stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011VODOUGLJENE EMULZIJE MOGUĆNOST PRIMENE U JPEPS-u I TRŢIŠTU SRBIJEWOTERCOAL EMULSION POTENTIAL APPLICATION IN JPEPS AND SERBIAN MARKETAbstraktDragoljub LakovićJP Elektroprivreda SrbijeRad ima za cilj da ukaţe na mogućnosti korišćenja vodougljenih energenata u funkciji proizvodnje toplotne ielektriĉne energije. Sadašnji naĉin pripreme i sagorevanja ugljeva u energetskim postrojenjima ima dostamanjkavosti u odnosu na mogućnosti koje nudi varijanta rada sa vodougljenim emulzijama. Implementacija ovogenergenta nudi mogućnost maksimalnog iskorišćenja organske strukture u oslobaĊanju toplotne energije, a s drugestrane omogućuje kompletnije odvajanje neorganskih primesa kao balasta koji troši veliku koliĉinu energije u njenojoksidaciji. Ekološki efekti se ogledaju u mogućnosti ostavljanja neoksidovane jalovine na samom pozajmišturudnika, potpunim sagorevanjem organskih materija, mogućnošću regulacije emisije sumpornih i azotnih oksida donivoa emisija gasnih energenata. Pepeo dobijen iz vodougljenih goriva ima karakteristike pogodne za proizvodnjugraĊevinskog materijala i komponenti u procesu proizvodnje cementa.1. Sagorevanje energenataSagorevanjem razliĉitih vrsta goriva u industrijskim pećima, parnim kotlovima, motorima sa unutrašnjimsagorevanjem, reaktivnim motorima, gasnim turbinama,... hemijska energija goriva se pretvara u toplotnua zatim prema potrebi u mehaniĉki rad i elektriĉnu energiju. Iako se sve više koriste drugi izvori energije,još uvek su glavni izvori proizvodnje energije bazirani na procesima sagorevanja goriva. Mnogi procesiproizvodnje ( cementa, graĊevinskog materijala, metala, stakla, keramike,...) bazirani su na procesimazagrevanja materijala u procesima topljenja, fiziĉkih ili hemijskih promena, gde se kao izvor toplotekoriste procesi sagorevanja goriva.Vatra predstavlja jedno od najranijih ĉovekovo otkriće. Ovo otkriće mu je sluţilo u funkciji zaštite ifunkciji usavršavanja mehanizama kojima je kroz epohe oplemenjivao svoj naĉin ţivota. Ĉinjenica je da jei pored veoma dugog perioda eksploatacije vatre ĉovek same mehanizme procesa sagorevanja nijepotpuno ovladao i precizno definisao. Nedovoljno poznavanje ovih procesa potiĉe od sloţenosti istih inemogućnosti univerzalnog posmatranja materija koje se koriste kao goriva. Prouĉavanjem procesasagorevanja stvoreni su uslovi za razvoj teorije o sagorevanju. Ova teorija je bazirana na zakonimahemijske kinetike, termodinamike, mehanike fluida i procesima prenosa mase i toplote. Razvojindustrijske proizvodnje doprineo je razvoju teorije vezane za peći koje uz teoriju sagorevanja obuhvata iteorijske probleme koji su vezani za njihovo konstruisanje, eksploataciju korištenih sistema i ureĊaja zaizmenu i prenos toplote.2. GorivaGorivom se najĉešće nazivaju materije koje se pri zagrevanju u prisustvu kiseonika intenzivno oksidišu uzoslobaĊanje velike koliĉine toplote koja se moţe ekonomiĉno koristiti bilo za zagrevanje, bilo zaproizvodnju mehaniĉke ili elektriĉne energije.[4] Najznaĉajnija za industrijsku primenu su goriva savelikim sadrţajem ugljenika i vodonika.Goriva se uslovno mogu deliti prema poreklu i prema agregatnom411