stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Izabrana kontura kopa u proširenim granicama (Crteţ br. 3.) ne zahvata industrijske objekte, crkvuPokrova Svete Bogorodice, kao ni putni pravac Lazarevac - Stepojevac, a obezbeĊivala je sasvimdovoljne koliĉine uglja da se premosti period potreban za izgradnju zamenskog kapaciteta.Severna granica površinskog kopa izabrana je tako da se otkopava sav ugalj u njegovom povijenomdelu do prirodne granice. Granica na terenu odreĊena je izborom bezbednog ugla nagiba severnezavršne kosine tako da se otkopa kompletan ugalj u njegovom povijenom delu. Do profilne linije 44250 severna granica se poklapa sa granicom datom u Glavnom rudarskom projektu, a zatim se lomika severu, da bi se zahvatio ugalj izmeĊu profilnih linija 44 360 i 44250.Juţna granica jednim delom predstavlja ograniĉenje površinskog kopa prema prethodno raĊenojtehniĉkoj dokumentaciji za izvoĊenje radova na ovom površinskom kopu. Juţna granica se poklapa saograniĉenjima datim u Glavnom rudarskom projektu, odnosno u tada vaţećem Dopunskomrudarskom projektu do profilne linije 21 130, kada se lomi ka zapadu do profilne linije 21 750,odnosno 43 400 po pravcu sever – jug. Jugozapadna granica na terenu je postavljena na 115 m odkoloseka ,,Kolubare - Prerade‘‘. Nagib parcijalne kosine na jalovini je 16 0 a na uglju 26 0 . Generalninagib završne kosine je do 19 0 .Zapadna granica je postavljena po pravcu sever – jug po profilnoj liniji 43 400, na terenu ova granicaje postavljena na 80 m od puta Lazarevac – Stepojevac. Nagib zapadne završne kosine kroz jalovinskeetaţe je 15 0 , ugljene etaţe 26 0 , dok je generalni nagib zapadne završne kosine 18 0 .Idejnim projektom sa studijom opravdanosti proširenja granica površinskog kopa ,,Polje D“detaljno je razraĊen i dinamiĉki razvoj svih jalovinskih i ugljenih sistema u novim eksploatacionimgranicama. Jedan od zakljuĉaka ove studije je bio da Ib BTO sistem mora već poĉetkom 2008. godineda otkopava mase u proširenim granicama površinskog kopa, što bi omogućilo kontinuitet proizvodnjeuglja. To znaĉi da se do tada moralo rešiti pitanje eksproprijacije i dogovora sa MZ Vreoci. Studija jedefinisala i bilanse proizvodnje svih sistema sa godinama završetka radova na ,,Polju D―, perioderevitalizacije opreme i ukljuĉenje u rad na otvaranju površinskog kopa ,,Polja E― (Tabela br. 3).Kolubara Projekt je 2008. godine uradila Dopunski rudarski projekat površinskog kopa ,,Polje D”sa razvojem rudarskih radova u proširenim granicama eksploatacije.Tabela br. 3 Dinamika proizvodnje jalovine (x 10 6 m 3 ) i uglja ( x 10 6 t )2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 ∑I a 6.00 6.00 6.00 6.00 3.69 27.69I b 6.50 5.50 5.50 5.50 1.70 24.70I c 6.50 5.50 5.50 5.50 5.50 5.50 2.57 36.57II 6.00 6.00 6.00 6.00 6.00 6.00 6.00 6.00 6.00 6.00 1.00 61.00IV 5.00 5.50 5.50 5.50 5.50 5.50 32.50V 10.50 10.50 10.50 10.50 10.50 10.50 10.50 10.50 10.50 5.12 99.62∑ 40.50 39.00 39.00 39.00 32.89 27.50 19.07 16.50 16.50 11.12 1.00 282.08BTU 7.00 7.00 7.00 7.00 7.00 7.00 7.00 6.50 6.50 6.50 5.60 74.10BTS 7.00 7.00 7.00 7.00 7.00 7.00 7.00 6.50 5.00 3. 18 63.68∑ 14.0014.0 14.0 14.0 14.0 14.0 14.0 13.0 11.50 0 0 0 0 0 0 09.68 5.60 137.78Odlaganje iseljenja groblja u Vreocima i kašnjenje sa planiranom dinamikom eksproprijacije MZVreoci stvorilo je probleme u planiranom tehnološkom razvoju jalovinskih i ugljenih sistema, pa senapredovanje fronta radova prema zapadu zaustavilo do granica eksploatacije po Dopunskomrudarskom projektu iz 2004. godine. Da bi se omogućio kontinuitet radova, svi BTO sistemi, kao i343