stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011će poĉetkom 20. veka matematika odrediti ponašanje trţišta, te će postepeno sve manje biti slobodnogtrţišta. Moţe se potvrditi da je matematika ušla u trţište i u drugoj polovini 21. veka biće uspostavljenaplanska, a ne trţišna privreda. To je zapaţanje o kome se mora voditi raĉuna kod utvrĊivanja geostrategijezemlje.U našoj zemlji praćenje ekonomskih kretanja privrede kao celine, putem meĊusektorske analize je znatnozaostalo u odnosu na razvijene zemlje. Posebno je to vaţno kada se ima u vidu da je meĊunarodna krizazahvatila i našu zemlju i to u momentu kada je u toku vrlo usporen proces restrukturiranja industrije ugljaSrbije.2. Osnovni principi i oblici strukturnog modelaMeĊusektorski model predstavlja osnovni statistiĉki instrument za analizu ukupno raspoloţivih sredstava injihove raspodele u proizvodnom sistemu, a temelji se na tabelama meĊusobnih odnosa privrednihdelatnosti, koje pokazuju opštu ravnoteţu namenske raspodele i vrednosne strukture proizvodnjeproizvodnog sistema. Privredne aktivnosti ekonomskog sistema na celokupnoj teritoriji jedne drţavemogu biti razloţene na manja podruĉja (ekonomske regione, lokalne samouprave, privredne organizacije).MeĊusektorske tabele sastavljaju se za jednu izabranu godinu, a one se periodiĉno ponavljaju svake druge,svake pete godine itd. MeĊusektorske tabele iskazuju ostvarenu ili prognoziranu privrednu aktivnost uizabranoj godini.Privredna aktivnost je u meĊusektorskim tabelama prikazana dezagregirano na niz proizvodnih sektorakoji ispunjavaju uslov homogenosti, tj. restrikciju da se svaki proizvod obuhvati iskljuĉivo samo u jednomstatistiĉki definisanom sektoru. U procesu reprodukcije sektori stupaju u meĊusobne odnose. Takvi odnosiizmeĊu svakog sektora prikazani su kao niz isporuka proizvoda sektora drugim sektorima i kao niznabavki potrebnih sredstava od drugih sektora. U meĊusektorskim tabelama svakom sektoru pripada jednavrsta i jedna kolona. U redovima je prikazana namenska raspodela proizvodnje sektora, na reprodukcionupotrošnju pojedinih sektora proizvodnog sistema i na komponente finalne potrošnje: investicionupotrošnju (INV), povećanje zaliha (ZH), liĉnu potrošnju (LP), opštu i zajedniĉku potrošnju (OP) i izvoz(IZV). Realizacija svih isporuka jednog sektora zajedno sa povećanjem zaliha predstavlja vrednostproizvodnje odnosno ukupno raspodeljena sredstva datog sektora.U kolonama je prikazana vrednosna struktura proizvodnje sektora. Proizvodnja je rašĉlanjena na utroškemeĊufaznih proizvoda nabavljenih od drugih sektora i od sektora samog za sebe, dodatnu vrednost sakomponentama: liĉne zarade radne snage angaţovane u procesu proizvodnje (Z), amortizacija osnovnihproizvodnih fondova (AM) i višak proizvoda (VP). Zbir vrednosti nabavljenih meĊufaznih proizvoda idodajne vrednosti predstavlja društveni bruto proizvod (DBP) formiran u svakom sektoru. Svaki sektornabavlja izvan datog proizvodnog sistema jedan deo potrebnog reprodukcionog materijala koji će seutrošiti u procesu proizvodnje. Zbir društvenog bruto proizvoda (DBP) i spoljnih nabavki predstavljaukupna raspoloţiva sredstva (RS).Tehnološke veze izmeĊu pojedinih sektora odreĊene su koeficijentima strukturnih odnosa, odnosnotehniĉkim koeficijentima. Ovi koeficijenti pogodni su ne samo za analizu privredne strukture u proteklomvremenu već i za analize budućih kretanja. Tehniĉkim koeficijentima (a ij ) se izraţavaju odnosi direktnepotrošnje reprodukcionih proizvoda bilo kojeg sektora za jedinicu outputa datog sektora i ukupnoraspoloţivih sredstava ili bruto proizvodnje – postajući tako izraz neposrednih efekata promene uproizvodnji. Tehniĉki koeficijenti se drugaĉije zovu normativima proizvodnje.185