stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011STRATEGIJA RAZVOJA RUDARSKOG BASENA,,KOLUBARA’’STRATEGY FOR MINING BASIN „KOLUBARA“Nebojša Ćeran, Vladan RadovanovićRB Kolubara, LazarevacAbstraktUsvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definisala je rast energetskih potreba iproizvodnje elektriĉne energije uz povećano uĉešće domaćih energetskih izvora. Analiza rasta potrošnje energije unarednom periodu kazuje da je neophodno realizovati projekte izgradnje TE Kolubara B ( 2 h 350 MW) i novogbloka TENT B3 ( 700 MW ). Pri tome bi jedan kapacitet snage od 700 MW zadovoljio oĉekivani rast potrošnje, adrugi bi predstavljao zamenski kapacitet za stare, neefikasne i ekološki neprihvatljive blokove. Izgradnja novogkapaciteta je dugoroĉno ekonomski isplativija od ulaganja u opremu za zaštitu ţivotne sredine na neefikasnimpostrojenjima i omogućava racionalnije raspolaganje ograniĉenim rezervama uglja. Kolubarski ugljeni basenraspolaţe dovoljnim koliĉinama uglja kvaliteta koji moţe uz odgovarajuća investiciona ulaganja da podrţi ovakavrazvojni trend proizvodnje elektriĉne energije koji je u skladu sa osnovnim principima odrţivog razvoja (energetska iekološka efikasnost). TakoĊe, analize i oĉekivani trendovi razvoja potrošnje i potencijala proizvodnih kapacitetaukazuju na opravdanost ovakvog pristupa. Do 2015. godine planirano je gašenje 4 najstarija bloka, a zatim i ostalihblokova snage do 200 MW zbog slabe efikasnosti i velikog potrebnog ulaganja u njihovu revitalizaciju.UvodU periodu od 2000. godine preduzet je niz aktivnosti na obnovi, modernizaciji, unapreĊenju efikasnosti ipovećanju pouzdanosti proizvodnih postrojenja u termoelektranama. Najveći izvori sredstava za ove namene sudolazili iz donatorskih sredstava u grant formi i dodelom tzv. "soft" kredita. Uslovi za dobijanje ovih sredstava iveoma loše stanje postrojenja u elektranama su opredelili da je najznaĉajniji deo sredstava usmeren narevitalizacije termoelektrana. Na ovaj naĉin se generisala situacija da su od 2006. godine mogućnostiproizvodnje elektriĉne energije prevazišle proizvodne mogućnosti rudarskih kapaciteta na ĉijem potencijalu sebazira bilansiranje elektroenergetskog sistema. Razumljivo je da bi se bez intenzivnog ulaganja u proširenje imodernizaciju postojećih rudarskih postrojenja ova disproporcija dalje uvećavala. S druge strane, finansijskipotencijal "Elektroprivrede Srbije" nije omogućio da se posle 1990. godine nastavi investicioni ciklus izgradnjenovih proizvodnih kapaciteta i otvaranje novih rudnika uglja koji su zamenski kapaciteti za postojeće na kojimaje završena eksploatacija ili je pri kraju. Poseban problem je što su investicioni ciklusi u rudarstvu duţi i da zaotvaranje novih kopova treba vreme od najmanje 5 do 7 godina.Dalja odlaganja investicionih ulaganja u rudarski sektor od 2012. godine rezultiraće manjkom uproizvodnji uglja od 7-8 miliona tona. Zajedniĉko za rudike je da je oprema stara preko 35 godina(izuzimajući rudnik Tamnava Zapadno polje) i da je neophodno izvršiti njenu revitalizaciju imodernizaciju ili zamenu sa novom visokoautomatizovanom i produktivnijom, što mora da bude rezultattehno-ekonomskih analiza. Jedan od osnovnih segmenata modernizacije je i povećanje automatizacijeprocesa uz racionalizaciju radne snage i povećanje vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja. TakoĊe,sistem odrţavanja je zastareo, neefikasan, skup i opterećen velikim brojem radnika, te je neophodno hitnoizvršiti racionalizaciju i modernizaciju opreme i procesa odrţavanja.11