stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 20111200m i ţelezniĉku stanicu Cerovo, zatim dva dalekovoda i izvršiti devijaciju korita Cerove reke izradomodgovarajućeg tunela kojim će se Cerova reka sprovesti u korito reke Valja Mare. Objekat od posebnogznaĉaja je ţelezniĉka pruga Beograd-Poţarevac-Majdanpek-Bor-Niš koja se, zajedno sa mostom prekokoga prelazi pruga i ţelezniĉkom stanicom Cerovo, nalazi u granicama budućeg kopa Cerovo.UTICAJ POVRŠINSKIH KOPOVA NA ŢIVOTNU SREDINUO stvarnom uticaju površinskih kopova na ţivotnu sredinu moţe da se sazna tek kada je rudnik u radu sapunim kapacitetom ili pri kraju eksploatacije leţišta. S obzirom da su kopovi u fazi projektovanja i da jepotrebno predvideti njihov uticaj na ţivotnu sredinu, vrši se prognoza emisije štetnih gasova u ţivotnusredinu pri tehnološkim procesima dobijanja rude bakra i procenjuju se površine koje se degradiraju. Priodvijanju tehnoloških procesa dobijanja rude i jalovine na površinskim kopovima, zavisno od faze rada, uradnu sredinu emituju se gasovi koji potiĉu od energenata primenjenih u procesu proizvodnje i prašina odrude bakra i pratećih stena. Ova zagaĊenja se u zavisnosti od pravaca dominantnih vetrova iznose uţivotnu sredinu. Tehnološki procesi na dobijanju rude bakra utiĉu na zagaĊivanje atmosfere. Emisijaštetnih materija (prašine, gasova) se vrši u atmosferi površinskih kopova, a vetrenim strujama setransportuju i u ţivotnu sredinu. Mogući izvori emisije prašine i gasova su:- Bušenje i miniranje- Utovar i transport izminirane jalovine- Odlaganje jalovine u sušnom periodu na odlagališni plato- Drobljenje rudeNivo zagaĊenja ţivotne sredine pri otkopavanju i drobljenju rude bakra je u zavisnosti od:- Intenziteta emisije štetnosti- Klimatskih karakteristika- Konfiguracije terena- „Ruţe― vetrova- Preduzetih mera zaštite u cilju suzbijanja ili smanjenja emisije štetnosti pri tehnološkimcelinama i sa degradiranih površinaUglavnom se prašina emituje kada je suvi period jer je tlo suvo. Vetrovi dodatno podiţu tom prilikomprašinu koja se u zavisnosti od veliĉine ĉestica taloţi bliţe ili dalje od emitera u pravcu duvanja vetrova.Pri miniranju rude i jalovine u vrlo kratkom vremenskom intervalu u ţivotnu okolinu dospevaju gasovitiprodukti miniranja (sastavljeni od gasova ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, azotnih oksida) i mineralnaprašina. Utovarom rude i jalovine bagerima kašikarima (na elektromotorni pogon) u radnu iţivotnu sredinu dospevaju gasoviti produkti miniranja zaostali u prostorima izmeĊu blokova stena imineralna prašina.U toku transporta rude do drobiliĉnog postrojenja u radnu i ţivotnu sredinu dospevajugasovite komponente izduvnih gasova kamiona na dizel pogon (ugljen-monoksid, nitrozni gasovi,sumpor-dioksid) i mineralna prašina koja se podiţe sa transportnih puteva pri kretanju kamiona.Odlaganjem raskrivke stvaraju se gasovi i prašina.MERE ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE OD UTICAJA RUDARSKIH RADOVAZaštita ţivotne sredine od zagaĊenja sa površinskih kopova i postrojenja za drobljenje rude postiţe seprimenom kompleksnih mera zaštite u radnoj i ţivotnoj sredini.1) Mere zaštite u radnoj sredini: Na bušenju – odrţavanje ispravnosti ureĊaja na bušilici za otprašivanje i aspiraciju materijala izbušotine i ugraĊivanje zavesica na bušilicama za usmeravanje i skladištenje materijala oko bušotine U transportua) smanjenje prašine: polivanje transportnih puteva autocisternama151