stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011se ekstraktivna industrija razvija na racionalnom korišćenju prirodnog resursa u kome se politikaupravljanja zemlje domaćina poklapa sa nacionalnim interesom i izraţena je kroz adekvatan regulatornisistem, uz primenu instrumenata upravljanja, nacionalne politike i strateških smernica.Privatni investitori mogu imati uticaja na donošenje pojedinih propisa, pa ĉak i zakona, a koji bi olakšalinjihovo poslovanje u dotiĉnoj drţavi. Naravno, ovaj „uticaj― mogu samo da vrše moćne kompanije premaslabije ekonomski razvijenim drţavama, ali nije iskljuĉeno da se taj „uticaj― vrši i u ekonomski razvijenimdrţavama. Uticanjem na Vladu da, npr. smanje visinu taksi i poreza ili naknadu za eksploataciju prirodnihi mineralnih resursa ili poveća ili smanji odreĊene ekološke i zdravstvene standarde, realizuje se ovaj„uticaj―. Kada Vlada pristane na zahteve investitora i to pretoĉi u zakonsku normu, onda investitorinemaju problema da poštuju zakone drţave u kojoj posluju. Nedostatak strateškog okvira i zakonskihunapreĊenja u zemljama u razvoju, ostavlja mogućnost pravljenja korelacije da u tome moţda ima i„drugih― interesa. Iako su dokazi o korupciji u ekstraktivnoj industriji retko dokumentovani i po prirodi seteško otkrivaju tako da su u velikoj meri usmeni, veruje se da je široko rasprostranjena. Sektor rudarstvase generalno smatra jednim od industrijskih sektora podloţnim korupciji. Tajnovita priroda takve stvari,nedostatak transparentnosti i uvid javnosti, slabo upravljanje i kontrola istraţivanja i eksploatacijemineralnih sirovina, a imajući u vidu ogromne investicione troškove i potencijalni profit koji je evidentanu većini rudarskih aktivnosti, pruţaju mogućnosti za korupciju u raznim fazama implementacije rudarskogprojekta. Rudarske kompanije imaju interes da maksimiziraju svoje profitne margine, obezbede dobit,smanje raznorazna plaćanja prema drţavi i time ublaţe visoke rizike svojih investicija.Sa svoje strane, Vlade ĉesto ne uspevaju da dobiju punu vrednost za svoje mineralne resurse, zbognedostatka znanja i sposobnosti, uraĊene tehniĉke ekspertize ili korumpiranih pojedinaca koje rade zasvoje sopstvene interese u okviru slabog institucionalnog okruţenja.Ako se zna da je rudarstvo riziĉan posao za ekstraktivnu industriju tj. rudarska preduzeća, u situacijamagde postoji visoki rizik zemlje za investiranje usled visokog politiĉkog rizika i bez dovoljne kredibilnezaštite investicija, preduzeća mogu biti u iskušenju da preduzmu ne pravne naĉine da zaštite svojeinvesticije kroz razvoj veza i korupcije i stvaranje mreţe sa moćnim, uticajnim pojedincima kako izredova biznisa tako i iz politiĉkog okruţenja.Da li je zaista neophodno ili drugaĉije nemoguće da rudarska preduzeća i kompanije funkcionišu bez―politiĉkog kišobrana―, što znaĉi zaštitu i podršku uticajnih politiĉara? Time rudarske kompanije mogu dadoĊu u iskušenje ili su prinuĊene da obezbede sebi bolju poziciju, ali i prostor za uticaj kako bi prilagodilipravila i propise koji se odnose na rudarski sektor u njihovu korist.Zato treba upozoriti na korupciju, koja ugroţava savremene drţave u celom svetu, a posebno drţave utakozvanoj „tranziciji― u kojima se razvijaju demokratija, ljudska prava i trţišna ekonomija. Posebno zadrţave na Balkanu, koje su do sada bile ugroţene od strane spoljašnjih uticaja, vrlo je bitno, da što preshvate da u vremenu tranzicije spreĉe razvoj korupcije kroz koju elite mogu iskoristiti takvo stanje.Drţavne institucije bi trebale i morale preduhitriti korupciju pravovremenim usvajanjem zakona,izgradnjom institucija i osvešćivanjem zajednice i medija 9 .Ekonomski sukob interesa je takoĊe vrlo prisutan. Korišćenje poloţaja u drţavnoj administraciji kako bise zaštitili interesi preduzetnika sa kojima imaju politiĉke ili druge veze percipirano je kao širokorasprostranjen problem. Samim tim postoji opasnost da mehanizmi odluĉivanja u drţavnoj administracijimogu da se otmu kontroli javnosti. Problem je prvo u politiĉarima koji imaju svoje motive za prikrivanjeistine, a onda u struĉnjacima, meĊu kojima mogu da se diferenciraju tri grupe ljudi: oni koji ne znajuposao, a postavljeni su na mesta na kojima se odluĉuje; ljudi koji su struĉni, ali zbog nedostatka liĉne9 Dobovšek, B. (2003): Sodobni problemi korupcije u javnoj upravi. V Dobovšek, B. (ur.), Korupcija u javnoj upravi, Ljubljana:MNZ.142