stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011stanju. Goriva prema poreklu se dele na prirodna i prirodna fosilna goriva. U prirodna goriva spada drvo, au prirodna fosilna spadaju sve vrste ugljeva, nafta, prirodni gas, nafti škriljci. Ovu vrstu goriva nismo uveku stanju da koristimo u formi u kojoj se nalaze u prirodi. Podvrgavaju se specifiĉnim postupcima prerade ufunkciji ţeljenih proizvoda i kvaliteta goriva. Ovako dobijena goriva se ĉesto nazivaju veštaĉka ilisintetiĉka goriva. U njih se mogu svrstati: koks, drveni ugalj, alkohol, gas iz uglja, derivati nafte, ...Zagoriva su najvaţnije karakteristike: hemijski sastav, toplotna moć, temperatura sagorevanja, procesi ikarakter promena u toku zagrevanja.a. Hemijski sastav gorivaOd hemijskog sastava goriva zavisi toplotna moć, temperatura sagorevanja, procesi i karakter promena utoku zagrevanja. Korisne sagorljive komponente goriva su ugljenik i vodonik. Oblik ovih jedinjenjakarakteristiĉan je za svaku vrstu goriva. Pored ugljenika i vodonika u sastav goriva ulaze i sumpor, azot ikiseonik.Kvalitetna upotreba goriva proistekla je iz kvalitetne hemijske strukture. Analizom je definisanastruktura jedinjenja koja ĉine dato goriva. Razvojem odreĊenih analitiĉkih metoda dobijene su kvalitativnei kvantitativne karakteristike odreĊenih teĉnih i gasnih goriva, posebno goriva dobijenih kao derivati nafte.Za odreĊivanje kvaliteta ĉvrstog goriva radi se elementarna analiza kojom se odreĊuje od kojih elemenatai u kom meĊusobnom odnosu se sastoji dato gorivo. Ova analiza ne daje kvalitativnu strukturu jedinjenjakoja grade analizirano gorivo. Posledica nepoznavanja strukture je i nemogućnost taĉnog raĉunskogodreĊivanja njegove toplotne moći.IndeksgsrNa slici 1. dat je grafiĉki prikaz elementarne analize ĉvrstog goriva.sastav u mas. %C H O N S A Wgoriva masasuva masaradno gorivoSlika 1. Grafiĉki prikaz elementarne analize ĉvrstog goriva [4]gde je: C – ugljenik, H – vodonik, O – kiseonik, N – azot, S – sumpor, A- pepeo i W – vlaga.Struktura goriva moţe se predstaviti na sledeći naĉin:C g + H g + O g + N g + S g = 100%, ( 1 ) [4]C s + H s + O s + N s + S s + A = 100% ( 2 ) [4]C r + H r + O r + N r + S r + A + W = 100% ( 3 ) [4]Sadrţaj pepela predstavlja koliĉinu mineralnih materija sadrţanih u radnoj strukturi goriva. Mineralnematerije u procesu sagorevanja menjaju svoju strukturu u obliku razliĉitih jedinjenja koja su posledicakarakteristika procesa sagorevanja goriva. Za odreĊene uslove u proraĉunima koriste se empirijskeformule koje bliţe definišu sadrţaj mineralnih materija. U praktiĉnim uslovima sagorevanja koriste sepodaci dobijeni na osnovu tehniĉke analize goriva. Tehniĉka analiza je praktiĉnija, definiše vaţnekarakteristike goriva posebno bitne za definisanje njegove toplotne moći.412