stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011impregnirana drvovina i na kraju delovi koji sadrţe kutin, voskove i smole. Kada se treset prekrijeneorganskim sedimentima, prekida se rad mikroorganizama i nastaje aseptiĉna sredina uslednagomilavanja huminskih kiselina.Aktiviraju se fiziĉko-hemijski procesi (usled povećanog pritiska,katalitiĉkog delovanja mineralnih primesa i gasova, cirkulacije vode i dr.) koji uz pomoć huminskihkiselina vrše probraţaj tresetne mase u humine, iz humusnih kiselina se izdvajaju polarne grupe, organskamaterija se progresivno obogaćuje C, a osiromašuje O.Dakle, tresetizacija je proces oksidacije organske materije, a pretvaranje treseta u ugalj proces redukcije.Svi ovi procesi dovode do toga da se od osnovnog biljnog materijala formiraju veoma sloţenistrukturalni elementi ugljene materije.5. ZAKLJUĈAKU okviru Kolubarskog zaliva, za vreme gornjeg ponta pod uticajem tople i vlaţne klime razvila se bujnamoĉvarna vegetacija.Od formirane moĉvarne vegetacije za nastanak ugljeva Kolubarskog basena najznaĉajnija je šumskamoĉvarna zona sa dominacijom krupnih stabala Taxodium-a i Nyssa (pregusta ĉetinarska šuma).Sedimentacija organske materije i njena transformacija u ugalj se obavila u dve razliĉite depozicionesredine (severna i juţna), koje su bile razdvojene Medoševaĉkim rasedom.Prilikom stvaranja ugljonosne serije kolubarskog basena, preobraţaj organske materije je kroz dve sloţenefaze (pripremna faza i faza ugljenifikacije) dostigao stadijum mekih mrkih ugljeva - MMU (lignita). Upitanju su humusni ugljevi niskog i neujednaĉenog stepena karbonifikacije sa dobro oĉuvanomdrvenastom strukturom (lignino-celulozna materija viših biljaka).Imajući u vidu dug i sloţen proces stvaranja uglja, kao i činjenicu da je u pitanju neobnovljiv prirodniresurs, dobro poznavanje geološke graĎe leţišta i efikasna eksploatacija uglja nameće se kaoneminovnost. Eksploatacija uglja mora podrazumevati maksimalno iskorišćavanje leţišta primenomprocesa homogenizacije za dobijanje uglja ujednačenog/zahtevanog kvaliteta. Sagorevanjem ugljaujednačenog kvaliteta postiţe se i ravnomerna emisija štetnih kopmponenti u atmosferu i na deponijepepela, koje se lakše mogu kontrolisati i svesti u okvire dozvoljenih veličina propisanih Zakonom ozaštiti ţivotne sredine.6. LITERATURAKezović, M., 2003: Tektonska aktivnost i ugljonosnost Kolubarsko-tamnavskog basena. Magistarska teza,RGF, 73 str., Beograd. (nepublikovano).Pantić, N. i Nikolić, P., 1973: UGALJ. (udţbenik) 562 str., Nauĉna knjiga, Beograd.Pantić, N., Ercegovac, M. i Pantić, V., 1967: Donjepliocenska moĉvarna vegetacija Kolubarskog zaliva igeneza ugljenog sloja. Geološki anali Balkanskog poluostrva, knj. 33, 93-108 str., Beograd.Petrović, M., Eremija, M. i Spajić, O., 1987: Biostratigrafsko-paleogeografska studija neogenaKolubarskog ugljonosnog basena i bliţe okoline. Fond struĉne dokumentacije REIK Kolubara, 257 str.,Lazarevac.218