SRB-KOS_SRP_web
SRB-KOS_SRP_web SRB-KOS_SRP_web
TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA3.1. ResursiSrbija ima proizvodne resurse,a Albanci su dobri trgovciPoljoprivreda Srbije i Kosova imaju dosta sličnosti pošto pripadajuistoj regiji i potiču iz istog političkog okruženja. Ipak, postojei značajne razlike uslovljane prvenstveno zemljišnim iljudskim potencijalima, ali isto tako i religijskim i običajnim nasleđima.Ove razlike su se uvek nadomešćivale kroz trgovinu poljoprivrednimproizvodima koja nije bila registrovana zvanično,ali se uvek znalo da je Vojvodina glavni snadbevač Kosova hranom.Zaista, dve pokrajine u SFRJ su imale sve što je onoj drugoj bilopotrebno, Vojvodina višak hrane i značajnu ponudu, a Kosovopotražnju. Važno je znati da je u to vreme ostala ponuda bila limitiranajer su postojale visoke carine koje su sprečavale da sehrana uvozi. Mnoge proizvodnje koje su tada postojale sada suznačajno smanjene u Vojvodini jer se pokazalo da u otvorenojutakmici Vojvodina nije konkurentna u tim proizvodnjama.Sa druge strane, Albanci su se najviše bavili trgovinom i u većinislučajeva kupovali su pretežno u Vojvodini, trgujući pritom i saostalim republikama. Voće i povrće koje se proizvedilo na Kosovuišlo je na tržišta širom Jugoslavije. Na većini pijaca u ex‐YUglavni trgovci su bili upravo Albanci sa Kosova. Albanci i Srbi susarađivali bez ikakvih problema i dominirali su tržištom, jer suIndikatori Cifre u Srbiji Cifre na Kosovu12Ukupna površina 8.851 miliona ha 1.098 miliona haZemljišni resursiBroj domaćinstava farmera*Poljoprivredni – 5.8 mil ha /oranica 5.1 mil ha / njive i bašte 3.3 mil ha631,122 (Zavod za statistiku),450.000 (MAFWM registar)poljoprivredno 570 000 ha /oranice 300 000 ha181,000Broj zaposlenih radnika u poljoprivredi 478,111 404,088Udeo zaposlenosti 21 %Ruralno stanovništvo44 % prema srpskim merama ioko 55‐60 % prema OECD60 %Udeo poljoprivrede u BDP 10.6% (2011) 12 % (2011)Poljoprivredni uvoz/izvoz (000 USD)Udeo uvoza i izvoza u ukupnojtrgovinskoj razmeniIzvoz 1,921.2 mil. evra (2011) /Uvoz 1,000.6 mil. evra (2011)Izvoz 16.31 %Uvoz 9.67 % (2011)Izvoz 25.8 mil. evra (2011) /Uvoz 560.1 mil. evraIzvoz 4 % ukupne trgovine24.4 % ukupnog uvoza (2011)Prosečna veličina farmi 4.5 ha (popis poljoprivredu 2012) 1.51 haGlavna proizvodnja premavrednosti proizvodnjeDistribucija vrednosti proizvodnjeprema podsektorimaSvinjsko meso, mlečni proizvodi, kukuruz,junetina, pšenicaBiljna proizvodnja = 72.17 %stočarstvo = 27.8 %Mlečni proizvodi, voće i povrće, pšenica,kukuruz
3. TRENDOVISrbi proizvodili hranu, a Albanci su je kao vešti trgovci prodavalina tržištu. Obe strane su verovale jedna drugoj, iako su uglavnomAlbanci unapred kešom plaćali robu, a čak i kad nije bilotako, Srbi su imali poverenje u svoje partnere, te su dobijali parena kraju sezone. Pretpostavlja se da neke od tih veza i daljefunkcionišu i da je saradnja nastavljena uprkos otežavajućim političkimokolnostima.3.2. Trendovi u ruralnom razvoju,demografiji...U siromašnim društvima kao što su Srbija i Kosovoraste značaj izdataka namenjenih hrani, a veća jetražnja za žitaricama nego za mesom, voćem ipovrćemNa potrošnju hrane utiču, pre svega, raspoloživa sredstva domaćinstva.Prilikom smanjenja prihoda u domaćinstvu rasteznačaj izdataka namenjenih ishrani. Tako je udeo hrane i pića upotrošačkoj korpi u Srbiji oko 40,3% dok je na Kosovu 43%.Ovako veliki procenti ukazuju ne samo na kvalitet ishrane negoi na druge aspekte života, jer što je životni standard veći udeohrane i pića se smanjuje u korist većeg udela obrazovanja, zdravstva,putovanja.U Srbiji je 10% stanovništva ispod linije apsolutnog siromaštva,dok se na Kosovu taj procenat kreće od 34 do 48 odsto za apsolutnosiromaštvo, a 12 do 18 odsto za ekstremno siromaštvo.Ovako veliki udeli siromaštva negativno utiču na konzumiranjehrane, kako količinski tako i na kvalitet.Pored uticaja prihoda na potrošnju potrebno je uzeti u obzir ipostojanje individualnih efekata kao što je vitalnost populacije.Dok je u Srbiji prosečna starost 41 godina, na Kosovu je to 26godina. Po starosnoj strukturi stanovništva, prema podacima za2010. godinu, u strukturi ukupnog stanovništva Srbije mladi do14 godina starosti učestvuju sa svega 15%, dok je u Kosovu njihovudeo 27,2%. Starijih od 65 godina u Srbiji je 18%, a na Kosovu6,7%. U Srbiji je u zadnjih 50 godina udeo mlade starosnegrupe u ukupnom stanovništvu smanjen za pola, dok se udeostarijeg stanovništva povećao 2,5 puta. Na Kosovu to nije slučaj.Pored toga, u Srbiji je zabeleženo smanjenje broja stanovnikaza oko 377.000 ljudi u periodu 2002 – 2011. dok je u istom perioduna Kosovu po zadnjem popisu zvanično ima manje stanovnikaza oko 200.000 ljudi (bez severnog dela).Ovakva demografska i ekonomska struktura stanovnika ukazujeda se tražnja za hranom smanjuje u Srbiji i Kosovu, i da je u obezemlje struktura potrošnje hrane izuzetno nepovoljna sa velikimučešćem žitarica, a malim povrća, voća i mesa. Situacija koja možeda popravi ovakve trendove jeste ostvarivanje ekonomskog rastaod 5 do 10 odsto godišnje, o čemu trenutno nema naznaka.U kriznim godinama povećava se i udeo iz sopstvene proizvodnjedomaćinstva što značajno utiče na tražnju za poljoprivrednimproizvodima, ali i globalno smanjenje konkurentnosti nanivou države.3.3. Trendovi u proizvodnjiKosovo ima dobre trendove, ali nema resurse te jedaleko od proizvodnje u Srbiji.Srbija ima resurse i dobre trendove, ali je još uvekdaleko od svojih konkurenata na tržištupoljoprivrednih proizvoda.U Srbiji, na Kosovu kao i na celom prostoru Zapadnog Balkanapoljoprivreda je više od proizvodnje hrane jer se za nju vezujuvelika očekivanja, a ponekad i neopravdana vera da ona trebada bude generator razvoja. Iako su se promene u sektoru većdesile (nove tehnologije koje su ušle sa stranim semenima, đubrivimai pesticidima, savremena mehanizacija, razvoj tržištakredita i tržišta zemljišta) prosečni nivo proizvodnje nije pratioočekivanja. Međutim, ukoliko se zanemare proseci i statistika,a poljoprivreda se sagleda kroz proizvođače koji su razumelivreme i iskoristili šanse, tada se i na Kosovu, a naročito u Srbijiprepoznaju poljoprivrednici koji su svoju poljoprivrednu proizvodnjuunapredili na nivo koji dostižu i najbolji evropski proizvođači.Ovi dobri poljoprivrednici su svedoci da postoji ogroman13
- Page 1: Trgovinapoljoprivrednimproizvodima
- Page 4 and 5: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 7: 1. UVODIstraživanje i studija "Pri
- Page 10 and 11: 8TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODI
- Page 13: 3. TRENDOVI3.1. Resursi 12• Srbij
- Page 17 and 18: 3. TRENDOVI15
- Page 19: 3. TRENDOVIproizvedeno 1,46 milijar
- Page 22 and 23: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 24 and 25: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 26 and 27: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 28 and 29: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 30 and 31: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 32 and 33: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 34 and 35: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 36 and 37: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 38 and 39: TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIM
- Page 41 and 42: 5. PREPREKE• Srbija ne priznaje K
- Page 43 and 44: 5. PREPREKE41
- Page 45: 5. PREPREKEu EU. U vreme kada je sk
- Page 49 and 50: 7. POSTOJI ŠANSA• Što pre ući
- Page 51 and 52: 7. POSTOJI ŠANSAtržišnih veza i
- Page 53 and 54: 7. POSTOJI ŠANSAVećina dokumenata
TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU <strong>SRB</strong>IJE I <strong>KOS</strong>OVA3.1. ResursiSrbija ima proizvodne resurse,a Albanci su dobri trgovciPoljoprivreda Srbije i Kosova imaju dosta sličnosti pošto pripadajuistoj regiji i potiču iz istog političkog okruženja. Ipak, postojei značajne razlike uslovljane prvenstveno zemljišnim iljudskim potencijalima, ali isto tako i religijskim i običajnim nasleđima.Ove razlike su se uvek nadomešćivale kroz trgovinu poljoprivrednimproizvodima koja nije bila registrovana zvanično,ali se uvek znalo da je Vojvodina glavni snadbevač Kosova hranom.Zaista, dve pokrajine u SFRJ su imale sve što je onoj drugoj bilopotrebno, Vojvodina višak hrane i značajnu ponudu, a Kosovopotražnju. Važno je znati da je u to vreme ostala ponuda bila limitiranajer su postojale visoke carine koje su sprečavale da sehrana uvozi. Mnoge proizvodnje koje su tada postojale sada suznačajno smanjene u Vojvodini jer se pokazalo da u otvorenojutakmici Vojvodina nije konkurentna u tim proizvodnjama.Sa druge strane, Albanci su se najviše bavili trgovinom i u većinislučajeva kupovali su pretežno u Vojvodini, trgujući pritom i saostalim republikama. Voće i povrće koje se proizvedilo na Kosovuišlo je na tržišta širom Jugoslavije. Na većini pijaca u ex‐YUglavni trgovci su bili upravo Albanci sa Kosova. Albanci i Srbi susarađivali bez ikakvih problema i dominirali su tržištom, jer suIndikatori Cifre u Srbiji Cifre na Kosovu12Ukupna površina 8.851 miliona ha 1.098 miliona haZemljišni resursiBroj domaćinstava farmera*Poljoprivredni – 5.8 mil ha /oranica 5.1 mil ha / njive i bašte 3.3 mil ha631,122 (Zavod za statistiku),450.000 (MAFWM registar)poljoprivredno 570 000 ha /oranice 300 000 ha181,000Broj zaposlenih radnika u poljoprivredi 478,111 404,088Udeo zaposlenosti 21 %Ruralno stanovništvo44 % prema srpskim merama ioko 55‐60 % prema OECD60 %Udeo poljoprivrede u BDP 10.6% (2011) 12 % (2011)Poljoprivredni uvoz/izvoz (000 USD)Udeo uvoza i izvoza u ukupnojtrgovinskoj razmeniIzvoz 1,921.2 mil. evra (2011) /Uvoz 1,000.6 mil. evra (2011)Izvoz 16.31 %Uvoz 9.67 % (2011)Izvoz 25.8 mil. evra (2011) /Uvoz 560.1 mil. evraIzvoz 4 % ukupne trgovine24.4 % ukupnog uvoza (2011)Prosečna veličina farmi 4.5 ha (popis poljoprivredu 2012) 1.51 haGlavna proizvodnja premavrednosti proizvodnjeDistribucija vrednosti proizvodnjeprema podsektorimaSvinjsko meso, mlečni proizvodi, kukuruz,junetina, pšenicaBiljna proizvodnja = 72.17 %stočarstvo = 27.8 %Mlečni proizvodi, voće i povrće, pšenica,kukuruz
Change language