stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Kop je visinsko-dubinskog tipa, razvijen u 41 etaţi. Generalni ugao kopa kreće se od 32,5° ’ 35,4zavisno od stenske sredine i dubine kopa.Koncepcijski razvoj kopa u narednom dvadesetogodišnjem periodu eksploatacije opredeljen je na osnovusledećih uslova:• maksimalnom iskorišćenju leţišta;• odrţanju kontinuiteta u otkopavanju rude, sa pripadajućim koliĉinama otkrivke;• mogućnosti otkopavanja partija rude sa razliĉitim sadrţajima bakra i pravljenje odreĊenogodgovarajućeg kompozita;• stvaranje mogućnosti za nesmetan rad više jedinica primenjene osnovne opreme, odnosno njihovrad na razliĉitim lokacijama na kopu;• obezbeĊenje potrebne sigurnosti, kako pri izvoĊenju rudarskih radova, tako i nakon završetkaotkopavanja na površinskom kopu.Da bi se postigli maksimalni ekonomski efekti eksploatacije, tj što veća vrednost PV za odabranu konaĉnugranicu kopa, kao i s obzirom na stanje rudarskih radova na površinskom kopu, njegov dalji razvojdefinisan je kroz 4 faze.Koncepcija otkopavanja sastoji se u tome da dve i više faza budu u istovremenomradu ĉime se postiţe kontinuitet na otkopavanju rude, mogućnost usrednjavanja sadrţaja rovne rude, štopodrazumeva više aktivnih otkopnih radilišta na rudi i odrţanje kontinuiteta na raskrivanju leţišta.Povećanje kapaciteta otkopavanja rude sa sadašnjih 8,5 miliona tona na 10,6 miliona tona na godišnjemnivou neminovno zahteva pored proširenja flotacijskih kapaciteta za preradu rude i znaĉajno povećanjekoliĉina raskrivke po godinama.Maksimalna potrebna koliĉina jalovine koja omogućava kontinuitet na otkopavanju rude, za godišnjikapacitet od 10,6 miliona tona, iznosi 20,4 miliona tona, a otkopavaće se u periodu od 2011. do 2018.godine, a zatim konstanto opada. Ova koliĉina jalovine zahteva povećanje kapaciteta na:− utovaru i transportu iskopina− transportu jalovine transportnim sistemom za jalovinu.Iz tih razloga u toku je montaţa druge drobilice na transportnom sistemu za jalovinu, ĉime će se postićiprojektovani kapacitet. Drobilica će naizmeniĉno raditi u dvostrukom reţimu – reţim drobljenja rude ireţim drobljenja jalovine. Startovaće sa radom od jula 2011. godine.Ukupne eksploatacione koliĉine rude i jalovine za konaĉno usvojenu konturu površinskog kopaVeliki Krivelj za vek eksploatacije od 20 godina, I faza, iznose: ukupna koliĉina iskopina, t ................... 446 078 484 koliĉina jalovine, t ................................ 233 481 038 koliĉina rude, t ...................................... 212 597 445 graniĉni sadrţaj bakra u rudi, % C u ................. 0,150 proseĉan sadrţaj bakra u rudi, % C u ................ 0,316 koeficijent raskrivke, t/t ................................... 1,098NASTAVAK RADA KOPA VELIKI KRIVELJNa osnovu bilansnih rudnih rezervi leţišta Veliki Krivelj, moguće je nastaviti eksploataciju. Za iste tehno– ekonomske uslove definisana je granica kopa za naredni period od 20 godina, odnosno za ukupni periodeksploatacije od 40 godina, kojim se zahvata više od 50 % rezervi rude u leţištu i predstavlja II fazurazvoja kopa do K-100. Konstrukcija kopa data je na slikama 4. i 5.33