SRB-KOS_SRP_web

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA48Što pre ući u EUObe zemlje streme istom cilju, a to je da postanu članovi EU.Prepreke koje stoje ispred obe zemlje su iste kao što su i uslovipodjednako teški i zahtevaju angažovanje i javnog i privatnogsektora.Evropska unija predstavlja najvažnije tržište za izvoz prehra ‐mbenih proizvoda, a trgovinske pogodnosti su stvorile pogodnookruženje za porast izvoza. Srbija (od 1. marta 2012.) je dobilastatus zvaničnog kandidata za ulazak u EU, a Kosovo je potenci ‐jalni kandidat. Kosovo je podnelo prijavu za članstvo, ali još uveknije dobilo status zemlje kandidata.Kosovo i Srbija su zainteresovani da se pridruže EU, a umeđuvremenu obe zemlje pokušavaju da nađu i distribuirajuinformacije farmerima i trgovcima u pogledu tržišnih zahtevazemalja EU. U početnoj fazi, mogli bismo da se pozabavimo pi ‐tanjima proizvodnje i marketinga u vezi sa standardima EU kojise moraju ispuniti u budućnosti.Tržište EU je jedno od najvećih, ali i najkonkurentnijih tržišta sabogatim ali vrlo zahtevnim kupcima u pogledu zdravstvenebezbednosti i kvaliteta. Zato ovo tržište predstavlja veliku šansu,ali traži puno znanja i ulaganja. Ipak, nema dileme da je pristupEU jedan od najboljih stimulansa za unapređenje proizvodnje.Iskustvo novih zemalja članica pokazuje da se prihod poljopri vre ‐dnika, nivo investicija i trgovina značajno poveća, kako u pre ‐dpristupnom periodu tako i nakon pristupa. Nema razloga da takone bude i sa Srbijom i Kosovom. Dodatno, postankom jedinst ‐venog tržišta trgovinske barijere koje danas postoje će nestati.Zato verovatno najbolje što može da se desi i da unapredi trgovinuizmeđu Srbije i Kosova jeste da obe zemlje postanu članice EU.Pronalaženje tržišta i unapređenjevrednosti poljoprivrednih proizvodaKako bi se farmeri i poljoprivredna preduzeća bolje upoznali ipripremili za konkurenciju, potrebno je da se sprovedu boljeprocene tržišta za svaki od sektora, pod‐sektora i vrednosnih lanacapoljoprivrede, diverzifikacije proizvoda i unapređenih tr žišnih vezaposebno u veletrgovinskim lancima i lancima super marketa.Generalno, troškovi proizvodnje u regiji nisu ko mpe titivini upoređenju sa EU, delom zbog manjih parcela koje imaju far meri,te zbog visokih subvencija u zemljama EU.Bitno je da se nastavi sa radom kako bi se unapredile trgovinskeprakse i primena trgovinskog sporazuma CEFTA, potraga za višeinformacija o tržištma u regionu i EU, te jačanje regionalnetržišne saradnje pre napada na tržišta u EU.U isto vreme, neophodno je obezbediti više informacija lo ‐kalnim investitorima, dijaspori i međunarodnim investitorima ida se da prioritet potencijalnim invstitorima koji su zaintere ‐sovani za preradu domaćih poljoprivrednih proizvoda.Kao drugo, nakon pronalaska tih informacija, potrebno ih jedistribuirati farmerima i trgovcima u vezi sa tržišnim zahtevimau zemljama EU, počev od zemalja u regionu, pa dalje. Kada je upitanju izvoz u EU, ovi proizvodi moraju da poseduju sertifikat ineophodna je strožija kontrola kvaliteta proizvoda. To znači daproizvodi moraju biti proizvedeni u skladu sa poslovanjemdobrog farmera koje je moguće dokazati i proveriti. Operaterise moraju podržati u postavljanju sopstvenih (internih) standar ‐da za kvalitet izvoza kako bi se popravio status ove regije kaopouzdanog dobavljača. Biće od velike važnosti da učimo jedniod drugih tokom ovog procesa pošto će nam to pomoći dazauzmemo bolju poziciju.Organizovati međusobne posetenaprednih poljoprivrednih grupa i preduzećaU delu procesa koji prethodi priključivanju EU moraju seorganizovati međusobne posete naprednijih poljoprivrednihgrupa i preduzeća kako bi jedni od drugih učili o najboljimpraksama u poljoprivredi i trenutnoj situaciji u vezi sa pristupa ‐njem EU. Farmeri sa Kosova i poljoprivredna preduzeća sa Koso ‐va redovno posećuju Srbiju i u poslednjih nekoliko godinaredo vno učestvuju na Sajmu u Novom Sadu. U međuvremenusu uspostavljeni redovni kontakti između trgovaca na osnovupotražnje različitih proizvoda zavisno od potreba tržišta. Srpskefirme vide Kosovo kao mesto gde mogu da nabave sirovine zapreradu i kao potencijalno tržište na kojem mogu da prodajusvoje proizvode. Trenutno prerađivači iz Srbije kupuju crvenupapriku na Kosovu i šumske borovnice za proizvodnju soka.Organizovanije posete bi mogle da doprinesu razvoju boljih