stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011(Strongman, 1994a; 1994b). Sledeća na redu je bila Juţna Amerika sa Karibima (World Bank, 1996) i nakraju tranzicija u socijalistiĉkim zemljama (Onorato et al, 1998). Sa druge strane finansijske institucijestvaraju svoje standarde (Radošević & Radošević, 2010) i u okviru njih odreĊuju nadleţnost za potvrduvalidnosti investicije. Na taj naĉin se nakon dosta muka kristališe stanje u rudarskom sektoru i principimaneophodnim za stvaranje „prijateljskog― ambijenta za investiranje. Kao konaĉni ishod drţava odustaje odzalaţenja u struĉnost i takve licence su odavno nestale dok su stvorene globalne koje reguliše investitor ucilju osiguranja investicije.3. ETATISTIĈKI PRINCIP LICENCIPred kraj 20. veka drţavne licence su se odrţale još jedino u komunistiĉkim sistemima koji nisu zapoĉelitranziciju. Ideja iza ovakvih liceni je bila da se zaštiti drţavna investicija jer je u ovakvim sistemimadrţava bila jedini moguć finansijer projekata. Suština je bila da se kroz licence obezbedi neophodnastruĉnost koja bi uz druge birokratske postupke (tehniĉke kontrole, revizije, komisije) trebalo da obezbediefikasno i finansijski opravdano izvoĊenje projekta. MeĊutim, u praksi se dogodilo sasvim suprotno.Licence su se izdavale nekontrolisano, van svakog trţišnog principa, i na kraju, pored ostalog(protekcionizma, partijskog proteţiranja, itd) postale „socijalna― kategorija. Efekti takvih licenci su brzobili vidljivi i sistem se neminovno srušio na ekonomskoj osnovi jer drugaĉije nije ni moglo da bude.Naţalost, otpori ka ukidanju takvih licenci su bili ogromni tako da nigde taj prelaz nije prošao bašbezbolno. U Srbiji je prava masovna histerija koja nastaje već pri samom pomenu da nešto treba da semenja što je i razumljivo jer ovakve nekontrolisane licence donose velike, a niĉim zasluţene, privilegije ibeneficije. Umesto da se sektor prilagodi globalnim trendovima nerazumno se i dalje forsira tvrdokornietatistiĉki princip koji nema ama baš nikakve veze sa trţišnom ekonomijom.4. KOMPARATIVNA ANALIZA LICENCIGlavna razmimoilaţenja u etatistiĉkom i trţišnom principu su data u Tabeli 1. Suština u razlici je da se udrţavnom sistemu neko proglašava za kvalifikovanog prema krajnje sumnjivim kriterijumima koji su liĉnea ne konkretne prirode. U trţišnom principu kvalifikovano lice se nameće sopstvenim izdvajanjem utrţišnoj utakmici i priznanjem investitora. Struĉni poeni se prikupljaju samo visoko struĉnim,profesionalnim i odgovornim radom. Trţište je nemilosrdno i odmah eliminiše one koji ne daju oĉekivanerezultate od strane investitora tako da se brzo kristališu oni koji se izdvajaju u pozitivnom smislu. Utakvom elitistiĉkom ambijentu se na veoma zdrav naĉin formiraju struĉnjaci sposobni da posedujuglobalne licence.Tabela 1 Komparativna analiza licenciPrincip Etatistiĉki TrţišniStruĉnost Niska VisokaProfesionalnost Javašluk VisokaElitizam Mediokritetizam Visoko razvijenEtiĉnost Nikakva VisokaKorupcija i protekcionizam Redovna pojava NemogućaTezgarenje Redovna pojava NemogućePolutani Kolo vode NepostojećiPristup trţištu kapitala Nikakav ObavezanVaţnost Lokalna Globalna409