stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011[12 str. 42], identifikuju n.pr. od naroĉitog znaĉaja – udruţivanja - saradnje i dugoroĉne sile promena.MeĊu njima, kljuĉne sile su one za koje je utvrĊeno da će uticati na budućnost na mnogo naĉina. Njihovimrzmatranjem utvrĊeno je da će one imati prevashodni uticaj na ekonomiju i društvo u prvoj dekadi ovogveka i dalje. Ove sile će uticati na razliĉite naĉine na industrijske sektore i društvene grupe, zato moramopotpuno razumeti uticaj kljuĉnih sila promena. 1-Globalna integracija - menja mesto drţave u svetu,vaţnost razvoja odnosa u regionu, veze sa ostalim regionima, briga za nacionalni suverenitet - vlasnicistranci, globalne institucije, slobodna trgovina i vancarinska zaštita. 2-Primena informatiĉkokomunikacionih tehnologija - potencijal za interaktivne široko povezane usluge, mobilne digitalnekomunikacije, sigurnost i tajnost, globalne elektronske finansijske transakcije i informatiĉka sredstva. 3-Odrţivost okruţenja – ţivotne sredine - uticaj rasta populacije na svetske resurse, istorijska uloga drţavekao na resursima zasnovanoj ekonomiji, potencijali – hrana/organska, obnovljiva energija, smanjenabiološka raznovrsnost, uticaj na globalne pronene - promene klime, mogućnosti u menadţmentu ţivotnesredine. 4-UnapreĊenje u bio tehnologijama - se locira u razvoju u biološkim i genetiĉkim tehnologijama,mnoge mogućnosti i izazove će one predstavljati u podruĉjima kao što su briga o zdravlju, etika,projektima hrane i sigurnosti (postaju znaĉajniji krajem prve dekade ovoga veka). 5-Sila konkurencije, silakoja smanjuje cenu na najniţi mogući nivo. 6-Proizvodnja-u odnosu sa N&T. 7-Smanjenje marginedorade. 8-Preciznost i kontrola u menadţmentu. 9-Novi materijali.U osiguranju da se neka drţava pripremi kao nacija za susret sa promenama budućnosti, njena vlada morapomoći svakom graĊaninu da shvati kljuĉne sile promena i kljuĉne sile protiv promena, da ih oblikuje zadugoroĉniju korist i benĉmarking prikladnosti, naspram drugih iz sopstvenih planova za budućnost. U tomsmislu mora se obratiti paţnja na posledice štetnog delovanja sledećih kritiĉnih sila protiv promena [7 str.30]: konzervativna menadţment politika, upravljaĉka odanost tradicionalnim vrednostima, osetljivost narizik, kompromisna rešenja, novĉana sredstva, kulturna paradigma i prethodni promašaji i greške.Njihovodejstvo se mora institucionalno i organizovano neutralisati kako bi se pravilno usmerile kljuĉne silepromena prema podruĉjima najznaĉajnijih efekata. Delovanje kljuĉnih sila će kao posledicu istaći mnogapodruĉja mogućih akcija. Razvoj kompleta strateških principa za voĊenje proaktivnog uĉešća drţave uraznovrsnom internacionalnom miljeu. Ohrabrivanju demonstriranja i promovisanja internacionalnog benĉ- markinga prema i u sopstvenim preduzećima. Osigurati da su informacione i komunikacione tehnologijeintegrisane kao kljuĉne komponente u sve sektore. Da su svi graĊani edukovani da obezbede fleksibilanodgovor u izazovima novih tehnologija. Ustanovljenje širokih parametara za sistem procene resursa injihovih nauĉno tehnoloških zahteva, razvoj infrastrukture i strateških istraţivanja u ovim podruĉjima.Promovisanje N&T sistema koji se obavezuje izvrsnosti i koji je integrisan u svoj društvenini i industrijskikontekst, otvoren i odgovara socijalnim i etiĉkim izvorima. Pregled relativne snage i slabosti uistraţivanju i tehnologiji, komercijalnim izgledima u 21 veku i granicama razvoja za interna imulticionalna istraţivanja.Pošto Srbija naţalost nema sopstvena istraţivanja, interesantno je pogledati kako nas drugi vide napodruĉju konkurencje. USAID projekat za razvoj konkurentnosti nabraja sledeća podruĉja aktivnosti ukojima moţemo jaĉati konkurentnost naše privrede a to su: hrana – naroĉito organska, turizam,informacione i komunikacione tehnologije, obrazovanje, film i produkcija, graĊevinske usluge -inţenjering, proizvodnja graĊevinskih materijala, obrada drveta i izrada nameštaja, odevna industrija,logistika -saobraćaj, obnovljiva energija i proizvodnja auto - delova. Po njima ovo su usluţni i proizvodnisektori sa najvećim potencijalom za povećanje prodaje i izvoza, privlaĉenje novih ulaganja i otvaranjenovih radnih mesta. Zastupa se teza da je za ovdašnju ekonomiju, bez mora, zlata i nafte, šansa u svemupomalo. Razni autori definišu strategiju na mnogo razliĉitih naĉina, tako da nepostoji standardna definicija- opšte prihvaćena [7 str.20]. Ona u suštini oznaĉava metodiku aktivnosti, skup pravila, principa i zakona,koji se koriste u donošenju dugoroĉnih upravljaĉkih akcija u funkciji sistema na koji se odnose i koja treba133