stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Površinski tokovi – Velika Morava, Dunav i regulisano korito DunavacNa osnovu dosadašnjih istraţivanja reţima podzemnih voda potpuno egzaktno je utvrĊeno da reţimizdani je u direktnoj vezi sa površinskim vodotocima, odnosno glavni faktor prihranjivanja i dreniranjasvih posmatranih izdani na ovom prostoru su površinski vodotoci.Reka Velika Morava, celim svojim tokom predstavnja zapadnu granicu matematiĉkog modela.Vodostaj reke direktno utiĉe na reţim izdani, naroĉito u juţnom i centralnom delu predmetnogpodruĉja. O stepenu uticaja Velike Morave na podzemne vode moţe se egzaktno utvrditi merenjimana hidrološkoj stanici ,,Ljubiĉevski most'' i pijezometra u neposrednoj okolini izvorišta ,,Kljuĉ'' kodergele ,,Ljubiĉevo''.Numeriĉkom analizom vrednosti nivoa podzemnih i površiskih voda dobija se jednaĉina korelacije:H pod = 0,37347*H pov +42,79451Nakon analize svih podataka o merenjima reţima podzemnih i površinskih voda, za potrebe izradeovog matematiĉkog modela, utvrĊeno je da je najveći obim reprezentativnih podataka merenja bioseptembar 2007. godine, gde je srednja meseĉna vrednost vodostaja reke Velike Morave za taj periodH = 72.00 mnm.Reka Dunav predstavlja severnu granicu matematiĉkog modela, kao i reka Velika Morava, ova granicaje takoĊe prirodna i usvojena sa svim svojim geometrijskim karakteristikama. Srednja vrednostvodostaja reke Dunav za isti period kao i kod Velike Morave je H = 72.00 mnm.Regulisano korito Dunavac – predstavlja dominantan faktor na podzemne vode na celom severnomdelu istraţnog podruĉja. Vodostaj u ovom kanalu se odrţava radom crpnih stanica na koti H = 69.5mnm. U odnosu na podzemne vode ovo korito se ponaša kao drenaţa, što je i bila namena ovog korita.Višegodišnjim merenjima u zapadnom delu Kostolaĉkog ugljenog basena ali i u istoĉnom delu,dokazano je da kolmiranje korita nema veći uticaj na stepen hidrauliĉke veze podzemnih i površinskihvoda.Istoĉna granica matematiĉkog modela – Poţarevaĉka greda – predstavlja spoljašnju granicurasprostranjenja porozne sredine sa istoĉne strane. Sa aspekta izrade ovog matematiĉkog modela,Poţarevaĉka greda je predstavljala poseban izazov.U prvoj iteraciji modela za Poţarevaĉku gredu usvojeno je da je to vodonepropusna granica, što setokom kalibracije modela pokazalo kao netaĉno. Zapravo, pokazalo sa da u pojedinim zonama duţgrede postoji vodonepropusna granica, dok u pojedinim se ponaša kao granica sa konstantnimprihranjivanjem, što zapravo ima svoje opravdanje u hidrogeološkom smislu. Da bi se preciznijedefinisala Poţarevaĉka greda kao granica koja je sa aspekta modela sloţena granica, neophodna sudodatna istraţivanja, a pre svega, izrada osmatraĉke (pijezometarske) mreţe i monitoringa na timobjektima.Bunari – Na istraţnom prostoru postoji 23 bunara na izvorištu ,,Kljuĉ''. Od tih 23 bunara, 14 bunara(od EB – 1 do EB – 14) sluţe za potrebe eksploatacije podzemne vode za piće, a 9 bunara (od VB – 1do VB – 9) sluţe za eksploataciju podzemne vode za nalivanje u infiltracione bazene.260