SRB-KOS_SRP_web

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA26tržišta je vrlo jasan i kada se pogleda pšenica i brašno. Situacijasa kukuruzom je donekle drugačija, jer od porasta cene hraneporasle su površine pod kukuruzom u CEFTA regionu (naročitou Srbiji), ali ne u toj meri koja bi zadovoljila tražnju za njim, akoja je pre svega kreirana povećanom izvoznom tražnjom. Najsigurnijii najprofitabilniji izvozni kanal za kukuruz iz Srbije jepreko rumunske luke Konstanca, koristeći plovni transport Dunava.Ovaj kukuruz se zatim distribuira prvenstveno na SrednjemIstoku ali i određene količine na Sredozemlje kroz luke.Znači, ako bi trgovci sa Kosova odlučili da kupuju kukuruz mimoSrbije verovatno bi se našli u situaciji da isto uvoze kukuruz izSrbije samo pošto proputuje hiljade kilometara. U isto vremezbog toga što je Kosovo uvelo PDV na kukuruz, a nema PDV zastočnu hranu, kukuruz se više uvozi kao stočna hrana.Kukuruz u ukupnoj vrednosti uvoza Kosova je značajno manjezastupljen nego pšenica ‐ negde oko 4 puta se više uvozi pšenicanego kukuruz. Znajući da Kosovo u najvećoj meri ne uspeva dau obe ove kulture ostvari samodovoljnost, tj. da je proizvodnjadaleko ispod domaće potražnje, vidi se i koliko je mala proizvodnjamesa. S druge strane, Srbija četiri puta više izvozi kukuruznego pšenicu. Ovoliko značajan izvoz kukuruza iz Srbije i rastproizvodnje, koji se javlja od kada su svetske cene porasle, ukazujeda se Srbija sve više okreće proizvodnjama koje imaju nižuukupnu vrednost na račun proizvodnji sa kojima je mogućeostvariti značajno veću vrednost. Tako je danas učešće žitaricau ukupnoj vrednosti proizvodnje u Srbiji ubedljivo najveće odsvih evropskih zemalja (Srbija preko 34%, EU – 11,4%). Samo unekoliko zemalja EU učešće prelazi 20%. Primeri poslednjih godinagde površine pod kukuruzom rastu na račun ostalih kulturaje kratkoročno dobro, ali dugoročno se gube tržišta nekih drugihproizvoda sa kojima se može ostvariti veća vrednost proizvodnje.Tu se pre svega misli na proizvodnju povrća jer je udeo oveproizvodnje u Srbiji ubedljivo manji od svih NZČ (Srbija ‐ 5,4%,EU – 10.2%, NZČ – 15%).GRAFIKON 15Destinacije uvoza žitarica na KosovoIzvor: Carina Kosova100 %80 %60 %40 %20 %02006 2007 2008 2009 2010 2011Ostale zemlje Srbija CEFTA bez Srbije▪ ▪EU▪ ▪GRAFIKON 16Udeo izvoza žitarica iz Srbije u ukupnom izvozuCEFTA na Kosovo Izvor: Carina Kosova100 %95 %90 %85 %80 %2006 2007 2008 2009 2010 2011•Pšenica Ječam• • Kukuruz