stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011granulatu ispod koga je razgranata mreţa jamskih radova iznad kojih je velika masa zarušenog ili veomaispucalog stenskog masiva, koji je veoma vodopropusan. Voda se iz akumulacije sa dna kopa slabodrenira jamskim radovima upravo zbog prisustva skoro vodonepropusnog sloja istaloţenih glinenih ĉesticana njegovom dnu Prema površini vodenog ogledala i konfiguraciji terena procenjuje se da ova koliĉinavode iznosi 60 000 m 3 .Izdani podzemnih voda nemaju znaĉajno uĉešće u prihranjivanju akumulacije na dnu kopa. Najveći prilivivode u kop su prilikom padavina od voda koje padnu direktno na podruĉje kopa i otpadnih voda TIR-akoje prilikom padavina dospevaju u kop prvenstveno kao povratne vode iz kolektora na istoĉnoj stranikopa na koti K+325 m. Maksimalni priliv od površinskih voda koje padnu direktno u podruĉje kopa iznosi32 098,3 m 3 . Maksimalni priliv od povratnih voda TIR-a i ostalih voda koje se ispuštaju u kop prilikommaksimalnih padavina se usvaja na 200 m 3 /h, odnosno za period od 8 h ova koliĉina vode iznosi 1 600 m 3 .Ukupan maksimalni priliv vode u kop se usvaja na 33 700 m 3 , s tim što se na poĉetku odvodnjavanja morauzeti u obzir uklanjanje postojeće akumulacije.Pri normalnim radnim uslovima, maksimalni priliv vode je od industrijskih i TIR-ovih voda. Ne postojetaĉni podaci o koliĉini ovih voda koja se infiltrira u radnu sredinu i nije moguće dati taĉnu procenu onjenoj vrednosti. Na osnovu iskustvenih podataka usvaja se da je koliĉina industrijskih i TIR-ovih vodakoja se ispumpava pri normalnim radnim uslovina 1 200 m 3 /dan.KONCEPCIJA ODVODNJAVANJAKoncepcija odvodnjavanja i zaštite površinskog kopa Bor [1] sastoji se u sledećem:‣ Da se sva voda sa slivnih podruĉja sa kojih gravitira prema kopu, prihvati zaštitnim obodnimkanalima i gravitacijski odvede van podruĉja kopa;‣ Da se vode koje dospeju u podruĉje kopa prihvate na dnu kopa i odatle ispumpaju van njegovogpodruĉja.Vode koje potiĉu od atmosferskih padavina na slivne površine sa kojih gravitiraju prema kopu, a koje semogu prihvatiti zaštitnim kanalima, pojavljuju se u najvećoj meri sa zapadne strane kopa i istoĉne stranekopa sa odlagališta jalovine. Ka kopu gravitiraju i vode koje dolaze iz pravca odloţenog materijalatransportnim sistemom za transport jalovine Veliki Krivelj, ali njih nije moguće prihvatiti obodnimkanalima.Vode sa slivnog podruĉja sa zapadne strane kopa koje gravitiraju ka njemu, odvode se kanalom K 1 dotaloţnika T 1 odakle se posle taloţenja ĉvrstih ĉestica, voda kanalom K 2 odvodi do postojeće akumulacijeza prihvat jamskih voda VS 1 .Vode sa slivnog podruĉja sa istoĉne strane kopa koje gravitiraju ka njemu, odvode se kanalom K 3 dogravitacijskog cevovoda C 3 . Gravitacijski cevovod C 3 prihvata vode iz kanala kanala K 3 i sprovodi ih dokanala K 4 . Vode iz kanala K 4 dovode se do vodosabirnika VS 2 sa juţne strane kopa koji je u sklopupostojećeg sistema odvodnjavanja.Ispumpavanje vode sa dna površinskog kopa iz akumulacije VS 3 do postojećeg sistema odvodnjavanja –„Pralište―, vršiće se kaskadno.Prva faza je ispumpavanje kiselih voda sa niskom Ph vrednošću iz akumulacije VS 3 – privremenivodosabirnik na koti K+116 m, do vodosabirnika VS 4 – glavni vodosabirnik na koti K+130 m sa istoĉne379