SRB-KOS_SRP_web

7. POSTOJI ŠANSAVećina dokumenata sa Kosova nisu priznata od strane srpskihvlasti čak iako ispunjavaju standardnu formu koju zahteva EU.Za obe zemlje je bitno da se smanje administrativni zahtevi, ada se primene mere bezbednosti prehrambenih proizvoda kakobi se zaštitili potrošači u obe zemlje. Jedan deo pregovaračkogprocesa bi trebalo da bude i postizanje dogovora o dokume ‐ntima koji će se koristiti u slobodnoj trgovini kao i boljatrgovinska saradnja između Kosova i Srbije.Umesto zaključkaNerazrešeni politički odnosi između Srbije i Kosova, kao i efektiovakvog nedefinisanog stanja sprečavaju međusobnu ekono ‐msku saradnju. Ipak, postoje vrlo jasne poruke i akcije od straneKosova i Srbije da se situacija ovako nedefinisanih odnosa želire šiti. Dijalog je uspostavljen i vodi se s željom obe strane da seodnosi definišu i ubrzaju evropske integracije.Poljoprivrede Srbije i Kosova imaju sličnosti pošto pripadaju istojregiji i potiču iz istog političkog i ekonomskog sistema. Ipak,postoje i značajne razlike uslovljane prvenstveno zemljišnim iljudskim potencijalima ali isto tako i religijskim i običajnimnasleđima. Ove razlike su se uvek nadomešćivale kroz trgovinupoljoprivrednim proizvodima koja nije bila registrovana zvani čno,ali se uvek znalo da je Vojvodina glavni snadbevač Kosova hranom.Proizvodnja na Kosovu ima dobre trendove jer Kosovo beležiznačajan rast poljoprivredne proizvodnje čak i kad se uzmu uStudija „Kepurdha“"Kepurdha" je lokalna firma u Kamenici, u opštini koja se nalazina istoku Kosova. Kamenica je mali grad i ujedno i opština u kojojnema više od 50.000 stanovnika. Opštinu karakterišu planinskapodručja na kojima je većina terena pokrivena nižim planinama,i koja su bogata prirodnim bogatstvima sa veoma malo indistrijskeproizvodnje. Stanovništvo Kamenice je u opadanju svakog danazbog problema kao što su nezaposlenost i migracije u veće centre."Kepurdha" prerađuje prehrambene proizvode i ujedno je icentar za sakupljanje koji je osnovan ranih devedesetih. Tokomprvih godina rada, ova firma se fokusirala na skupljanje diviljihpečurki u šumi, kao što su Boletus Edulis i Chantarelle. Količinesa kojima je radila ova firma su bile veoma male do 2000. godine.Tokom te godine "Kepurdha” je proširila svoje poslovanjena proizvodnju šampinjona i proširila je asortiman sakupljanihproizvoda kao što su borovnice, šipurak, klek a itd. Firma sarađujesa oko 700 sakupljača, koji dostavljaju svoje proizvode."Kepurdha" se bavi sušenjem ili zamrzavanjem sa kupljenihproizvoda, što je neka vrsta poluobrade i tako ih plasira na tržište.Količina poluobrađene robe je oko 300 tona godišnje.Firma se takođe bavila proizvodnjom zimnice kao što su kiselikrastavci, feferoni, ajvar itd. ali je u pitanju više bio kapacitetjednog domaćinstva u pogledu količine i tržišta.Tokom godina rada, glavno tržište za prodaju robe je bilo tržišteu Srbiji. Firma najviše iskustva ima u skupljanju i prodajidivljih pečurki većim otkupnicima u Srbiji za dalju prodaju uItaliji, Francuskoj ili drugim zemljama zapadne Evrope. Firmatradicionalno radi sa i uz posredovanje firmi iz Srbije, kojepredstavljaju dalje trgovačke kanale ili vrše dalju preradu ukompanijama u Srbiji.Zastoj u saradnji i glavne komplikacije su se javile 2008. godinekada je Kosovo proglasilo nezavisnost i trgovina između Kosovai Srbije je skoro u potpunosti stala, skoro sva razmena dobarai ljudi. U toku ovog vremena, "Kepurdha" je trgovala nataj način što je menjala i krivotvorila dokumente za proizvodesa Kosova. Tokom 2012. godine situacija se značajno popravilasa dijalogom i dogovorima između ove dve zemlje, što je "Kepurdhi"vratilo na tržište i otvorilo im nove tržišne prilike. U2012. godini "Kepurdha" je prodala oko 100 tona prerađivačuvoća iz Srbije ‐ Nektaru. I ovde se "Kephurda" suočila sa gubicimajer u mnogim slučajevima produžavanje pograničnih proceduradovelo je do smanjenja količine zbog činjenice da jeroba koja se prevozi zamrznuta. Kvalitet robe je takođe veomasmanjen. G. Krasnići tvrdi i da on sve više izbegava da putujeu Srbiju pošto ga to košta više od 100 evra po danu, ako negdeputuje sa kosovskim tablicama. "Paradoksalno je da je pre potpisivanjasporazuma o slobodi kretanja, za vozila registrovanana Kosovu prilikom prelaska granice u Srbiju plaćano 25 evraza privremene tablice. Sada nema logike i sa sporazumom tokošta više nego četiri puta više“, rekao je g. Krasnići.51