stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011GRANICE MODELAGranice zapadnog dela basena su prirodne i to na severu reka Dunav i regulisano korito Dunavac, nazapadu reka Velika Morava, na istoku Poţerevaĉka greda, dok je na jugu veštaĉka (fiktivna) granica uzoni sela Poljana. Strujnu oblast, posmatrano u planu, obuhvata podruĉje od Velike Morave doPoţarevaĉke grede duţ Y – ose, odnosno, od Poljane do Dunava i Dunavca duţ X - ose, ukljuĉujući DonjeKostolaĉko ostrvo (slika 1). Posmatrano po profilu strujna oblast je predstavljena svim slojevim iznad Iugljenog sloja, koji je inaĉe i od interesa na ovom podruĉju.Istorijat istraţivanja, kao i izrade hidrodinamiĉkih modela, ima relativno dugu istoriju na istraţnompodruĉju. U nekoliko navrata ovo podruĉje je bilo predmet izrade razliĉitih hidrodinamiĉkih modela,najĉešće za potrebe vodosnabdevanja grada Poţarevca i potrebe zaštite podruĉja ugroţenog radom HEĐerdap. Za potrebe izrade ovog hidrodinamiĉkog modela, a u pomenutim granicama rasprostranjenja uplanu i profilu, korišćeni su svi postojeći podaci prošireni sa novim istraţnim radovima izvedenim poProjektu detaljnih geološpkih istraţivanja zapadnog Kostolaĉkog ugljenog basena.DISKRETIZACIJA I ŠEMATIZACIJA PREDMETNOG PROSTORAMatematiĉki model ,,Zapadnog Kostolaĉkog ugljenog basena'' je koncipiran i izraĊen kao višeslojevitmodel, sa ukupno pet slojeva. Svaki od ovih slojeva odgovara nekom realnom sloju, šematizovanom iizdvojenom na osnovu poznavanja terena i analize dosada izvedenih istraţivanja. Posmatrano metodološkido hidrodinamiĉkog modela se došlo kroz nekoliko faza od izrade geološkog modela – hidrogeološkogmodela – analiza reţima izdani, do konaĉnog hidrodinamiĉkog modela.Za potrebe izrade modelakorišćeni su podaci sa ukupno 494 bušotine. Ono što je karakteristiĉno, da iako postoji veliki brojbušotina, imaju izrazito neravnomernu gustinu i raspored po prostoru.Na osnovu rasporeda bušotina prikazanih na slici 2, moţe jasno da se uoĉi da u severnom delu imamodosta dobru istraţenost, za razliku od centralnog dela terena gde nepostoji nikakva istraţenost, kao i u deluterena juţno od izvorišta ,,Kljuĉ''.Najveći stepen istraţenosti je na severnom delu Poţarevaĉke grede u okolini površinskih kopova,,Ćirikovac'' i ,,Klenovnik''. U delu terena gde nepostoje iztraţne bušotine, poloţaj slojeva i rasporedlitoloških ĉlanova je usvojen shodno generalnom poloţaju slojeva, što praktiĉno ima za posledicusmanjenje pozdanosti matematiĉkog modela, naroĉito u delu niţeg stepena istraţenosti.Od podataka korišćenih za izradu geološkog, hidrogeološkog i hidrodinamiĉkog modela su pre svega:‣ poloţaj istraţnog objekta (X, Y i Z koordinata)‣ lotološki opis kartiranih jedinica‣ granulometrijski sastavIzradom jedinstvene elektronske baze podataka i primenom metode interpolacije (u konkretnom sluĉajuNatural Neighbours) dobijen je geološki model, a šemetizacijom slojeva po hidrogeološkimkarakteristikama ureĊen je hidrogeološki model.254