stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Iz ovoga se vidi da geološki potencijal i rudarstvo jesu znaĉajni za ekonomski i društveni razvoj mnogihzemalja i da su mineralne sirovine bitne za savremeni naĉin ţivota, ali se kod nas nameće pitanje sakakvom paţnjom i pozornošću se na njega osvrćemo.Kada danas, posle više od 170 godina zanavljanja rudarstva na teritoriji Srbije, pomenete sagovornikurudarstvo u Srbiji i kako ga treba jaĉati, ulagati i modernizovati, morate biti spremni i na njegovunegativnu reakciju i odmahivanje rukom. Problem je kad su meĊu njima i oni koji donose odluke, a ĉestosu to predstavnici politike, koji obiĉno nisu detaljnije upućeni ili su tu iz nekog drugog razloga. ObiĉnimgraĊanima nije zameriti, oni su konstantno okruţeni ekonomskim bajkama.OdreĊene banke i investicioni fondovi, kao i velike multinacionalne kompanije kruţe po svetu u potrazi zalokacijama tj. drţavama gde postoje atraktivni rudarski projekti koji dodatno privlaĉe boljim uslovima:niţom cenom rada, manjim rizicima, manjim porezima i što većim stimulacijama za investitore. U takvojtrţišnoj utakmici, i pored nepoverljivosti pojedinaca, interesnih grupa ili politiĉara o mogućnostimarazvoja rudarstva u Srbiji, investitor dolazi baš kod Nas, jer baš Mi imamo ekonomski isplativo leţištepotrebne mineralne sirovine i imamo potrebne komparativne prednosti koje mnoge zemlje priţeljkuju. Štaćemo baš Mi da uradimo u tom sluĉaju? Da li i onda treba da traţimo odgovore puštajući da potencijalniinvestitori šetaju od vrata do vrata institucija ove zemlje dok se ne umore i ne odustanu ili ćemo da ih napravi naĉin vodimo i usmeravamo? Jasno je da nemamo definisanu strategiju razvoja, povoljaninstitucionalni okvir i zakone kada je rudarstvo u pitanju ali je i vidljivo da svaka politiĉka stranka vuĉe kasvom resoru bez jasnog zajedniĉkog koncepta i koordinacije iako je sve krenulo od politiĉkih programa ikonsenzusa kada se Vlade prave.Na osnovu negativnog trenda koje rudarstvo u Srbiji doţivljava jasno se pokazuje da to drţavu mnogo neuznemiruje. Broj direktno zaposlenih u rudarstvu se smanjio za više od 10.000 hiljada u poslednjih 5godina dok ţivot teĉe od jednih do drugih parlamentarnih izbora, a politiĉke stranke traţe projekat zaspinovanje kako bi se na njemu marketinški na izborima profitiralo, što je za Srbiju već viĊeno.Ne bih imao ništa protiv da ne jedan nego više rudarskih projekata na taj naĉin i zaţivi, jer hteo to neko daprihvati ili ne, danas investiranje u rudarstvo moţe da predstavlja poĉetnu inicijalnu kapislu da se jedandeo srpske privrede pokrene. Visina investicija moţe višestruko da premaši do sada sve projekte koji su izdrugih oblasti zapoĉeti ili planirani. Perspektivni rudarski projekti postoje, ali njihova perspektivnostdirektno zavisi od brzine njihove realizacije i bez podrške i pomoći drţave oni ne mogu zapoĉeti. Akoneko u drţavi o tome razmišlja, pitanje je koliko će mu dugo trebati da o tome i odluĉi?Ako ovome pridodamo i još neke ĉinjenice moţda će nam biti jasnije kakva nam je uloga odreĊena.Srbija svake godine priprema dokument o potrebama za meĊunarodnom pomoći (NAD - NEEDSASSESSMENT DOCUMENT OF THE REPUBLIC OF SERBIA 2011-2013) koje dostavlja EvropskojDelegaciji i gde se rudarstvo kao ekstraktivna industrija skoro i ne raspoznaje već se nalazi u okvirujednog Sektora koji objedinjuje Energetiku i Ţivotnu sredinu. Na osnovu njega se predlaţu projekti koji suod interesa za finansiranje iz fondova EU. MeĊutim, i pored višegodišnjeg napora da predloţeni projektibudu prihvaćeni i ĉijom bi se realizacijom pomoglo u institucionalnom jaĉanju i obezbeĊivanjukvalitetnog zakonodavnog i regulatornog okvira za dalje jaĉanje i razvoj Sektora rudarstva, ostali su bezuspeha, jer za te projekte nije bilo mesta u prioritetima Srbije. Moţda odgovore treba traţiti u sopstvenojkući, ministarstvu, a moţda treba preispitati ulogu i odgovornosti NIPAK-a tj, Nacionalnog koordinatoraza programiranje IPA fondovima EU koji selektuje i vrši prioritizaciju projekata. Kao rezultat svakakoimamo da se na prikazanom grafikonu ţuto-zeleno obeleţje za izdvojena sredstva za rudarstvo u periodu2007.-2009. skoro i ne vidi, a u 2010. ga i nema.Rudarstvo balansira izmeĊu energitike i ţivotne sredine gubeći svoju autonomnost i svrhu, jer je svepodreĊeno jednima ili drugima, a mnogo se zaboravlja šta sve poĉiva i bazira dalji rad na osnovu144