stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ... stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

13.07.2015 Views

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Slika 7 - Mreţa diskretizacije strujne slikeGRANIĈNI USLOVIU principu, kao graniĉni uslovi u datom strujnom polju podzemnih voda zadaju se zone hranjenja,zone dreniranja i granice rasprostranjenja izdani. U praksi, ove graniĉne uslova nije uvek lakodeterminisati i zadati na modelu. Hidrodinamiĉka i hidrauliĉka uloga pojedinih, na terenu lakouoĉljivih kontura, ili zona, nije uvek jednoznaĉna. U procesu izrade modela, etaloniranjem se utvrĊujei verifikuje njihova hidrauliĉka i hidrodinamiĉka uloga.U osnovi postoje dva dijemetralno suprotna graniĉna uslova, izmeĊu kojih, njihovom meĊuzsobnomkombinacijom, nastaju ostali. Ova dva uslova, koji se u prirodu retko mogu sresti kao ,,ĉisti'' su:- kontura sa zadatim potencijalom (pijezometarskim nivoom)- kontura sa zadatim proticajemPojedini autori iz oblasti teorije matematiĉkog modeliranja izdvajaju kao poseban treći – Njumanovgraniĉni uslov, koji predstavlja kontura sa zadatim proticajem u zavisnosti od potencijala.Njihovo prepoznavanje i zadavanje u prirodi obiĉno nije uvek jednostavno niti jednoznaĉno.Graniĉni uslovi mogu biti konture, ili površi u planu, zatim mogu biti spoljnje, ili unutrašnje konture(kao tipiĉan unutrašnji graniĉnu uslov – unutrašnja kontura, primenjuju se bunari, savršeni inesavršeni). U matematiĉkom – hidrodinamiĉkom modelu ,,Zapadnog dela Kostolaĉkog ugljenogbasena'' primenjeni su sledeći graniĉni uslovi:- kontura sa zadatim potencijalom (pijezometarskim nivoom)- kontura sa poznatim (zadatim proticajem). Specijalan sluĉaj ovog uslova je vodonepropusna granica,odnosno, u prirodi, granica rasprostranjenja vodonosne sredine, bez doticaja iz zaleĊa,- polje sa poznatim zadatim proticajem- ,, vertikalni bilans'' – efektivna infiltracija259

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Površinski tokovi – Velika Morava, Dunav i regulisano korito DunavacNa osnovu dosadašnjih istraţivanja reţima podzemnih voda potpuno egzaktno je utvrĊeno da reţimizdani je u direktnoj vezi sa površinskim vodotocima, odnosno glavni faktor prihranjivanja i dreniranjasvih posmatranih izdani na ovom prostoru su površinski vodotoci.Reka Velika Morava, celim svojim tokom predstavnja zapadnu granicu matematiĉkog modela.Vodostaj reke direktno utiĉe na reţim izdani, naroĉito u juţnom i centralnom delu predmetnogpodruĉja. O stepenu uticaja Velike Morave na podzemne vode moţe se egzaktno utvrditi merenjimana hidrološkoj stanici ,,Ljubiĉevski most'' i pijezometra u neposrednoj okolini izvorišta ,,Kljuĉ'' kodergele ,,Ljubiĉevo''.Numeriĉkom analizom vrednosti nivoa podzemnih i površiskih voda dobija se jednaĉina korelacije:H pod = 0,37347*H pov +42,79451Nakon analize svih podataka o merenjima reţima podzemnih i površinskih voda, za potrebe izradeovog matematiĉkog modela, utvrĊeno je da je najveći obim reprezentativnih podataka merenja bioseptembar 2007. godine, gde je srednja meseĉna vrednost vodostaja reke Velike Morave za taj periodH = 72.00 mnm.Reka Dunav predstavlja severnu granicu matematiĉkog modela, kao i reka Velika Morava, ova granicaje takoĊe prirodna i usvojena sa svim svojim geometrijskim karakteristikama. Srednja vrednostvodostaja reke Dunav za isti period kao i kod Velike Morave je H = 72.00 mnm.Regulisano korito Dunavac – predstavlja dominantan faktor na podzemne vode na celom severnomdelu istraţnog podruĉja. Vodostaj u ovom kanalu se odrţava radom crpnih stanica na koti H = 69.5mnm. U odnosu na podzemne vode ovo korito se ponaša kao drenaţa, što je i bila namena ovog korita.Višegodišnjim merenjima u zapadnom delu Kostolaĉkog ugljenog basena ali i u istoĉnom delu,dokazano je da kolmiranje korita nema veći uticaj na stepen hidrauliĉke veze podzemnih i površinskihvoda.Istoĉna granica matematiĉkog modela – Poţarevaĉka greda – predstavlja spoljašnju granicurasprostranjenja porozne sredine sa istoĉne strane. Sa aspekta izrade ovog matematiĉkog modela,Poţarevaĉka greda je predstavljala poseban izazov.U prvoj iteraciji modela za Poţarevaĉku gredu usvojeno je da je to vodonepropusna granica, što setokom kalibracije modela pokazalo kao netaĉno. Zapravo, pokazalo sa da u pojedinim zonama duţgrede postoji vodonepropusna granica, dok u pojedinim se ponaša kao granica sa konstantnimprihranjivanjem, što zapravo ima svoje opravdanje u hidrogeološkom smislu. Da bi se preciznijedefinisala Poţarevaĉka greda kao granica koja je sa aspekta modela sloţena granica, neophodna sudodatna istraţivanja, a pre svega, izrada osmatraĉke (pijezometarske) mreţe i monitoringa na timobjektima.Bunari – Na istraţnom prostoru postoji 23 bunara na izvorištu ,,Kljuĉ''. Od tih 23 bunara, 14 bunara(od EB – 1 do EB – 14) sluţe za potrebe eksploatacije podzemne vode za piće, a 9 bunara (od VB – 1do VB – 9) sluţe za eksploataciju podzemne vode za nalivanje u infiltracione bazene.260

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Slika 7 - Mreţa diskretizacije strujne slikeGRANIĈNI USLOVIU principu, kao graniĉni uslovi u datom strujnom polju podzemnih voda zadaju se zone hranjenja,zone dreniranja i granice rasprostranjenja izdani. U praksi, ove graniĉne uslova nije uvek lakodeterminisati i zadati na modelu. Hidrodinamiĉka i hidrauliĉka uloga pojedinih, na terenu lakouoĉljivih kontura, ili zona, nije uvek jednoznaĉna. U procesu izrade modela, etaloniranjem se utvrĊujei verifikuje njihova hidrauliĉka i hidrodinamiĉka uloga.U osnovi postoje dva dijemetralno suprotna graniĉna uslova, izmeĊu kojih, njihovom meĊuzsobnomkombinacijom, nastaju ostali. Ova dva uslova, koji se u prirodu retko mogu sresti kao ,,ĉisti'' su:- kontura sa zadatim potencijalom (pijezometarskim nivoom)- kontura sa zadatim proticajemPojedini autori iz oblasti teorije matematiĉkog modeliranja izdvajaju kao poseban treći – Njumanovgraniĉni uslov, koji predstavlja kontura sa zadatim proticajem u zavisnosti od potencijala.Njihovo prepoznavanje i zadavanje u prirodi obiĉno nije uvek jednostavno niti jednoznaĉno.Graniĉni uslovi mogu biti konture, ili površi u planu, zatim mogu biti spoljnje, ili unutrašnje konture(kao tipiĉan unutrašnji graniĉnu uslov – unutrašnja kontura, primenjuju se bunari, savršeni inesavršeni). U matematiĉkom – hidrodinamiĉkom modelu ,,Zapadnog dela Kostolaĉkog ugljenogbasena'' primenjeni su sledeći graniĉni uslovi:- kontura sa zadatim potencijalom (pijezometarskim nivoom)- kontura sa poznatim (zadatim proticajem). Specijalan sluĉaj ovog uslova je vodonepropusna granica,odnosno, u prirodi, granica rasprostranjenja vodonosne sredine, bez doticaja iz zaleĊa,- polje sa poznatim zadatim proticajem- ,, vertikalni bilans'' – efektivna infiltracija259

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!