industriji kao sto su:, metaluška, cementna, graĊevinska,vatrostalna i dr.U boksitima našeg podruĉja pronaĊeno je oko 50 hemijskih elemenata. Po zastupljenosti samo deset odnjih ima maksimalni sadrţaj veći od 1% (kiseonik, vodonik, aluminijum, gvoţĊe, ugljenik, silicijum, titan,kalcijum, mangan i sumpor). Pet elemenata (fosfor, hrom, vanadijum, kalijum i natrijum) ulaze u sastavmaksimalno do 1%, dok svi ostali elementi zajedno sadrţajem ne prelaze 1%.Slika br. 2. Uzorci rude boksitaU procesu dobijanja glince kvalitet boksita se vrednuje sadrţajem komponenti: korisne - Al 2 O 3(aluminijum oksid), štetne SiO 2 i suvišnih – nepoţeljnih Fe 2 O 3 (ţeljezni oksid) i H 2 O (vlaga). Uobiĉajeninaziv za odnos procentualnog sadrţaja korisne i štetne komponemte je: Modulodnosno: M = % Al 2 O 3 / % SiO 2Rezerve boksita po kvalitetu se razvrstavaju na bilansne i vanbilansne. Bilansne su sve rezerve koje sesistemom eksploatacije mogu otkopati i rentabilno plasirati na trţište. U vanbilansne svrstavaju se rezervekoje po kvalitetu (niskom sadrţaju Al 2 O 3 , i visokom sadrţaju SiO 2 ) ne zadovoljavaju uslove trţišta, kao izbog nemogućnosti ili neekonomiĉnosti njihove eksploatacije uslovljenih rudarsko-geološkim prilikama(dubine zalijeganja, moćnosti, zavodnjenosti i drugih ograniĉavajućih faktora). U ovom radu pod pojmonvanbilansnog boksita najĉešće se podrazumjeva ruda koja po kvalitetu ne moţe samostalno da se plasirana trţište.Granica izmeĊu bilansnog i vabilansnog kvaliteta rude vremenom se mijenjala. Poĉetkom šezdesetihgodina, kada je ruda prodavana na inostrano trţište, kvalitet je morao biti minimalnog modula M = 28 isve rezerve koje su bile ispod tog kvaliteta bile su vanbilansne i nisu otkopavane. Kasnije je trţište imaloblaţe zahtjeve pa se i granica bilansnosti znatno smanjila. Poĉetkom rada fabrike „Biraĉ― u Zvorniku1978. godine, koja je izgraĊena na bazi rezervi i kvaliteta našeg boksita, isporuĉivan je „garantovanikvalitet― modula M = 7,0 – 9.12, tako da je i granica izmeĊu bilansnih i vanbilansnih rezervi boksitamodula M=7.426