SRB-KOS_SRP_web

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA52obzir niske polazne osnove. Srbija ima resurse i dobre trendoveu proizvodnji i trgovini poljoprivrednim proizvodima, ali ipakzaostaje za konkurentima u EU.Pored svih prepreka postoji značajna trgovinska razmena iz ‐među Srbije i Kosova, tako da je u 2011. godini u ukupnoj stru ‐kturi uvoza na Kosovo, Srbija učestvovala sa 20% i bila najvećipojedinačni trgovinski partner Kosovu. Ohrabruje da se trgovinakonstantno povećava od 2006. godine kada je iznosila 45miliona evra do 135 miliona u 2011., što pokazuje da je i poredsvih prepreka tržišno rešenje odigralo svoju ulogu. Nažalost,trgovina poljoprivrednim proizvodima gotovo u potpunosti imajedan pravac, a to je izvoz Srbije na Kosovo.Srbija je 2012. godine izvezla poljoprivrednih proizvoda u uku ‐pnoj vrednosti od 2,5 milijardi dolara i ostvarila suficit od 1,1milijardi. Najznačajniji izvozni proizvodi su kukuruz, šećer,pšenica, smrznute maline, jabuke, pivo, voda itd. U Evropskojuniji najveći izvoz otišao je u Rumuniju, Nemačku, Grčku, Italiju,dok se u okviru CEFTA sporazuma izvozilo u skoro sve zemljeregiona, a najviše u Bosnu i Crnu Goru. Ipak, i sa povećanjemizvoza od 20% iz godine u godinu Srbija zaostaje za ostalimzemljama članicama Evropske unije. Sa druge strane, Kosovo jeizvezlo poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 26 milionadolara i to pretežno alkoholna pića i sokove, proizvode mli ‐narske industrije i sveže povrće i proizvode od voća i povrća.Iako je ostvareni izvoz mali on je čak za 75% veći nego što je biou 2010. godini. Kosovo je veliki uvoznik poljoprivrednih proi ‐zvoda i uprkos povećanju proizvodnje kod većine proizvoda, ap ‐solutno je zavisno od uvoza. Tako je uvoz na Kosovu za periodod 2005. do 2011. godine udvostručen, sa 285 miliona evra na560 miliona evra.Kosovo iz Srbije najviše uvozi žitarice. Osnovni razlozi zaštotrgovina funkcioniše su manjak drugih uvoznih opcija za Kosovo,to što transport žitarica sa niskom jediničnom vrednošću zna ‐čajno opterećuje cenu, kao i činjenica da žitarice nisu finalnipro izvod ‐ one nemaju na sebi oznaku koja je vidljiva da bi stva ‐rala neprijatnosti trgovcima ili potrošačima.Pored žitarica najviše se trguje industrijskim biljem, uljem išećerom. Trgovina industrijskim biljem i njihovim proizvodimaizmeđu Srbije i Kosova pokazuje koliko su povezana ova tržišta,ne samo geografski i tradicijski nego i politikama. Tako, ukolikoSrbija donosi određene mere agrarne politike bile one "velike"(kao što je zabrana izvoza, liberalizacija carina) ili one dnevnopolitičke (omogućavanje monopola jednoj kompaniji, vancari ‐nske barijere i sl.) to odmah utiče na cene na Kosovu. Isto takoukoliko Kosovo donosi određene mere politike (ukidanje PDVna određene grupe proizvoda i sl.) u značajnoj meri se to osetii kod proizvođača i prerađivača u Srbiji.Značajnom trgovinom žitaricama i industrijskim biljem pokazujese da se trgovina može obavljati, Međutim, ona se ne obavljaili je mala u značajnom broju drugih proizvodnji, kao što jemeso, mleko, voće i povrće. Razlozi ne leže toliko u cenama itržištu nego u preprekama i nesigurnosti, koji dolaze do izražajanaročito za proizvode koji imaju kratko trajanje.Trgovina poljoprivrednim proizvodima između Kosova i Srbijeograničena je brojnim preprekama. Političke prepreke proizilazeiz činjenice da Srbija ne priznaje Kosovo. S druge strane, eko ‐nomske prepreke, koje po pravilu postoje između većine zema ‐lja, u slučaju trgovine između Kosova i Srbije dodatno supro dubljene političkim okruženjem. U takvoj situaciji trgovcipredstavljaju najbolje ambasadore, ali oni podnose velikiposlovni rizik. Glavne prepreke i problemi u trgovini izmeđuKosova i Srbije, koji su često ne samo uzrok nego i posledicatrgovinskih odnosa su što Srbija ne priznaje Kosovo i realno neprihvata dokumente Republike Kosovo, a i ne tretira Kosovo kaojedinstvenu carinsku teritoriju. Ograničeno je slobodno kretanjeljudi i robe, s obe strane postoji otpor prema proizvodima izSrbije/Kosova, a CEFTA sporazum se ne primenjuje zbog ne ‐poverenja i nedovoljne saradnje. Kao posledica ovakvog stanjapotrošači, proizvođači i trgovci su na gubitku, koji iznosi de ‐setine miliona evra.I pored brojnih prepreka postoji šansa da se unapredi trgovinapoljoprivrednim proizvodima od koje bi korist imali i proizvođačii potrošači Srbije i Kosova. Ova saradnja će se brže odvijati ukolikose što pre oba tržišta pridruže tržištu EU, pronađu novi potrošačidodavanjem vrednosti proizvodnima, inicira stvaranjepoverenja i saradnje međusobnim posetama i poljoprivrednika,preduzetnika i biznismena, otklanjanjem prepreka na koje ukazujuoni koji već posluju zajedno, poštovanjem standarda be ‐zbednosti hrane kao i unapređenjem i izgradnjom infrastrukturei to ne samo saobraćajne nego i institucionalne.