stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Gde su:K – koeficijent filtracije ( prema proceni 15m/dan)P – poroznost stena ( prema proceni P = 0,40)S – visina sniţenja nivoa vode (m), S = H – hH – dubina vodonosnog horizonta do preseĉne taĉke kosine kopa, H = 435 mh – visina etaţe koja moţe biti potopljena, h = 15 mS = 435 – 15 = 420 mIz ovoga sledi da je domet uticaja depresije (otkopnog prostora površinskog kopa) na ţivotnu sredinu,odnosno širina pojasa gde se moţe oĉekivati promena ekoloških faktora oko površinskog kopa i flore zbogisušivanja tla iznosi:X = 453 m.UTICAJ EKSPLOATACIJE NA DRUŠTVENU ZAJEDNICUEksploatacija rude bakra na podruĉju Cerova će višestruko uticati na društvenu zajednicu, kako nasocijalnu strukturu, tako i na kategorizaciju i izmenu strukture zemljišta, kao i infrastrukturno,izmeštanjem javnih i ostalih objekata iz zone uticaja. Sa primenom mera zaštite imaće pozitivan uticaj nasocijalnu društvenu zajednicu u smislu otvaranja novih radnih mesta, ĉime se stiĉe ekonomska sigurnostza mnoge porodice, što zaustavlja migraciju stanovništva iz ovoga kraja.Zemljište iznad leţišta bakra uCerovu se kreće od IV do VIII bonitetske klase i najvećim delom je pod bukovom šumom. Nakoneksploatacije je neophodno izvršiti biološku rekultivaciju.Cena otkupa zemljišta za potrebe otvaranja rudnika iznosi oko 1.000.000€.Od javnih objekata je potrebno izmestiti ţelezniĉku stanicu Cerovo ().Od infrastrukturnih objekata je neophodno izmestiti prugu Bor-majdanpek u duţini od 1200m idva visokonaponska dalekovoda ( 1.017.000€).ZAKLJUĈAKOvim radom je na primeru rudnika Cerovo prikazan kompleksan uticaj eksploatacije rudnika na ţivotnusredinu i društvenu zajednicu. Kao takav, rad treba da posluţi kao smernica za izradu prostornog planaposebne namene za ovo podruĉje. Imajući u vidu visinu navedenih investicija, ne treba posebnonaglašavati od kolikog je znaĉaja pravilno definisanje zone uticaja, odnosno zone sanitarne zaštite kako bii potrebna ulaganja, ali i uticaj na ţivotnu sredinu, bili svedeni na minimum.LITERATURA1) Studija izvodljivosti kombinovane eksploatacije rude bakra na leţištima Kraku BugareskuCementacija i Cerovo, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, 2009.godine2) Studija o proceni uticaja na ţivotnu sredinu projekta eksploatacije leţišta rude bakra KrakuBugaresku – Cementacija 1 i 2, Institut za Rudarstvo i Metalurgiju Bor, april 20113) Zaštita ţivotne sredine od rudniĉkih voda površinskog kopa Cerovo, Dimĉa Jenić, PredragGolubović156