SRB-KOS_SRP_web

Trgovinapoljoprivrednimproizvodima izmeđuSrbije i Kosova

Trgovinapoljoprivrednimproizvodima izmeđuSrbije i KosovaMART 2013.

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMAIZMEĐU SRBIJE I KOSOVAIzdavačHartefakt fondZa izdavačaAndrej NosovPodrškaBritanske ambasadeu Beogradu i PrištiniAutoriAlban IbrahimiDanijela BardićFatmir SelimiGoran ŽivkovIvana Dulić‐MarkovićNysrete Doda‐GashiPrevodShpend QamiliBojana BoškovićDizajn i tehnička pripremaMiroslav Dragin i Željko BodrožićŠtampaŠtamparija "Draslar partner"Tiraž300Hartefakt fondIvana Đaje 24/I11 000 BeogradTel: +381 11 3443 668E‐mail: info@heartefact.orgWeb: www.heartefact.orgTERMINOLOŠKA NAPOMENA:U studiji se umesto naziva: Kosmet, Kosovo i Metohija, Kosovo u skladu saUN rezolucijom 1244 i dr., koristi naziv „Kosovo“ kao najčešćeupotrebljavan termin u javnom diskursu. U albanskoj verziji teksta koristise termin koji odgovara standardima datog jezika.Studija je nastala uz podršku Britanskih amabasada u Beogradu i Prištini.Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora i Heartefakt fondai ne odražava nužno stavove britanske Vlade.

SADRŽAJ1. Uvod 52. Okruženje 73. Trendovi 114. Trgovina 195. Prepreke 396. Posledice 457. Postoji šansa 47

1. UVODIstraživanje i studija "Prilike i prepreke za unapređenje trgovinskerazmene poljoprivrednim proizvodima između Kosova i Srbije"realizovani su u okviru projekata "ReConnenction" Hartefakt Fo ‐nda, uz podršku Britanskih ambasada u Beogradu i Prištini.Rad na Studiji je počeo u oktobru 2012. godine, a završen je ufebruaru 2013. U istom periodu, tehnički pregovori između Kosovai Srbije pod pokroviteljstvom EU, podignuti su na najviši političkinivo. Intenzivni dijalog i procesi saradnje između Srbije iKosova na političkom nivou omogućiće i bolje razumevanje, komunikaciju,a i bolju ekonomsku razmenu između dva naroda.Studija je nastala kao nastavak intenzivne saradnje stručnjaka zapoljoprivredu Srbije i Kosova koja je počela sastancima i studijskimposetama u prethodnoj fazi projekta. Ona je rezultat potrebeda se ustanovi pravo stanje trgovine poljoprivrednimproizvodima između Kosova i Srbije. Nemera je bila identifikovatiprepreke i posledice prepreka koje ne dozvoljavaju bolju ekonomskusaradnju dve zajednice koje žive u susedstvu i upućenesu jedna na drugu. Rad na Studiji je bio ograničen određenimnedostacima, jer su podaci o trgovini između Kosova i Srbije dostupnisamo od Carine Kosova jer Carina Srbije ne beleži trgovinusa Kosovom, a međunarodne baze kao što je UNComtrade nesadrže podatke o Kosovu. Prema tome, korišćeni su svi drugi raspoloživipodaci, u slučaju Srbije to su zvanična statistika, Carina,FAO, UNComtrade, a u slučaju Kosova njihova statistika i Ca rina.Pored toga, bilo je gotovo nemoguće naći sagovornike koji suuključeni u trgovinu koji bi bili makar i anonimno predsta vljeni,pogotovo u Srbiji, zbog njihovog straha od moguće negativnepercepcije okruženja u kojem žive.Rezultati istraživanja u Studiji kao što su činjenice da na Kosovupoljoprivredna proizvodnja raste najbrže u regionu, da se najvišepoljoprivrednih proizvoda (žitarice, industrisjko bilje) uvoziupravo iz Srbije, te da je ona najznačajniji trgovinski partner Kosova,pokazuju da i pored svih zlih duhova prošlosti i sada šnjosti,realan život zahteva saradnju, rešavanje problema i na pre dak.Autori Studije su zajedničkim radom pokazali da je sve ovo mogućei biće zadovoljni ako Studija bude podsticaj za bolju saradnju,trgovinu ili sklanjanje prepreka za ekonomski napredak svihgrađana koji žive na Kosovu i u Srbiji. Oni veruju da je trgovinapoljoprivrednim proizvodima već uspostavila "ReConnenction"a koliko će veze biti stabilne i duge zavisiće od uklanjanja prepre ‐ka koje ih ometaju.5

2. OKRUŽENJE2.1. Političko okruženje 42.2. Ekonomsko okruženje 4

8TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA

2.1. Političko okruženjeNajveći politički problem Srbije je Kosovo, dok je Kosova ‐ Srbija.Nerazrešeni odnosi, kao i propratni efekti ovakvog nedefinisanogstanja sprečavaju zemlje da idu napred punim kapacitetima.Ipak, Kosovo nije jedini problem Srbiji, kao što i Kosovo ima čitavniz drugih političkih problema. Ti problemi su karakteristični zamlade demokratije i uspostavljanje višepartijskog parlamentarnoguređenja. Za brojne probleme i neuspehe prilikom izgradnjepolitičkog sistema i vladavine prava izgovori se traže u komplikovanimodnosima u regionu.Ipak postoje vrlo jasne poruke i akcije od strane Kosova i Srbijeda se situacija nedefinisanih odnosa želi rešiti. Dijalog je uspostavljen,vođen je željom obe strane da se odnosi definišu i ubrzajuEvropske integracije.Nema dileme da je konflikt između Kosova i Srbije prošao svojunajgoru fazu isto kao što nema dileme da će proći još puno vremenada se uspostave odnosi koji karakterišu odnose dobrih susedakoji imaju puno toga zajedničkog – pre svega mogućnosttrgovine na obostranu korist.2.2. Ekonomsko okruženjePo doing buisness izveštaju Svetske banke, Srbija se nalazi na 86,a Kosovo na 98. mestu od ukupno 185 zemalja po kreiranju poslovnogokruženja. Sve zemlje regiona ‐ Makedonija, Hrvatska,Albanija, Crna Gora ‐ su bolje plasirane, sem Bosne i Hercegovine.Očigledno da ima još puno prostora da se napreduje u kreiranjuekonomskog okruženja koje će prvenstveno bitiprepoznato od stranih investitora, ali i biti na usluzi onima kojidanas posluju u Srbiji i Kosovu.Proces pristupanja ovih zemalja EU je značajan stimulans za unapređenjesvih aspekata koji utiču na ekonomsko okruženje, biloda su direktno prepoznati kao deo ekonomskog okruženja kaošto su: monetarna stabilnost, inflacija, poreski sistem, prirodni iljudski resursi, efikasna administracija i dr. ili da imaju indirektanali značajan uticaj kao: vladavina prava, funkcionalan politički sistemi sl. Srbija je u EU integracijama odmakla dalje od Kosova i2. OKRUŽENJEtrenutno čeka dobijanje datuma za početak pregovora, dok Kosovočeka potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.Oba ova procesa su uslovljena napretkom u pregovorima koji sevode između Srbije i Kosova.Ovi procesi se dešavaju u vremenu kada je i ceo svet pogođenekonomskom krizom, započetom 1998. godine i koja sličnim intenzitetomtraje i utiče na ekonomije svih zemalja u svetu. Srbijai Kosovo nisu izuzetak, naprotiv, duboko su im pogođeni finansijskii realan sektor, a posredno i poljoprivreda kroz smanjenu tražnju,nedostatak obrtnog kapitala i smanjenje investicija.Svetska kriza je imala veliki efekat na EU. Najpre na način da suodređene zemlje imale problema da servisiraju dugove, a posledičnoi na povećanje nepoverenja među državama članicama iprema novim pristupima. Pošto je Srbiji i Kosovu politički cilj, alii najveći ekonomski stimulans pristup EU, kriza utiče znatno naregion, a posredno i na ekonomije i odnose između Kosova i Srbije.Porast cena hrane započet 2008. godine, koji sa manjim ili većimoscilacijama traje i danas, u velikoj meri uticao je na Kosovo i Srbiju.Prvenstveno da Srbija kao neto izvoznik ostvari povećanjeizvoza i ukupne vrednosti proizvodnje, a proizvođači veći prihod,dok je Kosovo kao značajan uvoznik hrane povećalo uvoz. Zanimljivoje da su cene hrane rasle brže u Srbiji nego na Kosovu,tako su od januara 2012. godine cene hrane u Srbiji porasle značajnoviše nego u regionu, a u periodu od oktobra 2011. do oktobra2012. godine one su porasle za 17%. Cene hrane na Kosovusu porasle u peridu za oktobar 2011. do oktobra 2012. za oko3%. Osnovni razlog za ovo treba tražiti u činjenici da je Srbija zarazliku od Kosova još uvek zaštićeno tržište kako carinskim takoi vancarinskim merama i da se usled povećane izvozne tražnjestvorio nedostatak robe na domaćem tržištu.Pored ovih osnovnih procesa koji utiču na ekonomije, poljoprivredui odnose između Kosova i Srbije i ostali procesi imaju svojznačajan uticaj, kao što su: ulazak Hrvatske u EU, promene klime,porast cena inputa za poljoprivrednu proizvodnju (goriva, đubriva..)i drugo.9

3. TRENDOVI3.1. Resursi 12• Srbija ima proizvodne resurse, a Albanci su dobri trgovci 123.2. Trendovi u ruralnom razvoju, demografiji... 13• U siromašnim društvima kao što su Srbija i Kosovo raste značaj izdataka namenjenih hrani,a veća je tražnja za žitaricama nego za mesom, voćem i povrćem 133.3. Trendovi u proizvodnji 13• Kosovo ima dobre trendove, ali nema resurse te je daleko od proizvodnje u Srbiji 13• Srbija ima resurse i dobre trendove, ali je još uvek daleko od svojih konkurenata na tržištupoljoprivrednih proizvoda 13

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA3.1. ResursiSrbija ima proizvodne resurse,a Albanci su dobri trgovciPoljoprivreda Srbije i Kosova imaju dosta sličnosti pošto pripadajuistoj regiji i potiču iz istog političkog okruženja. Ipak, postojei značajne razlike uslovljane prvenstveno zemljišnim iljudskim potencijalima, ali isto tako i religijskim i običajnim nasleđima.Ove razlike su se uvek nadomešćivale kroz trgovinu poljoprivrednimproizvodima koja nije bila registrovana zvanično,ali se uvek znalo da je Vojvodina glavni snadbevač Kosova hranom.Zaista, dve pokrajine u SFRJ su imale sve što je onoj drugoj bilopotrebno, Vojvodina višak hrane i značajnu ponudu, a Kosovopotražnju. Važno je znati da je u to vreme ostala ponuda bila limitiranajer su postojale visoke carine koje su sprečavale da sehrana uvozi. Mnoge proizvodnje koje su tada postojale sada suznačajno smanjene u Vojvodini jer se pokazalo da u otvorenojutakmici Vojvodina nije konkurentna u tim proizvodnjama.Sa druge strane, Albanci su se najviše bavili trgovinom i u većinislučajeva kupovali su pretežno u Vojvodini, trgujući pritom i saostalim republikama. Voće i povrće koje se proizvedilo na Kosovuišlo je na tržišta širom Jugoslavije. Na većini pijaca u ex‐YUglavni trgovci su bili upravo Albanci sa Kosova. Albanci i Srbi susarađivali bez ikakvih problema i dominirali su tržištom, jer suIndikatori Cifre u Srbiji Cifre na Kosovu12Ukupna površina 8.851 miliona ha 1.098 miliona haZemljišni resursiBroj domaćinstava farmera*Poljoprivredni – 5.8 mil ha /oranica 5.1 mil ha / njive i bašte 3.3 mil ha631,122 (Zavod za statistiku),450.000 (MAFWM registar)poljoprivredno 570 000 ha /oranice 300 000 ha181,000Broj zaposlenih radnika u poljoprivredi 478,111 404,088Udeo zaposlenosti 21 %Ruralno stanovništvo44 % prema srpskim merama ioko 55‐60 % prema OECD60 %Udeo poljoprivrede u BDP 10.6% (2011) 12 % (2011)Poljoprivredni uvoz/izvoz (000 USD)Udeo uvoza i izvoza u ukupnojtrgovinskoj razmeniIzvoz 1,921.2 mil. evra (2011) /Uvoz 1,000.6 mil. evra (2011)Izvoz 16.31 %Uvoz 9.67 % (2011)Izvoz 25.8 mil. evra (2011) /Uvoz 560.1 mil. evraIzvoz 4 % ukupne trgovine24.4 % ukupnog uvoza (2011)Prosečna veličina farmi 4.5 ha (popis poljoprivredu 2012) 1.51 haGlavna proizvodnja premavrednosti proizvodnjeDistribucija vrednosti proizvodnjeprema podsektorimaSvinjsko meso, mlečni proizvodi, kukuruz,junetina, pšenicaBiljna proizvodnja = 72.17 %stočarstvo = 27.8 %Mlečni proizvodi, voće i povrće, pšenica,kukuruz

3. TRENDOVISrbi proizvodili hranu, a Albanci su je kao vešti trgovci prodavalina tržištu. Obe strane su verovale jedna drugoj, iako su uglavnomAlbanci unapred kešom plaćali robu, a čak i kad nije bilotako, Srbi su imali poverenje u svoje partnere, te su dobijali parena kraju sezone. Pretpostavlja se da neke od tih veza i daljefunkcionišu i da je saradnja nastavljena uprkos otežavajućim političkimokolnostima.3.2. Trendovi u ruralnom razvoju,demografiji...U siromašnim društvima kao što su Srbija i Kosovoraste značaj izdataka namenjenih hrani, a veća jetražnja za žitaricama nego za mesom, voćem ipovrćemNa potrošnju hrane utiču, pre svega, raspoloživa sredstva domaćinstva.Prilikom smanjenja prihoda u domaćinstvu rasteznačaj izdataka namenjenih ishrani. Tako je udeo hrane i pića upotrošačkoj korpi u Srbiji oko 40,3% dok je na Kosovu 43%.Ovako veliki procenti ukazuju ne samo na kvalitet ishrane negoi na druge aspekte života, jer što je životni standard veći udeohrane i pića se smanjuje u korist većeg udela obrazovanja, zdravstva,putovanja.U Srbiji je 10% stanovništva ispod linije apsolutnog siromaštva,dok se na Kosovu taj procenat kreće od 34 do 48 odsto za apsolutnosiromaštvo, a 12 do 18 odsto za ekstremno siromaštvo.Ovako veliki udeli siromaštva negativno utiču na konzumiranjehrane, kako količinski tako i na kvalitet.Pored uticaja prihoda na potrošnju potrebno je uzeti u obzir ipostojanje individualnih efekata kao što je vitalnost populacije.Dok je u Srbiji prosečna starost 41 godina, na Kosovu je to 26godina. Po starosnoj strukturi stanovništva, prema podacima za2010. godinu, u strukturi ukupnog stanovništva Srbije mladi do14 godina starosti učestvuju sa svega 15%, dok je u Kosovu njihovudeo 27,2%. Starijih od 65 godina u Srbiji je 18%, a na Kosovu6,7%. U Srbiji je u zadnjih 50 godina udeo mlade starosnegrupe u ukupnom stanovništvu smanjen za pola, dok se udeostarijeg stanovništva povećao 2,5 puta. Na Kosovu to nije slučaj.Pored toga, u Srbiji je zabeleženo smanjenje broja stanovnikaza oko 377.000 ljudi u periodu 2002 – 2011. dok je u istom perioduna Kosovu po zadnjem popisu zvanično ima manje stanovnikaza oko 200.000 ljudi (bez severnog dela).Ovakva demografska i ekonomska struktura stanovnika ukazujeda se tražnja za hranom smanjuje u Srbiji i Kosovu, i da je u obezemlje struktura potrošnje hrane izuzetno nepovoljna sa velikimučešćem žitarica, a malim povrća, voća i mesa. Situacija koja možeda popravi ovakve trendove jeste ostvarivanje ekonomskog rastaod 5 do 10 odsto godišnje, o čemu trenutno nema naznaka.U kriznim godinama povećava se i udeo iz sopstvene proizvodnjedomaćinstva što značajno utiče na tražnju za poljoprivrednimproizvodima, ali i globalno smanjenje konkurentnosti nanivou države.3.3. Trendovi u proizvodnjiKosovo ima dobre trendove, ali nema resurse te jedaleko od proizvodnje u Srbiji.Srbija ima resurse i dobre trendove, ali je još uvekdaleko od svojih konkurenata na tržištupoljoprivrednih proizvoda.U Srbiji, na Kosovu kao i na celom prostoru Zapadnog Balkanapoljoprivreda je više od proizvodnje hrane jer se za nju vezujuvelika očekivanja, a ponekad i neopravdana vera da ona trebada bude generator razvoja. Iako su se promene u sektoru većdesile (nove tehnologije koje su ušle sa stranim semenima, đubrivimai pesticidima, savremena mehanizacija, razvoj tržištakredita i tržišta zemljišta) prosečni nivo proizvodnje nije pratioočekivanja. Međutim, ukoliko se zanemare proseci i statistika,a poljoprivreda se sagleda kroz proizvođače koji su razumelivreme i iskoristili šanse, tada se i na Kosovu, a naročito u Srbijiprepoznaju poljoprivrednici koji su svoju poljoprivrednu proizvodnjuunapredili na nivo koji dostižu i najbolji evropski proizvođači.Ovi dobri poljoprivrednici su svedoci da postoji ogroman13

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVAprostor za unapređenje poljoprivrede u Srbiji i Kosovu povećanjemprinosa, kontrolom troškova, prebacivanjem na visokokvalitetneproizvode putem prerade i marketinga.Najveće udele u strukturi biljne poljoprivredne proizvodnje u Srbijiimaju žitarice i industrijsko bilje, dok je na Kosovu udeo žitaricajoš izraženiji. Naravno da ovako visok udeo žitarica ima za posledicusmanjenje udela drugih sektora, po pravilu onih sa većomvrednošću kao što su voće i povrće. Tako proizvodnja voća i povrćau poljoprivredi Srbije učestvuje sa oko 20%, dok na Kosovu u strukturibiljne proizvodnje voće i povrće čini manje od 10%.U Srbiji poslednjih godina zabeležen je rast u proizvodnji žitarica,pre svega zahvaljujući većoj proizvodnji kukuruza. Slični trendoviprisutni su i u CEFTA regionu, NZČ i na nivou cele EU (rast je bioprisutan, ali je manji nego na nivou sveta). U Srbiji se godišnjeu proseku proizvede 6 miliona tona kukuruza na oko 1,2 milionahektara (ha). Prosečni prinosi u Srbiji iznose 4,9 tona, a u Vojvodini5,7 tona po hektaru. U Srbiji se godišnje u proseku proizvedeoko 2 miliona tona pšenice, na oko 528 hiljada ha, a uVojvodini oko milion tona na 271 hiljada ha. Ostvareni prosečniprinosi u Srbiji iznose 3,6 t, a u Vojvodini 4 t po hektaru.Na Kosovu je zabeležen porast površina na kojima se uzgajajužitarice sa 102 hiljade hektara, koliko je zabeleženo 2007. godine,na 160 hiljada hektara u 2011. godini. Na osnovu izveštajaiz 33 opštine na Kosovu, te u skladu sa MAFRD 1 , ove jeseni jezasejano 92.206 hektara, od čega je 86.684 hektara zasejano14GRAFIKON 1Prosečna poljoprivredna proizvodnja u Srbiji iKosovu u poređenju sa NZČ i EU(rast u svetu = 0, 2006 – 2010.) Izvor: FAO12%10%8%6%4%2%0-2%GRAFIKON 2100 %90 %80 %70 %60 %50 %40 %30 %20 %10 %0Srbija NZČ• • • EU-5% 0 5% 10% 15% 20%•KosovoKosovo beleži najveći rast poljoprivredne proizvodnje ali morase uzeti u obzir niska polazna osnovaStruktura proizvodnje izabranih grupaproizvoda (prosek za period 2006 – 2011.) Izvor: FAOKosovo Srbija CEFTA NZČ EU 15 SvetIndustrijsko bilje Meso i mleko Povrće▪VoćeŽitarice▪ ▪1MAFRD – Ministry of agriculture, forestry and Rural Development

3. TRENDOVI15

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA16pšenicom. U poređenju sa prošlom godinom, ovaj broj je viši zanekih 3.000 hektara, 2.607 je zasejano ječmom, 1.322 raži, a1.503 je zasejano krmivom. Prosečni prinos pšenice iznosi između3,5 do 4 tone po hektaru.U Srbiji raste proizvodnja industrijskog bilja sa prosečnom stopomrasta od 2% godišnje u odnosu na svet. U Vojvodini, u proseku,najviše raste proizvodnja soje. U Srbiji je u 2011. godiniproizvedena 441 hiljada tona soje, na oko 165 hiljada ha i 2,8miliona tona šećerne repe. Proizvodnja šećera u Srbiji iznosiprosečno 480 hiljada tona. Prosečna stopa rasta proizvodnje šećerau periodu 2006 ‐ 2010. iznosila je 2,5% što je iznad prosekaCEFTA zemalja. Kosovo nema proizvodnju industrijskog bilja,samim tim ni preradu.Modernizacija i intenzifikacija voćarske proizvodnje i u Srbiji ina Kosovu se dešava, ali ona nije dovoljna da uhvati korak seevropskim voćarima. Srbija ima negativnu stopu rasta proizvodnjevoća od ‐4,2% u odnosu na svet, iako period posle 2006.godine karakterišu pozitivni trendovi u proizvodnji i trgovinivoćem u svetu, naročito jabukom, malinom, trešnjom i šljivomi periodično ostalim koštičavim voćem (breskvom, nektarinomi kajsijom). Razlog je pre svega otvaranje novih tržišta, prvenstvenoruskog, ali intenzivna zamena starih zasada sa modernizovanim,savremenim zasadima jabuke, breskve, pa i šljive.Poseban značaj u Srbiji ima proizvodnja maline. I na Kosovu jezabeležen porast u proizvodnji voća. U skorije vreme je napravljenonekoliko velikih voćnih plantaža uključujući voćnjake firmiMOEA i SOK Food, koje su zajednički kupile 300 hektara nekadašnjegdržavnog zemljišta, na kojem su naknadno posadili sadnicevoća: jabuke, nektarine, breskve i kruške. Zahvaljujućiintenzivnom radu, veliki proizvođači voća sada mogu da odgovorena potražnju lokalnih supermarketa, koji traže stalne, velikekoličine svežeg voća. Pojavom velikih proizvođača, koji su povezanisa lokalnim supermarketima, mnogi manji lokalni poljoprivrednicisada prodaju svoje voće ovim velikim proizvođačima ina taj način se probijaju u veće prodavnice, koje inače ne bi biledostupne malom proizvođaču.Naročito poslednjih godina primetno je značajno zaostajanje Srbijei Kosova za zemljama EU u proizvodnji povrća, posebno nekvarljivogi onog pripremljenog za prodaju u supermarketu kojizahteva kontinuitet u isporuci, kvalitetno pakovanje, ujednačenizgled i kvalitet. Iskustva NZČ pokazuju da pored proizvodnjesvinjskog mesa, povrće je sektor koji ima najviše problema dazadrži postojeću proizvodnju u periodu pred i posle pristupanjaEU. Kod povrća je situacija komplikovanija usled velikog brojarazličitih tipova povrća, ali i jednostavnija, jer gotovo sve vrsteimaju isto pravilo ‐ da se uvoz dešava usled nemogućnosti čuvanjapovrća (kod teško kvarljivog povrća) ili u vremenu kadanema proizvodnje (kod lako kvarljivog). Druga karakteristikaproizvodnje povrća u Srbiji i Kosovu je velika dualnost u proizvodnjijer postoji mali broj velikih profesionalnih proizvođača iveliki broj malih proizvođača, što dovodi do oscilacija u obimuproizvodnje i prinosima. Ipak, Srbija još uvek zadržava određeninivo proizvodnje: krompira 892 hiljade tona, 140 hiljada tonacrnog luka, 182 hiljade tona paradajza, 145 hiljada tona paprike.Proizvodnja na Kosovu je značajno manja i iznosi 155.380 tonakrompira, 22.050 tona crnog luka, 42.900 tona paradajza i70.000 tona paprike.Sektor proizvodnje mleka je zadržao proizvodnju (ili blago smanjiou slučaju Srbije), ali na račun smanjenja broja mlečnih kravai smanjenja broja farmera. U zemljama regiona došlo je do značajnogpovećanja produktivnosti i unapređenja prerade. Ipak, ipored toga zemlje regiona (izuzev Hrvatske) imaju izuzetno maluprosečnu veličinu mlečnih farmi, visok procenat udela mlekakoje se ne otkupljuje kroz mlekare, nizak procenat ekstra i I klasemleka i veliki broj malih mlekara. U Srbiji je, u 2011. godini,GRAFIKON 3Trend proizvodnje najzastupljenijih vrsta žitarica(2007 – 2011.) Izvor: FAO i SOK32,521,510,502007 2008 2009 2010 2011• Kosovo• Srbija• NZČ• EU• Svet

3. TRENDOVIproizvedeno 1,46 milijardi litara mleka, od čega je 98% kravlje.Prinosi kravljeg mleka po grlu iznose u proseku 2.793 litra pogrlu godišnje. Mlečna industrija na Kosovu je pokazala napredaku poslednjih nekoliko godina pošto je broj mlečnih krava porastaoza otprilike 5%. Prinos mleka po grlu se, iako još uvek nizaku odnosu na zapadne standarde, popravio, pošto je sve više farmeraupoznato sa unapređenim sistemom ishrane i praksomupravljanja mlekarskom proizvodnjom. Prerađivači mleka, nekadaprisutni u malom broju na Kosovu, proširili su svoju proizvodnjui sada otkupljuju veće količine sirovog mleka od malihfarmera. Sada se nešto više od 20% sirovog mleka prerađuje,što je više u odnosu na 10% što je zabeleženo 2008. godine. Povezivanjemalih farmera sa ovim sve razvijenijim prerađivačimamleka je obezbedilo značajan izvor prihoda za mnoga seoskagazdinstva.17GRAFIKON 4Trend proizvodnje izabranih vrsta voća(2007 – 2011.) Izvor: FAO i SOKGRAFIKON 5Trend proizvodnje izabranih vrsta povrća(2007. – 2011.) Izvor: FAO i SOK2,521,510,502007 2008 2009 2010 2011• Kosovo• Srbija• NZČ• EU• Svet2,521,510,502007 2008 2009 2010 2011• Kosovo• Srbija• NZČ• EU• Svet

4. TRGOVINA4.1. Ukupna trgovina poljoprivrednim proizvodima 20• I pored svih prepreka, na Kosovo se uvozi najviše poljoprivrednih proizvoda iz Srbije 20• Za Srbiju i Kosovo ekonomski je isplativije da pronađu način da obezbede povoljne usloveza međusobno poslovanje i podstiču trgovinu. 234.2. Žitarice 25• Kad postoji zajednički interes trgovina nađe put i to onaj legalni 25• Srbija ipak nije stabilno tržište i Kosovo pokušava da pronađe alternativne kanale 254.3. Industrijsko bilje, ulje i šećer 28• Srbija će nastaviti da proizvodi šećer, Kosovo će nastaviti da uvozi šećer, koliko će to biti iz Srbijezavisiće pre svega od svetskih trendova i politike EU, a ne od odnosa između Kosova i Srbije 284.4. Voće i povrće 31• Postoje potencijali da se trgovina voćem i povrćem između Srbije i Kosova unapredi 314.5. Mleko 33• Proizvodnja mleka u Srbiji se smanjuje, u Kosovu povećava - ipak Srbija ga izvozi, a Kosovo uvozi 33• Kosovu je jeftinije da kupuje mleko iz Evropske unije 334.6. Meso 34

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA20Podaci za ovu studiju u vezi trgovine uzimani su iz Carine Re ‐publike Srbije, Carine Kosova 2 i UNComtrade. Kako bi podaci bilišto uporediviji i kompatibilniji, ali i precizniji, za proizvode kojise u ovoj Studiji obrađuju, bilo je neophodno da se za trgovinuobrađuju poljoprivredni proizvodi koji se vode pod jedinstvenimcarinskim brojem na deset cifara. S obzirom da je carinski brojmeđunarodno priznata klasifikacija svakog proizvoda kojim setrguje, polazna tačka su svakako bili podaci obe carine koji porediznosa sadrže i količine tako da se lako može izračunati jediničnavrednost za svaki proizvod. Takav pristup i takva metodologijaomogućili su sagledavanje celokupne trgovine pojedinačno Srbijei pojedinačno Kosova i poređenje sa ostalim zemljama, atako i regionima, dok se iz jedinične vrednosti može videti kokoliko plaća neki proi zvod. Ovde svakako treba napomenuti daje jedino Carina Kosova beležila trgovinu između Kosova i Srbije,a potom se pretpostavlja da nedostaje dobar deo trgovine kojase odvija ilegalnim pute vima. UNComtrade podaci korišćeni suza prikazivanje kumula tivnih podataka i opšta poređenja kao iu slučaju kada se nije analiziralo ili upoređivalo Kosovo, poštopodaci za Kosovo ne postoje u toj bazi.4.1. Ukupna trgovina poljoprivrednimproizvodimaI pored svih prepreka, na Kosovo se uvozi najvišepoljoprivrednih proizvoda iz SrbijeKosovo je veliki uvoznik poljoprivrednih proizvoda i uprkos povećanjuproizvodnje kod većine proizvoda, apsolutno je zavisnood uvoza. Tako je uvoz na Kosovu za period od 2005. do 2011.godine dupliran, sa 285 miliona evra na 560 miliona evra, a uodnosu na 2010. godinu povećan za 15%. Ništa neobično da upitanju nije zemlja u kojoj je skoro 45% stanovništva nezaposlenoi gde je GDP per capita u 2011 godini 2.650 evra. Proizvodikoji se znatno više uvoze na Kosovo u odnosu na druge grupeproizvoda su duvan, alkoholna pića i sokovi, meso, žitarice iproizvodi od žitarica kao i mleko i mlečni proizvodi, a najmanježive životinje, riba i ostali uglavnom nejestivi proizvodi od ži ‐votinja.U ukupnoj strukturi uvoza na Kosovo Srbija učestvuje 20% u2011. godini i najveći je pojedinačni trgovinski partner Kosovu.U periodu od 2006. godine uvoz iz Srbije se povećava što pokazujeda je i pored svih prepreka novac odigrao svoju ulogu, odnosnoda je Kosovu najjeftinije da kupuje u Srbiji.Najznačajniji uvozni partner Kosova u Evropskoj uniji su Nemačka,Slovenija i Bugarska, a u okviru CEFTA zemalja posle Srbijeje i Makedonija. Najveći izvozni poljoprivredni proizvodi Kosovanalaze se u grupama alkoholnih pića i sokova, proizvodima mli ‐narske industrije i nešto malo u svežem povrću i proizvodimaGRAFIKON 6Struktura uvoza Kosova po regionimaza period od 2006 − 2011.Izvor: Carina Kosova100 %90 %80 %70 %60 %50 %40 %30 %20 %10 %02006 2007 2008 2009 2010 2011SrbijaEU-27Zapadni Balkan Ostale zemlje▪ ▪2SOK – Statistical Office of Kosovo (Statistički biro Kosova)

4. TRGOVINAod voća i povrća. Kada govorimo o izvozu Kosova vredi napomenutida se radi o veoma malim vrednostima sudeći po tomeda je ceo izvoz za svih 24 glava carinske tarife (koja obuhvata trgovinupo ljoprivrednih proizvoda) u 2011. godini iznosio samo26 miliona evra, a što je takođe 75% više nego što je bilo u 2010.godini. Od svih poljoprivrednih proizvoda Kosovo uopšte ne izvoziili neznatno izvozi meso i prerađevine od mesa kao i drugeproizvo de životnjskog porekla, cveće i proizvode od bilja.Srbija sa druge strane beleži suficit u trgovini poljoprivrednimproizvodima. Najznačajniji izvozni proizvodi su kukuruz, šećer,pšenica, smrznute maline, jabuke, pivo, voda, itd. U Evropskojuniji najveći izvoz otišao je u Rumuniju, Nemačku, Grčku, Italijudok je od CEFTA zemalja izvezeno u skoro sve zemlje regiona, anajviše u Bosnu i Crnu Goru. Od 2006. godine Srbija godišnje izvezepreko milijardu evra poljoprivrednih proizvoda, a od 2010.godine i uveze preko milijardu. U 2011. godini ukupan izvozpoljoprivre dnih proizvoda iznosio je 2,6 milijarde USD dok jeuvoz bio 1,4 milijardu. Ipak i sa povećanjem izvoza od 20% iz godineu godinu Srbija zaostaje za ostalim zemljama članicama Evropskeunije. Srbija uvozi kafu, cigare, banane, citruse. Najvišeuvozi iz Ekva dora, Brazila, Indije, Grčke, Hrvatske i Makedonije.Ako se uporede uvoz i izvoz per capita Srbije i Kosova sa Hrvatskom,Bosnom, Evropskom unijom i novim zemljama članicama,Kosovo je treće po uvozu, a poslednje po izvozu. Uzimajući uobzir da je mesečna plata na Kosovu oko 200 evra, a da je uvozpo glavi stanovnika u 2011. godini bio oko 700 evra, ovaj podatakpokazuje da je sva trgovina poljoprivrednim proizvodima,odnosno snadbevanje hranom na Kosovu apsolutno oslonjenona uvoz. Srbija je u izvozu na nivou Hrvatske, dok je u uvozu dalekoispod ostalih zemalja sa nepunih 200 dolara u 2011. godini,što uostalom govori i o kupovnoj moći stanovništva.Srbija je trenutno u procesu liberalizacije tržišta ka Evropskojuniji, odnosno snižavanja nivoa carinskog opterećenja na po ‐ljoprivredne proizvode. U okviru CEFTA carine su potpunooborene, preferencijalne carine i kvote sa preferencijalnim ca ‐ri nama. Srbija takođe ima potpisan trgovinski sporazum saRusijom, Turskom i Belorusijom. I Kosovo i Srbija treba da budupripremljeni na pozitivne i negativne posledice pristupanja EU.Polazeći od činjenice da su tradicionalno Srbija i Kosovo bili upućenijedni na druge, vremenom su se stvorile navike, formiralispecifični ukusi i obavljala trgovina poljoprivrednim proizvo‐21GRAFIKON 7Poređenje trenda izvoza per capitaIzvor: UN Comtrade i SOK1.5001.000500$ per capitaGRAFIKON 8Poređenje trenda uvoza per capitaIzvor: UN Comtrade i SOK1.5001.000500$ per capita02006 2007 2008 2009 2010 2011Kosovo Srbija Hrvatska •• BiHCrna Gora NZČ EU 15• •02006 2007 2008 2009 2010 2011Kosovo Srbija Hrvatska •• BiHCrna Gora NZČ EU 15• •

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA22dima. Činjenica je da će trgovine uvek biti, jer trgovina izmeđuSrbije i Kosova ne može da prestane. Može da se smanji, možeda ide ilegalnim putevima, ali ne može da prestane. Ono što sevidi iz podataka koji su na raspolaganju je da kakva god da je trgovinaizmeđu Srbije i Kosova ona beleži rast iz godine u godinu,tako je 2006. godine za razmatranu grupu proizvoda uvoz u Kosovoiznosio gotovo 45 miliona evra a 2011. godine taj iznos jepreko 135 miliona evra.GRAFIKON 9Lančani indeks uvoza Kosova,odnosno izvoza Srbije Izvor: Carina Kosova i Carina Srbije1,51,00,50-0,52007/2006 2008/2007 2009/2008 2010/2009 2011/2010•Uvoz Kosova Izvoz Srbije•Uvoz poljoprivrednih proizvoda Kosova obuhvaćenih analizomubrzano raste, dok izvoz Srbije beleži konstantan rast.Studija o percepciji proizvoda iz Srbijepotrošača i udruženja za zaštitu potrošačaTim je razgovarao sa kosovskim udruženjem za zaštitu pravapotrošača.Udruženje za zaštitu prava potrošača predstavlja telo koje jeaktivno više od 10 godina. Ovo udruženje sprovodi nezavisnaistraživanja i objavljuje nalaze sa ciljem vršenja pritiska naprodavce ili proizvođače u nekom konkretnom slučaju, naprimer kada su u pitanju računi za struju, određeni prehra ‐mbeni proizvodi, sumnjivi prehrambeni proizvodi itd.U pogledu proizvoda napravljenih u Srbiji, predstavnici tvrdeda ima dosta proizvoda koji se proizvode na Kosovu, kojimogu da zamene one koji se kupuju u Srbiji. Ovde nije reč opolitičkom pitanju, već o praktičnom pitanju. Najveći pro ‐blem i dalje predstavljaju protivzakoniti prelasci granice iz ‐među Kosova i Srbije, kao i kontrola kvaliteta. Drugi problempredstavlja sumnja da postoje posebne linije proizvodnje zakosovsko tržište sa proizvodima znatno lošijeg kvaliteta.Međutim, nema činjenica koje bi potvrdile ovu sumnju.Nema kontrole prokrijumčarene robe, što predstavlja glavnubrigu ovog udruženja. Sa druge strane, čini se da udruženje(koje predstavlja i potrošače) uopšte nema primedbi zboguvoza proizvoda iz Srbije. Osnovna poruka koju šalju glasi:"dokle god proizvodi ispunjavaju zahteve propisane zako ‐nom, i postoji garancija kvaliteta na graničnim prelazima, pro ‐izvodi iz Srbije su dobrodošli na kosovskom tržištu da donesukonkurenciju".Istovremeno, postoji i zabrinutost potrošača u Srbiji. Odvijase trgovina sa Kosovom preko Sandžaka, ali ona nije regi ‐strovana i ne podleže inspekcijskom nadzoru koji se odnosina bezbednost hrane. Na ovaj način, pretpostavlja se 3 , natržište Srbije dolaze konzervirana riba, meso i mesni proi ‐zvodi, kafa i različiti prehrambeni proizvodi.3Bjelić, P., Šećeragić, Bisera, Çeku Hajrulla, Petronijevic, V., Vinca Doruntina (2011) Preliminarni rezultati istraživanja u okviru projekta Sloboda kretanjaljudi i robe između Kosova i Srbije u kontekstu regionalne saradnje. Centar za regionalizam, Novi Sad.

4. TRGOVINAGRAFIKON 10Izvoz poljoprivrednih proizvodaIzvor: UN Comtrade, Carina Kosova i Carina SrbijeZa Srbiju i Kosovo ekonomski je isplativije da pronađunačin da obezbede povoljne uslove za međusobnoposlovanje i podstiču trgovinu.55%45%35%25%15%5%-5%KosovoEUSrbija-25% -15% -5% 5%NZČOčigledno je da Srbija ima konkurentne proizvode na svetskojpijaci hrane jer izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije beležikonstantni rast. S druge strane uvoz poljoprivrednih proizvodau Kosovo takođe raste. Znači interes je obostran. Jedinična cenanajvećeg broja proizvoda koji se izvezu iz Srbije je niža ili ista odone koju Kosovo plaća za svoj uvoz. Prevoz poljoprivrednihproizvoda je jednostavniji i jeftiniji nego ukoliko se roba u Kosovodoprema iz EU ili drugih zemalja koje su konkurentne uproizvodnji hrane. Pa zašto onda postoje proizvodi kod kojih seKosovo uveliko okreće drugim tržištima? Sa druge strane postojeli poljoprivredni proizvodi u Srbiji koji će uvek biti traženina Kosovu?Za analizu trgovinske razmene poljoprivrednim proizvodima razmatranisu carinski podaci za period od 2006 – 2011 godine.23Kosovo ne izvozi.GRAFIKON 11Struktura uvoza odredjenih grupa poljoprivrednih proizvoda na Kosovo Izvor: Carina Kosova100 %50 %0Meso Povrće Voće Žitarice Industrijsko biljeKosovo i dalje pretežno kupuje žitarice iindustrijsko bilje iz Srbije. Kada je u pitanjumleko, meso, voće i povrće Kosovo jepronašlo nova tržišta.Ostale zemljeCEFTA▪EUSrbija▪

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVAGRAFIKON 12Struktura uvoza Kosova i izvoza Srbije. Izvor: Carina Kosova i Carina Srbije100 %90 %80 %70 %60 %50 %40 %30 %20 %10 %240IzvozSrbijeMESOUvozKosovaOstale zemlje▪ ▪EU▪IzvozSrbijeUvozKosovaIzvozSrbijeUvozKosovaIzvozSrbijeUvozKosovaIzvozSrbijeUvozKosovaVOĆEPOVRĆEŽITARICEINDUSTRIJSKOBILJECEFTAOvaj grafikon se može zvati šansa, jer pokazuje koje proizvode Srbija izvozi a Kosovo uvozi.U periodu od 2006. godine zaključeno sa 2011. godinom jasnose vidi trend trgovine, odnosno potražnja i ponuda za posmatranimgrupama proizvoda. U slučaju svežeg voća i povrća Kosovopretežno trguje sa Makedonijom, Albanijom, Holandijomi Turskom u zavisnosti od godišnjeg doba. Takođe je zanimljivoda je uopšte trgovina svežim voćem i povrćem nestabilna i izgodine u godinu ona nema nikakav trend, sem jabuke gde jeuvoz iz Srbije u porastu. U slučaju mesa postoji trend. Najvećideo svežeg mesa na Kosovo dolazi iz Poljske dok je smrznutomeso iz Južne Amerike, ali delom iz SAD‐a i Kanade. Uvoz svežegmleka je u konstantnom padu te je on za period od šest godinadrastično smanjen sa skoro 2 miliona evra (u 2006.) na jedva50.000 evra (u 2011). Istina je da je i proizvodnja mleka u Srbijiopala skoro 10% za pet godina, ali ipak je očigledno da je Kosovopočelo da kupuje mleko u drugim zemljama. Proizvodi koji se idalje traže na srpskom tržištu i koju su ili konkurenti cenom ilijednostavniji za prevoz su žitarice i industrijsko bilje.Iz pojedinačne analize proizvoda obuhvaćenih ovom studijomjasno će se videti koje su šanse i Srbije i Kosova, kod kojih proizvodaviše ne postoji interesovanje, a kod kojih postoji obostraninteres da se trgovina pospeši.

4. TRGOVINAGRAFIKON 13Kosovo - trend uvoza određenih grupa proizvodaCarina Kosovau milionima $1801601401201008060402002006 2007 2008 2009 2010 2011GRAFIKON 14Srbija – trend izvoza određenih grupa proizvodaIzvor: Carina Srbijeu milionima $60050040030020010002006 2007 2008 2009 2010 2011Inustrijsko bilje Žitarice Voće•Povrće Mleko Meso• •4.2. ŽitariceKad postoji zajednički interes trgovina nađe put i toonaj legalniSrbija ipak nije stabilno tržište i Kosovo pokušava dapronađe alternativne kanaleSrbija je veliki izvoznik žitarica, prvenstveno kukuruza i to naročitood 2007. godine kada se beleži značajan porast cena žitaricana svetskom tržištu. S druge strane, Kosovo u malom procentuzadovoljava svoje potrebe sopstvenom proizvodnjom i uvek jebilo okrenuto uvozu. Logično, u vreme SFRJ te potrebe su se zadovoljavaleiz Vojvodine.Zašto trgovina žitaricama funkcioniše, a sa drugim kulturama netako uspešno, ukazuje koliko tržišnim rešenjem ipak dominirapolitika. Osnovni razlozi zašto trgovina funkcioniše su:•Smanjene druge uvozne opcije za Kosovo, a u velikoj merii izvozne za Srbiju, jer najbliži izvori žitarica za Kosovo jesuFrancuska i Rusija, što su tržišta koja su značajno udaljena.•Transport žitarica sa niskom jediničnom vrednošćuznačajno opterećuje cenu.•Žitarice nisu finalni proizvod pa nemaju oznaku koja bi„stvarala neprijatnosti“ bilo trgovcima ili potrošačima.Ipak, primetno je okretanje kosovskih trgovaca i potrošača drugimdobavljačima čak i u slučaju žitarica. Osnovni razlog leži učinjenici da je tržište Srbije za žitarice nestabilno i Kosovo pokušavada pronađe druge izvore koji će omogućiti konstantnijui sigurniju dobavu, bez obzira na cenu koja mora da se plati. Nestabilnostproizilazi iz dve osnovne činjenice. Prva je da su kreatoripolitike u Srbiji skloni uvođenju ograničenja sopstvenomizvozu, i druga da Srbija ima značajno smanjenje površina podpšenicom koje sve češće dovodi do nedostatka izvoznih količina.Isto tako, kada postoje mali viškovi, trgovci iz Srbije pre svegasnadbevaju tržište koje im je manje rizično i gde je lakše uspostavitikontinuitet. Inače ovaj trend laganog napuštanja srpskog25

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA26tržišta je vrlo jasan i kada se pogleda pšenica i brašno. Situacijasa kukuruzom je donekle drugačija, jer od porasta cene hraneporasle su površine pod kukuruzom u CEFTA regionu (naročitou Srbiji), ali ne u toj meri koja bi zadovoljila tražnju za njim, akoja je pre svega kreirana povećanom izvoznom tražnjom. Najsigurnijii najprofitabilniji izvozni kanal za kukuruz iz Srbije jepreko rumunske luke Konstanca, koristeći plovni transport Dunava.Ovaj kukuruz se zatim distribuira prvenstveno na SrednjemIstoku ali i određene količine na Sredozemlje kroz luke.Znači, ako bi trgovci sa Kosova odlučili da kupuju kukuruz mimoSrbije verovatno bi se našli u situaciji da isto uvoze kukuruz izSrbije samo pošto proputuje hiljade kilometara. U isto vremezbog toga što je Kosovo uvelo PDV na kukuruz, a nema PDV zastočnu hranu, kukuruz se više uvozi kao stočna hrana.Kukuruz u ukupnoj vrednosti uvoza Kosova je značajno manjezastupljen nego pšenica ‐ negde oko 4 puta se više uvozi pšenicanego kukuruz. Znajući da Kosovo u najvećoj meri ne uspeva dau obe ove kulture ostvari samodovoljnost, tj. da je proizvodnjadaleko ispod domaće potražnje, vidi se i koliko je mala proizvodnjamesa. S druge strane, Srbija četiri puta više izvozi kukuruznego pšenicu. Ovoliko značajan izvoz kukuruza iz Srbije i rastproizvodnje, koji se javlja od kada su svetske cene porasle, ukazujeda se Srbija sve više okreće proizvodnjama koje imaju nižuukupnu vrednost na račun proizvodnji sa kojima je mogućeostvariti značajno veću vrednost. Tako je danas učešće žitaricau ukupnoj vrednosti proizvodnje u Srbiji ubedljivo najveće odsvih evropskih zemalja (Srbija preko 34%, EU – 11,4%). Samo unekoliko zemalja EU učešće prelazi 20%. Primeri poslednjih godinagde površine pod kukuruzom rastu na račun ostalih kulturaje kratkoročno dobro, ali dugoročno se gube tržišta nekih drugihproizvoda sa kojima se može ostvariti veća vrednost proizvodnje.Tu se pre svega misli na proizvodnju povrća jer je udeo oveproizvodnje u Srbiji ubedljivo manji od svih NZČ (Srbija ‐ 5,4%,EU – 10.2%, NZČ – 15%).GRAFIKON 15Destinacije uvoza žitarica na KosovoIzvor: Carina Kosova100 %80 %60 %40 %20 %02006 2007 2008 2009 2010 2011Ostale zemlje Srbija CEFTA bez Srbije▪ ▪EU▪ ▪GRAFIKON 16Udeo izvoza žitarica iz Srbije u ukupnom izvozuCEFTA na Kosovo Izvor: Carina Kosova100 %95 %90 %85 %80 %2006 2007 2008 2009 2010 2011•Pšenica Ječam• • Kukuruz

4. TRGOVINAGRAFIKON 17Destinacije uvoza kukuruza na KosovoIzvor: Carina Kosova100 %80 %60 %40 %20 %02006 2007 2008 2009 2010 2011EU Ostale zemlje▪Srbija - ostale zemlje▪ ▪CEFTA▪GRAFIKON 18Destinacije uvoza pšenice na KosovoIzvor: Carina Kosova100 %80 %60 %40 %20 %02006 2007 2008 2009 2010 2011EU Ostale zemlje▪Srbija - ostale zemlje▪ ▪CEFTA▪27GRAFIKON 19 GRAFIKON 20Jedinična vrednost uvoza pšeničnog brašnana Kosovo Izvor: Carina KosovaStruktura uvoza pšeničnog brašna na KosovoIzvor: Carina Kosovajedinična vrednost0,410,400,390,380,370,360,350,340,330,320,31Srbija bez Srbije▪ ▪CEFTA▪EU▪Ostale zemlje100 %90 %80 %70 %60 %50 %40 %30 %20 %10 %02006 2007 2008 2009 2010 2011EU zemlje bez Srbije▪ ▪Ostale▪Srbija▪CEFTA

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA28Prirodno da Vojvodina sa svojim viškovima pšenice, kukuruza ivelikim mlinskim kapacitetima snadbeva Kosovo kao značajnogregionalnog uvoznika ovih proizvoda. Sve poteškoće koje stojena putu ostarivanja ove prirodne veze da Vojvodina iskorišćavasvoje zemljišne resurse, a Kosove svoj ljudski potencijal idu naštetu proizvođača i potrošača. Da li će trošak prepreka u trgovinižitaricama između Srbije i Kosova postati veći i na krajuonemogućiti ovu trgovinu kao što se to desilo u mnogim drugimsektorima, zavisi pre svega od političkih odnosa, koje će imatisvoju jasnu cenu na obe strane i koja će se meriti time da ćekosovski potrošači biti siromašniji za oko 10 miliona evragodišnje, jer će morati za toliko skuplje da plaćaju proizvode,dok će srpski proizvođači smanjiti svoju mogućnosti izboraprodaje, koja sutra sigurno neće biti velika kao što je trenutno,što će se na kraju neminovno odraziti na ostvarenu cenu iprihod poljoprivrednika.4.3. Industrijsko bilje, ulje i šećerSrbija ćenastaviti da proizvodi šećer, Kosovo ćenastaviti da uvozi šećer, koliko će to biti iz Srbijezavisiće pre svega od svetskih trendova i politike EUa ne od odnosa između Kosova i SrbijeKosovo nema značajnih preradnih kapaciteta za industrijskobilje, niti ima veliku stočarsku proizvodnju koja bi koristila značajnekoličine repinih rezanaca, soje i suncokretove sačme.Samim tim ne postoji ni tradicija proizvodnje industrijskog bilja‐ suncokreta, soje, šećerne repe. Ranije je postojala minimalnaproizvodnja ulja i šećera, međutim ti sektori se nisu razvijali takoda danas postoji veoma mala proizvodnja suncokreta dok se šećernarepa se ne proizvodi više. S druge strane postoje stalnorastuće potrebe za uljem i šećerom usled konstantnog povećanjabroja i standarda stanovništva.Srbija je najveći regionalni proizvođač, prerađivač i izvoznik industrijskogbilja. Površine u Srbiji pod industrijskim biljem suuvek bile značajne i nikad nisu padale ispod 350 hiljada hektara.Kosovo je imalo do 10 hiljada hektara pod suncokretom, a trenutnoima oko 400 hektara i postoji težnja da se to poveća zapotrebe prerade ulja i stočnu hranu. Preradni kapaciteti, iakosmanjeni u odnosu na period SFRJ, značajni su, obnovljeni i dovoljniza sopstvene potrebe ali i za značajan izvoz. Najveći zamajacrazvoju industrijskog bilja daju cenovni trendovi koji sedešavaju u svetu, a koji pokazuju da je cena soje i njenih proizvoda,ulja i šećera dostigla svoje istorijske maksimume posle nekolikogodina konstantnog rasta. Ovi svetski trendovi utiču natrgovinu kako Kosova tako i Srbije i to ne samo na način da potrošačina Kosovu moraju da plaćaju skuplje proizvode, a proizvođačii prerađivači u Srbija zarađuju više, nego izaziva čitav nizdrugih implikacija kao što su: smanjen interes za stočarskomproizvodnjom usled skupih inputa za stočnu hranu (sačme, rezanaca),zamena površina pod povrćem sa onim pod industrijskimbiljem, promene pravaca izvoza ‐ jer sa visokim cenama imanje konkurentne zemlje se javljaju kao izvoznici isl.Srbija poslednjih pet godina izvozi prosečno oko 80 miliona dolaragodišnje ulja, od čega polovinu u CEFTA zemlje a pola u EU,pri čemu se svake godine izvoz povećavao. Kosovo je u poslednjihpet godina prosečno uvozilo preko 30 miliona dolara ulja 4 ,od čega 53% iz Srbije, 32% iz EU i 13% iz ostalih CEFTA zemlja(prvenstveno Hrvatske) i oko 2% iz ostalih zemlja.•Porast uvoza ne dešava se isključivo zbog povećane ceneulja nego i povećanih uvoznih količina.•Iako se smanjuje procentualni udeo uvoza ulja iz Srbijekoličinski on beleži najveći i najkonstantniji rast.•Procentualno najviše se povećava uvoz ulja iz Hrvatske.•Kosovo plaća višu cenu ulja nego što to plaćaju ostaleCEFTA zemlje, koje pretežno uvoze ulje iz Srbije.U kojoj meri će se ovi trendovi nastaviti, pre svega će zavisiti odcene ulja na svetskoj pijaci i mogućnosti da Srbija i Hrvatska nastaveda budu konkurentni i na tržištu EU. Pošto je ulje vrlo cenovnodefinisan proizvod gde je teško potrošaču da razlikujekvalitet, sigurno da će cena biti osnovni elemenat koji će defi‐4Obuhvata ulje koje se proizvodi i troši u regionu Zapadnog Balkana – suncokretovo, maslinovo i sojino

4. TRGOVINAnisati uvoz, a tada CEFTA tržište ima brojne prednosti u odnosuna druga tržišta. Jedna od tih prednosti je i vezivanje potrošačaza određeni brend i u tom smislu je realno je da se nastavi rastuvoza iz Hrvatske jer su njihovi brendovi prihvatljiviji albanskimpotrošačima na Kosovu, barem politički ali ne mora da znači dasu i ekonomski isplativiji ili da je razlog poverenje u određenebrendove.Srbija se odlučila da podržava proizvodnju šećera iz šećernerepe što podrazumeva da mora postojati visoka carinska zaštitakoja će štiti tržište od velikih cenovnih varijacija karakterističnihza šećer kao berzanski proizvod i mora postojati spremnost potrošačada u određenim periodima plaćaju višu cenu zarad održavanjaradnih mesta u sektoru, kako u primarnoj proizvodnji itransportu, tako i u preradi. Ova odluka je u određnim periodimabila skupa međutim od 2000. godine a naročito posle2009. Srbija je imala višestruke koristi od ove odluke. Neke odnjih su da je ostvarila izvoz od preko milijarde evra šećera u poslednjihdeset godina, da je podigla nivo konkurentnosti svojeproizvodnje šećera do nivoa koji je blizu onome u EU, te da jeuposlila brojne kapacitete i otvorila nova radna mesta. Kada seovome doda i da, počevši od 2008. godine i povećanja cene šećerana svetskom tržištu, Srbija uspeva da bude cenovno konkurentnai na drugim tržištima, prvenstveno CEFTA zemljama,što znači da ima još prostora za povećanje proizvodnje koja prosečnoiznosi oko 480 hiljada tona, od čega 180 hiljada završi natržištu EU (definisana izvozna kvota), određene količine u poslednjedve godine na CEFTA tržištu, a ostatak je domaća potrošnja.Kosovo je u potpunosti zavisno od uvoza šećera. Destinacije toguvoza i uvozne cene u potpunosti oslikavaju razne politike šećernogsektora, koji je jedan od retkih sektora gde verovatnopolitike imaju veći uticaj od tržišta. Na te politike Kosovo najčešćene može da utiče, a nema nikakve dileme da kosovski trgovciuvek pronađu najbolju uvoznu opciju. Tako je reformom šećernogsektora EU iz 2008. godine, kojom je praktično ukinutakvota, prestala i mogućnost izvoza šećera iz EU. Već 2007. godinesu se šećerane u EU spremale za ovu politiku i zato je šećer(tada se niskom cenom) stizao iz ostalih zemlja koje proizvodešećer iz šećerne trske. Ovakva situacija se nastavila i narednihgodina do povećanja svetske cene šećera 2009. godine, kadapostaje isplativo da se šećer kupuje na CEFTA tržištu, gde postojeteoretski tri, a praktično dva proizvođača (BiH ima jednu29GRAFIKON 21GRAFIKON 22Destinacije uvoza ulja na Kosovo100 %Izvor: Carina KosovaJedinična vrednost uvoza Kosova, odnosno izvozaSrbije u zemlje CEFTA i ukupno u svetIzvor: Carina Kosova i Carina Srbije80 %60 %40 %20 %0jedinična vrednost$ 2,0$ 1,5$ 1,0$ 0,50CEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvet2006 2007 2008 2009 2010 2011EU zemlje bez Srbije▪ ▪Ostale▪Srbija▪CEFTAIzvoz Srbije Kosova▪ ▪Uvoz2006 2007 2008 2009 2010 2011

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA30šećeranu koja ima mali kapacitet). Pošto Hrvatska zasniva svojuproizvodnju i na preradi šećera iz šećerne repe koju izvozi u potpunostiu EU (u okviru dogovorene kvote od 180 hiljada tona) ipreradi šećera iz šećerne trske kojim zadovoljava svoje potrebe,i pošto su bilansi uvek na strani veće potražnje nego ponude,cena šećera u Hrvatskoj je po pravilu skuplja nego cena šećerau Srbiji. Zato je najrealnija opcija uvoza Kosova iz CEFTA zemaljaupravo Srbija. Pored ovih odluka političara takođe i ekonomskalogika je zastupljena u trgovini šećerom. Tako Srbija, isto kao iHrvatska i EU imaju nedostatak šećera u sezoni 2011/2012. i2012/2013. godine, što isto tako utiče ne samo na cenu nego idestinacije izvoza.Koliko će se ovi trendovi i ovakva situacija sa destinacijama i cenamauvoza nastaviti pre svega zavisi od nove odluke kreatorašećerne politike bilo onih u SAD (odluka o ukidanju povlasticaza korišćenje etanola koje će učiniti prozvodnju šećera iz trskeviše atraktivnim nego da se iz nje proizvodi etanol), EU (novareforma najavljana za 2015, odobravanje povećanje izvoznekvote za Srbiju i sl), regiona (ulazak Hrvatske u EU, okretanjepreradi sirovog šećera i u Srbiji i sl.).Sojine prerađevine su proizvodi koji beleže najveću stopu rastaizvoza u Srbiji. S druge strane soja je proizvod koji u Srbiji imameđu najvišim cenama u svetu. Razlog za ovu nelogičnost ležiu činjenici da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja zabranjujeuvoz non‐GMO soje i sojine sačme. Posledica ovakve politikejeste omogućavanje jednoj kompaniji da ima rast izvoza non‐GMO proizvoda od soje (oko 8 miliona USD) i proizvođačimasoje da imaju dobru cenu, ali sa izuzetno velikim posledicamapo stočarstvo jer proizvođači stočne hrane i stočari plaćaju cenusoje i sojine sačme koja ih čini u potpunosti nekonkurentnim.Posledica je značajno smanjenje stočnog fonda u Srbiji.Posledično, ovakva politika utiče i na trgovinu između Kosova iSrbije, kako soje i sojinih proizvoda tako i stočne hrane na načinda Srbija nije atraktivna za uvoz soje, a da se njena atraktivnostznačajno smanjuje kada posmatramo uvoz stočne hrane.Trgovina industrijskim biljem i njihovim proizvodima između Srbijei Kosova pokazuje koliko su povezana ova tržište, ne samogeografski i tradicijski nego i politikama. Tako, ukoliko Srbija donosiodređene mere agrarne poltike bile one "velike" (kao štoje zabrana izvoza, liberalizacija carina) ili one dnevno političke(omogućavanje monopola jednoj kompaniji, vancarinske barijerei sl.) to odmah utiče na cene na Kosovu. Isto tako, ukolikoKosovo donosi određene mere politike (ukidanje PDV na određenegrupe proizvoda i sl.) u značajnoj meri se to odražava naproizvođače i prerađivače u Srbiji.GRAFIKON 23Destinacije uvoza šećera na Kosovo Izvor: Carina Kosova100 %80 %60 %40 %20 %02006 2007 2008 2009 2010 2011EU zemlje bez Srbije▪ ▪Ostale▪Srbija▪CEFTAGRAFIKON 24Jedinična vrednost uvoza Kosova, odnosno izvozaSrbije u zemlje CEFTA i ukupno u svetIzvor: Carina Kosova i Carina Srbijejedinična vrednost$ 1,2$ 1,0$ 0,8$ 0,6$ 0,4$ 0,20CEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetIzvoz Srbije Kosova▪ ▪UvozCEFTASvet2006 2007 2008 2009 2010 2011

4. TRGOVINA4.4. Voće i povrćePostoje potencijali da se trgovina voćem i povrćemizmeđu Srbije i Kosova unaprediTrgovina povrćem između Kosova i Srbije je simbolična. Glavnisnabdevač oba tržišta svežim povrćem je Makedonija, dok je zaKosovo i Albanija, lukom Holandija, krompirom CEFTA područja.U Srbiji, tržišni lanac u sektoru povrća je nerazvijen jer se najmanjereformi i promena desilo u ovom sektoru. Postoji veliki i kontinuiraninedostatak skladišnog prostora i prerađivačkih ka paciteta,nizak nivo tehnlogije u proizvodnji. Sve ovo čini tržišni lanac kratkim,neorganizovanim i obično se završava na lokalnoj pijaci.Samo male količine povrća se upakuju i tra n sportuju do supermarketai bivaju izvežene. U poređenju sa izvozom u svetu, zemljamajužne i istočne Evrope, Srbija ima najlošiji trend, što ukazujei na relativnu nekonkurentnost u odnosu na partnere.Srbija je 2008. godine postala neto uvoznik povrća. Dok je još2005. godine vrednost uvoza bila oko tri četvrtine izvoza, 2008.godine izvoz čini oko tri četvrtine uvoza. Generalno, trendovi utrgovini povrćem su iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju, štoukazuje na duboke strukturalne probleme u proizvodnji, preradii trgovini. Tokom 2011. godine najveći rast izvoza u odnosu na2010. godinu, zabeležili su paprika, šargarepa i krompir, dok najvećipad, drugu godinu za redom, beleži krastavac. Posle značajnograsta 2010. godine, kada je izvoz više nego utrostručen,paradajz 2011. godine beleži blagi pad kada je izvoz u pitanju.Što se tiče Kosova, postoji kontinuirani uvoz povrća koji po vrednostiraste iz godine u godinu – od 11,3 miliona evra u 2005. doGRAFIKON 25Izvoz povrća iz SrbijeIzvor: UN Comtradeu milionima dolara54,543,532,521,510,5• Krompir Crni luk • Paprika • ParadajzGRAFIKON 26100 %90 %80 %70 %60 %50 %40 %30 %20 %10 %002006 2007 2008 2009 2010 2011Struktura izvoza povrća iz Srbije u poređenju sdrugim regionima (2006. – 2011.) Izvor: UN ComtradeSrbija CEFTA NZČ EU Svet▪Krompir▪Crni luk▪Paradajz▪Krastavci▪Paprika▪Šargarepa31

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVAGRAFIKON 27Destinacije uvoza povrća na Kosovo(2006. – 2011.) Izvor: Carina KosovaGRAFIKON 28Destinacije uvoza crnog i belog luka na Kosovo(2006. – 2011.) Izvor: Carina Kosova100 %100 %90 %90 %80 %80 %70 %70 %60 %60 %50 %50 %40 %40 %30 %30 %20 %20 %10 %10 %3202006 2007 2008 2009 2010 2011EU zemlje bez Srbije▪ ▪Ostale▪Srbija▪CEFTA02006 2007 2008 2009 2010 2011EU Ostale zemlje▪Srbija - ostale zemlje▪ ▪CEFTA▪18,6 miliona 2011. godine, naročito crni luk pokazuje značajanporast uvoza u posljednjih nekoliko godina. Izvoz svežeg povrćas Kosova je nizak i po vrednosti i po količinama. Od povrća značajanje bio izvoz krompira, ali je on opao u periodu od 2009.do 2011. prvo zbog ulsoka Rumunije i Bugarske u EU a onda izbog izvoznih barijera susednih zemalja pre svega Albanije. Ovemale izvozne količine završavaju na tržištima Albanije, Crne Gorei Srbije.Na osnovu iskustva trgovine povrćem novih zemalja članica EU,posle liberalizacije trgovine (kako delimične kroz sporazum o Evropskompartnerstvu tako i potpune posle priključenja EU) možese zaključiti da će se trgovina povrćem u budućnosti i u Srbiji ina Kosovu intenzivirati i da će i uvoz i izvoz imati određenje sličnestope rasta. Takođe, iskustvo NZČ pokazuje da zemlje kojeimaju razvjenu preradu povrća imaju i najznačajniji rast izvozasvežeg povrća. Pošto obe zemlje uvoze značajne količine iz Makedonijei iz CEFTA područja, može se očekivati da će s liberalizacijimtržišta doći do promena destinacije uvoza te da će sepovećati uvoz iz EU na račun prvenstveno Makedonije. Albanijas druge strane svaki dan je agresivnija u vezi sa izvozom voća ipovrća i biće značajan konkurent Srbiji i Kosovu.Uvoz povrća je vrlo elastičan tako da se uvoz jako smanjuje sapadom kupovne moći. U tom smislu tražnja i trgovina će zavisitiod buduće ekonomske situacije u obe zemlje u kojima trenutnonema mnogo razloga za optimizam.

4. TRGOVINA4.5. MlekoProizvodnja mleka u Srbiji se smanjuje, u Kosovupovećava ipak Srbija ga izvozi a Kosovo uvoziKosovu je jeftinije da kupuje mleko iz Evropske unijeVećina zemalja teži da bude samozadovoljna u proizvodnjimleka jer ono ima veliku ulogu u prehrambenoj sigurnosti države.Pošto su Kosovo i Srbija nekada bili jedna teritorija, mlekoje bilo distribuirano svuda po zemlji od strane nekoliko prerađivača.Ovo naravno ne važi samo za Srbiju i Kosovo već i za ostalerepublike bivše SFRJ. Tako i danas u većini CEFTA zemalja u prodavnicamaje moguće videti razne prerađivače mleka i mlečnihproizvoda koji su poznati kupcima u svim tim zemljama. Jedanod mogućih razloga je u tome što neke od ovih zemalja nisuuspele da razviju sektor mlekarstva, a u drugim kupci imaju izgrađenunaviku prema određenim brendovima.Kosovo ne proizvodi dovoljne količine mleka za svoje tržište tese ono u najvećoj meri snabdeva uvozom i to pretežno iz Evropskeunije. Iako je poslednjih godina proizvodnja mleka na Kosovuu porastu i iako su prerađivački kapaciteti povećali za 20odsto, evidentno je da se potražnja ne može zadovoljiti iz domaćeproizvodnje, zato Kosovo uvozi mleko iz Slovenije, Mađarskei Nemačke. Prvi put u 2012. godini male količine mleka suizvežene u Albaniju.GRAFIKON 29Destinacije uvoza mleka na KosovoIzvor: Carina Kosova100 %90 %80 %70 %60 %50 %40 %30 %20 %10 %02006 2007 2008 2009 2010 2011EU zemlje bez Srbije▪ ▪Ostale▪Srbija▪CEFTAKosovo skoro da i ne uvozi mleko iz Srbije.jedinična vrednostGRAFIKON 30Jedinična vrednost uvoza Kosova, odnosnoizvoza Srbije u zemlje CEFTA i ukupno u svetIzvor: Carina Kosova$ 1,0$ 0,9$ 0,8$ 0,7$ 0,6$ 0,5$ 0,4$ 0,3$ 0,2$ 0,10CEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetIzvoz Srbije Kosova▪ ▪UvozCena mleka koju Kosovo plaća je uglavnom mnogo veća negošto to plaćaju ostale zemlje u CEFTA.2006 2007 2008 2009 2010 201133

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA34Tržište sektora mlekarstva u Srbiji ima dobro organizovanu proizvodnjusirovog mleka i njegovu preradu i sem u 2010. godini nikadado sada nije bilo nestašice. U periodu od 2006. godine pado kraja 2011. proizvodnja mleka u Srbiji je opala za otprilike10% s tim što je najveća kriza u sektoru počela u 2008. godinikada je nadležno Ministarstvo ukinulo brojne beneficije, podrškui subvencije proizvođačima mleka. Od tada je sektor u krizii nikako da se oporavi. Broj grla se drastično smanjuje, kvalitetmleka nikako da se popravi. Država ne radi ništa da omogućiproizvođačima da izvezu mleko u Evropsku uniju, nacionalna laboratorijajoš uvek ne radi onako kako bi to trebalo, a ne postojini adekvatan registar životinja koji i jeste jedan od preduslovaulsoka Srbije u Evropsku uniju. Srbija zbog trenutnog stanja kakou sektoru tako i u zemlji proizvodi samo 30% mleka ekstra kvalitetate zbog toga a i brojnih drugih razloga ne postoje usloviza izvoz na tržište Evropske unije. Pošto drugačije nije mogla Srbijaje svoj izvoz mleka usmerila na zemlje CEFTA i to sasvimuspešno sudeći po tome što je izvoz od 2006. godine povećanza skoro 100% u 2011. godini. Međutim, u isto vreme i uvoz jepovećan za 95%Kako je moguće da se Kosovu isplati da uvozi iz Evropske unije?Racionalnije pitanje je kako je moguće da se Kosovu ne isplatida uvozi iz Srbije? Jedinična vrednost, odnosno cena pri izvozumleka iz Srbije u CEFTA zemlje u 2011. godini iznosi 0,75 dolara,dok je Kosovo tu cenu plaćalo 0,87 iz Evropske unije. Iz CEFTAzemalja ta cena je 0,88 dolara. Prema podacima sa Carine Kosovamleko koje je na Kosovo došlo iz Srbije plaćalo se 1,07. Ovoje naravno dovoljan razlog u prilog tome da se Kosovu višeisplati da po ovoj ceni i po ovakvim uslovima uvozi iz Evropskeunije.Ulazak Hrvatske u EU će dodatno poremetiti tržište mleka u regionui stvoriće višak mleka koji se do sada izvozi u Hrvatsku, atakođe će smanjiti konkurentnost Hrvatske na CEFTA tržištu.Ove promene će određeni proizvođači iskoristi da zauzmu novetržišne pozicije. Neki od njih će biti i proizvođači iz Srbije i Kosova.4.6. MesoTrgovina mesom između Srbije i Kosova ne postoji (ili ona nijeu legalnim okvirima). Srbija je u periodu 2007 – 2011. godineizvozila uglavnom goveđe meso i to na tržište obuhvaćenoCEFTA sporazumom. Ovaj izvoz ima trend pada jer njegova vrednost2007. bila oko 27 miliona dolara, da bi se u 2011. sveo nasamo 4 miliona. S druge strane, Kosovo, kao i druge zemlje regiona,meso uvoze iz Južne Amerike i EU zbog konkurentnosticenom i pored transportnih troškova. Analiza jedinične vrednosti(unit value) cene uvoza mesa pokazuje da je cena mesa iz Srbije,a pogotovo iz CEFTA regiona bez Srbije, dva do tri putaveća od cene mesa koje se uvozi iz EU i drugih delova sveta. Podacikao i intervju ukazuju na skriveni put mesa iz Srbije do Kosova,te na troškove koji se nadograđuju za vreme togputovanja. Intervjui sa proizvođačima goveda u Vojvodini govoreda su značajni kupci stoke Albanci te da očigledno postojesivi kanali trgovine mesom između Kosova i Srbije. Posredni dokaziza ovo se nalaze i u prethodnim studijama: očigledan je rastproizvodnje goveđeg mesa u Vojvodini, podaci o transportu izSandžaka i slično.Siva zona trgovine mesom postoji u obrnutom pravcu ‐ sa Kosovau Srbiju i prema podacima koje su predočili preduzetniciiz Sandžaka 5 procenjuju da se uveze hrana u vrednosti od oko700.000 evra. Prema njihovim rečima radi se o:•konzervirana riba, paštete, namazi, salame, viršle… po ‐reklom iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine;•pileći bataci i fileti, sveža junetina i svinjetina, dimljenašunka… poreklom iz SAD, Brazila, Argentine, Engleske;•meso i mlečni proizvodi sa stranih tržišta … poreklom izBosne i Hercegovine, Mađarske.5Bjelić, P., Šećeragić, Bisera, Çeku Hajrulla, Petronijevic, V., Vinca Doruntina (2011) Preliminarni rezultati istraživanja u okviru projekta Sloboda kretanjaljudi i robe između Kosova i Srbije u kontekstu regionalne saradnje. Centar za regionalizam, Novi Sad.

4. TRGOVINADa li ćemo saznati da li je čovek prevarant ili je zaslužan za rastproizvodnje mesa u Vojvodini?Tanjug je 17. januara 2013. objavio vest daje uhapšenNovosađanin koji je na Kosovo "izvezao" junad za milijardudinara (10 miliona evra)Službenici Policijske uprave u Novom Pazaru lišili su slobodei odredili meru zadržavanja do 48 časova Milanu B. (63) izNovog Sada, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična delazloupotreba ovlašćenja u privredi i falsifikovanje službeneisprave, saopštila je danas Policijska uprava u Novom Pazaru.Osumnjičeni je u periodu od 2010. do 2012. godine u svojstvudirektora Opšte zemljoradničke zadruge BIGS iz Novog Sadasačinjavao lažnu dokumentaciju, prikazujući da je u nave de ‐nom periodu izvršio otkup tovne junadi na teritoriji RepublikeSrbije u iznosu od 1.003.152.920 dinara i istu isporučio ku ‐pci ma na teritoriji Kosova. Na bazi tako falsifikovane do ‐kumentacije iz budžeta Republike Srbije uplaćeno je Opštojzemljoradničkoj zadruzi "BIGS" 50.157.646 dinara, a na imepodsticajnih sredstava koja pripadaju poljoprivrednim pro ‐izvo đačima, od kojih je navodno otkupio tovnu junad. Na tajnačin je pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosuod 50.157.646 dinara, a za isti iznos oštetio budžet RepublikeSrbije.GRAFIKON 31Destinacije uvoza mesa na KosovoIzvor: Carina Kosova100 %90 %80 %70 %60 %50 %40 %30 %20 %10 %02006 2007 2008 2009 2010 2011EU zemlje bez Srbije▪ ▪Ostale▪Srbija▪CEFTAGRAFIKON 32Uvoz mesa i živih životinja na KosovoIzvor: MoA Kosovo3560504030201002005 2006 2007 2008 2009 2010 2011Životinje▪ ▪Meso

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVASrbija godišnje izveze 6 hiljada tona goveđeg mesa u vrednostiod skoro 27 miliona dolara, što predstavlja 48% izvoza zemaljaCEFTA. Srbija je najveći izvoznik goveđeg mesa među CEFTAzemljama. Govedina čini 39,8% izvoza životinjskih proizvoda(mleka i mesa) iz Srbije. Među zemljama CEFTA Srbija je i najvećiizvoznik svinjetine. Od izvoza svinjskog mesa Srbija ostvari godišnjiprihod od skoro 14 miliona dolara. Srbija godišnje izveze770 hiljada tona ovčijeg mesa u vrednosti od 2,25 miliona dolara.Izvoz Srbije čini 21% ukupnog izvoza ovčijeg mesa iz CEFTA,dok skoro 80% izvoza potiče iz Makedonije. Izvoz konstantnoraste, i od 2006. godine povećan je čak 30 puta.Očigledno je da u Srbiji čak ni CEFTA proizvođači mesa nisu ustanju da konkurišu u pogledu standarda cene, kvaliteta i marttingaproizvođačima mesa u drugim krajevima sveta koji su dinamičnii orjentisani na izvoz. Promet prehrambenih proizvodaima veliki uticaj na cenu prehrambenih proizvoda iz različitihperspektiva. Sa jedne strane promet iz različitih zemalja se skoroudvostručio, a upotreba hladnjača je povećala troškove u vezisa nekim lako kvarljivim proizvodima i mesnim prerađevimama.Jedan od problema predstavlja ograničen pristup tržištima u regionui EU, pošto Srbija ima uticaj na cenu prevoza i proizvoda.Prema studiji koju je pripremio USAID pod nazivom AgStrat, troškovirastu i do 17% uz korištenje alternativnih puteva kroz CrnuGoru i Albaniju.Cene uvezenog mesa na Kosovu su značajno iznad izvoznih cena uSrbiji, što ukazuje na to da neke prepreke za trgovinu imaju dejstva.36u milionima tonaGRAFIKON 33Izvoz mesa iz Srbije UN Comtrade4540353025201510502006 2007 2008 2009 2010 2011•Goveđemeso•Svinjsko meso•Ovčije mesoGRAFIKON 34Struktura izvoza ovčijeg mesa zemalja CEFTAIzvor: UN Comtrade▪Albanija▪Srbija▪Makedonija▪BiH▪Hrvatska▪Crna Gora▪Moldavija

4. TRGOVINAU budućnosti se ne očekuje značajno unapređenje trgovinemesom između Kosova i Srbije. Srbija nije cenovno konkurentnau proizvodnji goveđeg mesa u odnosu na najveći broj zemaljaEU a prisutne su i velike oscilacije u proizvodnji koje izazivajucenovne varijacije. Problem za proizvođače u Srbiji je i što će seizvoz u CEFTA zemlje smanjivati usled činjenice da Srbija dobijakonkurenciju na CEFTA tržištu, usled liberalizacije tarifa u BiH,Crnoj Gori i Makedoniji, kao i činjenice da će Hrvatska postatideo EU. Time će i ovako mali izvoz biti i potpuno onemogućen.37GRAFIKON 35Jedinična vrednost uvoza Kosova, odnosno izvoza Srbije mesa u zemlje CEFTA i ukupno u svetIzvor: Carina Kosova i Carina Srbije$ 8,0jedinična vrednost$ 7,0$ 6,0$ 5,0$ 4,0$ 3,0$ 2,0$ 1,00CEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvetCEFTASvet2006 2007 2008 2009 2010 2011Izvoz Srbije Kosova▪ ▪Uvoz

5. PREPREKE• Srbija ne priznaje Kosovo i dokumente Republike Kosovo 40• Srbija ne tretira Kosovo kao jedinstvenu carinsku teritoriju 40• Nemogućnost slobodnog kretanja ljudi i robe 42• Otpor prema proizvodima iz Srbije / Kosova 42• Nepoverenje i nedovoljna saradnja između Srbije i Kosova u okviru CEFTA sporazuma 42

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA40Brojne su prepreke koje ograničavaju trgovinu poljoprivrednimproizvodima između Kosova i Srbije. Političke prepreke proizilazeiz činjenice da Srbija ne priznaje Kosovo. S druge strane,eko nomske prepreke, koje po pravilu postoje između većine zemalja,u slučaju trgovine između Kosova i Srbije dodatno su produbljenepolitičkim okruženjem. U takvoj situaciji trgovcipre dstavljaju najbolje ambasadore ali oni podnose veliki poslovnirizik.Osnovne prepreke i problemi u trgovini između Kosova i Srbije,koji su često ne samo uzrok nego i posledica trgovinskih odnosa,obrađeni su nastavku.Srbija ne priznaje Kosovo idokumente Republike KosovoNakon proglašenja države Kosovo 2008. godine Vlada Kosova jezapočela sa kreiranjem i izvršavanjem trgovinske politike Kosova,kao i izdavanjem carinskih dokumenata i pečata na kojimapiše Republika Kosovo. Dokumenti i pečati s oznakama RepublikeKosovo su neprihvatljivi za Carinu Srbije te je ona zabranilapristup robi sa takvim dokumentima na svojoj teritoriji. U ovakvimslučajevima roba mora da traži alternativne puteve koji suvećinom već uigrani preko Crne Gore. Sa druge strane, VladaKosova nije primenila mere reciprociteta skoro godinu i po danadok ministar privrede Kosova nije zabranio uvoz svih proizvodaiz Srbije na period od oko tri meseca. Kao posledica toga, dana21. jula 2011. godine, Vlada Kosova je usvojila odluku da zabraniulaz svim proizvodima iz Srbije na Kosovo. Vlada je izjavila i daće povući ovu odluku onog trenutka kada Srbija dozvoli da seproizvodi sa Kosova prodaju i/ili prevoze kroz Srbiju. Kosovskicarinici su odmah počeli da sprovode ovu odluku na sva četirigranična prelaza (GP) sa Srbijom na kojima funkcioniše CarinaKosova.Do sklapanja najnovijeg sporazuma, ukoliko je privrednik sa Kosovaželeo da izvozi za Srbiju, morao je da popuni dokumente uRanilugu, u opštini Gnjilane, gde postoji kancelarija koja izdajesrpske fitosanitarne potvrde i ostale dokumente koji se mogukoristiti za prevoz kroz Srbiju. U isto vreme, kako bi prešli granicuna istoku, Dheu i Bardhe kod Kamenice, privrednici moraju dapokažu redovne dokumente fitosanitarne inspekcije sa Kosova.Glavna destinacija kosovskog izvoza jeste veleprodajno tržišteu Beogradu ili neki prerađivači na jugu Srbije.Sporazumi 6 postignuti u dijalogu Beograda i Prištine, uz posredovanjeEU, o carinskom pečatu i Integrisanom upravljanju graničnimprelazima su da će strane učiniti sve da bi obezbedileslobodno kretanje u skladu sa CEFTA sporazumom, da će bitiprihvaćen carinski pečat sa natpisom "KosovoCustoms"/"Косовскацарина", da obe strane nameravaju da postepenouspostave zajedničke integrisane punktove na svim zajedničkimprelazima. Aranžmani će uključiti izbalansirano prisustvo svihrelevantnih organa sa obe strane, kao što su carina, policija, iobuhvatiće pitanja kao što su lokacija prelaza, priroda objekta,radno veme itd. U skladu i za vreme trajanja njegovog mandatana prelazima Jarinje/Rudnica i Brnjak ovo prisustvo uključuje izvaničnike EULEKS‐a. U osnovi aranžmana biće jasan zadatakprenosa važećih zakonskih odgovornosti i obaveza na jurisdikcijesvake od strana.Srbija ne tretira Kosovo kaojedinstvenu carinsku teritorijuU trgovinskim odnosima u praksi sa Kosovom, neki od proizvodasu podvrgnuti posebnom poreskom režimu i njihov izvoz i uvozprate adekvatna poreska dokumentacija kao što su OLPDV ili ELdokumeti, uključujući i predračun i potvrdu o poreklu (EUR 1),te drugi adekvatni dokumenti, dok se za promet nekih proizvoda,posebno ako se taj promet obavlja sa južnim krajevimana Kosovu (koji su pod kontrolom vlasti iz Prištine) zahteva carinskadeklaracija (JCI) i poštovanje adekvatnih carinskih postupaka.Ovaj drugi postupak je postao relevantniji od stupanja nasnagu CEFTA sporazuma 2006. godine zato što Srbija još od2000. godine pokušava da tretira trgovinu sa Kosovom kao domaćuoperaciju, a ne kao međunarodnu trgovinu.Promet robe koja je proizvedena na Kosovu ili u Srbiji, sa dovoljnimlokalnim sadržajem, Srbija tretira kao domaću unutrašnjutrgovinu na koju se primenjuje redovni poreski postupak.6http://www.srbija.gov.rs/kosovo‐metohija/?id=164576

5. PREPREKE41

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA42Nemogućnost slobodnog kretanja ljudi i robeSaobraćajna infrastruktura i sloboda kretanja predstavljajuosnovne prepreke za trgovinu i tranzit između država. Vlade Srbijei Kosova su se dogovorile tokom pregovora da će vozila sakosovskim registarskim tablicama moći da idu u Srbiju ili da prolazekroz Srbiju. Međutim, osiguranje i ostale takse predstavljajupravi teret za građane Kosova. U ovom primeru, ukoliko nekoželi da putuje na samo jedan dan u Srbiju, troškovi iznose višeod 120 evra, što većina građana i malih preduzeća ne mogu dapodnesu. Glavni put za proizvode sa Kosova prema ZapadnojEvropi prolazi kroz Srbiju. Imajući sve navedene komplikacije uvidu, troškovi za proizvode sa Kosova su mnogo viši nego što bito bilo u redovnom okolnostima. Dakle, postoji potreba za konkretnimrazgovorima kojima bi se ovakva situacija rešila i dozvoliloljudima da putuju, transportuju robu i uspostavljajutrgovinske odnose na fer osnovi i u skladu sa pravilima, propisimai zakonima Kosova i/ili Srbije.Otpor prema proizvodima iz Srbije / KosovaBlokada iz Srbije je imala političke konotacije pošto je nekolikopolitičkih blokova na Kosovu ovo iskoristilo kao šansu da izvršepritisak na javnost da se prebaci na druga potencijalna tržištaili da više koriste domaće proizvode. Pretnja je u tom smislustalna jer Kosovari postaju sve više nacionalisti kada je u pitanjukupovina proizvoda iz Srbije, ne zato što Srbija ne priznaje Kosovo,već jednostavno zato što Srbija blokira svaku mogućnostPercepcija intervjuisanih na Kosovu prema CEFTA sporazumuPolitička situacija u regionu ponekad ima uticaja na fertrgovinu sa drugim državama, a jedna od najoštećenijih ze ‐malja u tom smislu jeste Kosovo. CEFTA ponekad stvaranejednakosti – otvorena trgovina prema Kosovu, ali ograni ‐čena trgovina sa Kosova jer Kosovo nije priznata zemlja uregionu (Srbija, BiH). Druge države u regionu su bolje odigraleulogu u smislu tarifnih i netarifnih barijera uvodeći ih svakiput kada je domaća proizvodnja ugrožena zbog izvoza. Onisubvencionišu poljoprivredu putem različitih grantova ikreditnih šema, zbog čega imaju prednost u odnosu na ko ‐sovske proizvođače i trgovce.normalizacije trgovinskih odnosa i otvaranja puteva za proizvodesa Kosova, čak i ako je to samo u svrhu tranzita. Uticaj jeveoma negativan, ograničene su šanse za promet dobara sa Kosovai uvećani su troškovi prevoza, što uvećava cenu proizvoda,a kompanije se obeshabruju da rade preko srpskih partnera ilida ih koriste kako bi locirali nova trižišta.Bilo bi od koristi za Srbiju i Kosovo da se ove političke konotacijeumanje i da se traže mogućnosti da se otvore ekonomski vidicii izbegnu političke pretnje prema Kosovu putem različitih blokada,koje utiču na poslovne odnose zainteresovanih strana.Nepoverenje i nedovoljna saradnja izmeđuSrbije i Kosova u okviru CEFTA sporazumaCEFTA je najznačajniji sporazum o ekonomskoj integraciji, sadobro postavljenim ciljevima koji je skratio muke u trgovini izmeđuSrbije i Kosova koje bi trajale godinama. Srbija i Kosovo ipored rata i ne pri hvatanja njegovih posledica nisu mogli da izbegnuda zajedno bu du deo regionalnih integracija i procesa nesamo zbog kara kterističnog političkog, geografskog i demografskogpoložaja nego i jasno određene budućnosti ‐ da mogu i želeda budu deo evro pskih integracionih procesa. Ovi procesi podrazumevajusaradnju na nivou regiona u svim segmentima, pričemu ekonomska sara d nja treba da bude vodilja ovih procesa,a liberalizacija carina prvi korak. U decembru 2006. godine potpisanje Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnojtrgovini u centralnoj Evropi koji predstavlja jedinstvensporazum i zamenjuje svih 31 bilater a lnih. Članice Sporazumao slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi su Albanija, Bosna i Hercegovina,Crna Gora, Hrvatska, Makedo nija, Moldavija, Srbija i(u ime Kosova) UNMIK. Za poljoprivredne proizvode primenjujuse međusobno odobrene carinske koncesije koje su uglavnomprenete iz bilateralnih sporazuma. U pitanju su potpuna liberalizacija,preferencijalne carine i kvote sa preferen cijalnim carinama.Cilj zaključivanja ovih sporazuma je da se povećasposobnost regiona da privuče investicije i unapredi in te gracijeovih zemalja u svetsku ekonomiju. Takođe, da se podstakne privrednirazvoj, proces stabilizacije i pridruživanja EU i da se ubrzapostupak pristupanja u STO.Kosovo i Srbija su potpisnici CEFTA trgovinskog sporazuma i obedržave su otvorene za trgovinu sa drugim zemljama u regionu i

5. PREPREKEu EU. U vreme kada je sklopljen CEFTA sporazum, Misija Ujedinjenihnacija na Kosovu UNMIK ga je potpisala u korist Kosova.Prema CEFTA sporazumima, prema UNMIK‐ovom shvatanju, Kosovoje trebalo da bude učesnik u razvoju regionalnog tržišta.Sa druge strane, Ministarstvo poljoprivrede Kosova je još uvekmlada institucija koja je osnovana 2002. godine i još uvek uči orazvoju politike i strategija. Trenutno ne postoje tarifne i netari ‐fne prepreke na strani Kosova, koje se odnose na promet po ljo ‐privrednih dobara pošto će Kosovo poštovati CEFTA spo razum.Međutim, kako bi domaći proizvodi postali što konkurentniji ikako bi se domaći proizvodi zaštitili, Kosovo mora da promenisvoju trgovinsku praksu i da unapredi trgovinski balans sa državamau regionu. Vlada Kosova može to da uradi, a da pri tomne prekrši CEFTA sporazum utvrđujući posebne netarifne barijere7 .437Slično onome što rade druge države u regionu, koje su potpisnice CEFTA sporazuma.

6. POSLEDICEKao posledica ovakvog stanja potrošači, proizvođači i trgovci suna gubitku. Izračunavanje ukupnog potencijalnog gubitka kojiprimarno moraju da plaćaju potrošači na Kosovu ili proizvođačiu Srbiji prevazilazi obim ove Studije. Ipak, neosporno je da se onmeri desetinama miliona evra, koji najpre nastaje kao posledica:•Sprečavanje transporta i protoka robe iz Kosova u Srbiju,što značajno povećava troškove tj. konkurentnost proi ‐zvoda sa Kosova – gubitak direktno osećaju proizvođači itrgovci na Kosovu.•Okretanje trgovaca sa Kosova ka drugim tržištima od srp ‐skog, kao posledica otežanih trgovinskih uslova – gubi takproizvođača u Srbiji i potrošača na Kosovu.•Smanjenivanje tržišnih mogućnosti i mogućnosti izbora upogledu cene i kvaliteta. Osnovni problem u regionu jesuograničene tržišne prilike. Veća tržišta nude više šansi zaregionalne proizvođače, tako da je prioritet za ove zemljeinicijelno da pokriju potrebe lokalnog tržišta, da traže regio ‐nalna tržišta jer su troškovi transporta onda niži i da kon ‐kurišu na većim tržištima, kao što je EU, samo sa proizvo ‐dima za koje su oni specijalizovani i kompetentni.•Velika nelegalna trgovina između Kosova i Srbije nije u in ‐teresu Srbije jer roba koja se izveze na Kosovo najčešće sevraća u Srbiju te je budžet RS oštećen za vrednost carina iporeza, dok je gubitak Kosova nenaplaćena carina.•Nepoznata bezbednost prehrambenih proizvoda je veomavažan aspekt ovog prometa jer potrošači su zainteresovaniza kupovinu proizvoda koji su njima na Kosovu poznati, kaoi proizvoda sa Kosova koje potrošači u Srbiji i dalje pre ‐feriraju. Intenzivnija kontrola prehrambenih proizvoda uoba smera je neophodna kako bi se potrošači zaštitili od ro ‐be lošeg kvaliteta i kako bi se oni uverili da su im ova trži ‐šta bitna.•Negativna percepcija potrošača prema proizvodima iz dru ‐ge države.•Uvećani troškovi postojećeg izvoza između zemalja.45

7. POSTOJI ŠANSA• Što pre ući u EU 48• Pronalaženje tržišta i unapređenje vrednosti poljoprivrednih proizvoda 48• Organizovati međusobne posete naprednih poljoprivrednih grupa i preduzeća 48• Pokretanje prekograničnih projekata kako bi zajedno pristupili fondovima EU 49• Unaprediti komunikaciju i protok informacija između strana 49• Izgraditi poverenje, veze i ukloniti prepreke u sektoru poljoprivrednog poslovanja 49• Primena mera bezbednosti i sigurnosti prehrambenih proizvoda 49• Olakšati razvoj infrastrukture i administrativne procedure 50• Umesto zaključka 51

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA48Što pre ući u EUObe zemlje streme istom cilju, a to je da postanu članovi EU.Prepreke koje stoje ispred obe zemlje su iste kao što su i uslovipodjednako teški i zahtevaju angažovanje i javnog i privatnogsektora.Evropska unija predstavlja najvažnije tržište za izvoz prehra ‐mbenih proizvoda, a trgovinske pogodnosti su stvorile pogodnookruženje za porast izvoza. Srbija (od 1. marta 2012.) je dobilastatus zvaničnog kandidata za ulazak u EU, a Kosovo je potenci ‐jalni kandidat. Kosovo je podnelo prijavu za članstvo, ali još uveknije dobilo status zemlje kandidata.Kosovo i Srbija su zainteresovani da se pridruže EU, a umeđuvremenu obe zemlje pokušavaju da nađu i distribuirajuinformacije farmerima i trgovcima u pogledu tržišnih zahtevazemalja EU. U početnoj fazi, mogli bismo da se pozabavimo pi ‐tanjima proizvodnje i marketinga u vezi sa standardima EU kojise moraju ispuniti u budućnosti.Tržište EU je jedno od najvećih, ali i najkonkurentnijih tržišta sabogatim ali vrlo zahtevnim kupcima u pogledu zdravstvenebezbednosti i kvaliteta. Zato ovo tržište predstavlja veliku šansu,ali traži puno znanja i ulaganja. Ipak, nema dileme da je pristupEU jedan od najboljih stimulansa za unapređenje proizvodnje.Iskustvo novih zemalja članica pokazuje da se prihod poljopri vre ‐dnika, nivo investicija i trgovina značajno poveća, kako u pre ‐dpristupnom periodu tako i nakon pristupa. Nema razloga da takone bude i sa Srbijom i Kosovom. Dodatno, postankom jedinst ‐venog tržišta trgovinske barijere koje danas postoje će nestati.Zato verovatno najbolje što može da se desi i da unapredi trgovinuizmeđu Srbije i Kosova jeste da obe zemlje postanu članice EU.Pronalaženje tržišta i unapređenjevrednosti poljoprivrednih proizvodaKako bi se farmeri i poljoprivredna preduzeća bolje upoznali ipripremili za konkurenciju, potrebno je da se sprovedu boljeprocene tržišta za svaki od sektora, pod‐sektora i vrednosnih lanacapoljoprivrede, diverzifikacije proizvoda i unapređenih tr žišnih vezaposebno u veletrgovinskim lancima i lancima super marketa.Generalno, troškovi proizvodnje u regiji nisu ko mpe titivini upoređenju sa EU, delom zbog manjih parcela koje imaju far meri,te zbog visokih subvencija u zemljama EU.Bitno je da se nastavi sa radom kako bi se unapredile trgovinskeprakse i primena trgovinskog sporazuma CEFTA, potraga za višeinformacija o tržištma u regionu i EU, te jačanje regionalnetržišne saradnje pre napada na tržišta u EU.U isto vreme, neophodno je obezbediti više informacija lo ‐kalnim investitorima, dijaspori i međunarodnim investitorima ida se da prioritet potencijalnim invstitorima koji su zaintere ‐sovani za preradu domaćih poljoprivrednih proizvoda.Kao drugo, nakon pronalaska tih informacija, potrebno ih jedistribuirati farmerima i trgovcima u vezi sa tržišnim zahtevimau zemljama EU, počev od zemalja u regionu, pa dalje. Kada je upitanju izvoz u EU, ovi proizvodi moraju da poseduju sertifikat ineophodna je strožija kontrola kvaliteta proizvoda. To znači daproizvodi moraju biti proizvedeni u skladu sa poslovanjemdobrog farmera koje je moguće dokazati i proveriti. Operaterise moraju podržati u postavljanju sopstvenih (internih) standar ‐da za kvalitet izvoza kako bi se popravio status ove regije kaopouzdanog dobavljača. Biće od velike važnosti da učimo jedniod drugih tokom ovog procesa pošto će nam to pomoći dazauzmemo bolju poziciju.Organizovati međusobne posetenaprednih poljoprivrednih grupa i preduzećaU delu procesa koji prethodi priključivanju EU moraju seorganizovati međusobne posete naprednijih poljoprivrednihgrupa i preduzeća kako bi jedni od drugih učili o najboljimpraksama u poljoprivredi i trenutnoj situaciji u vezi sa pristupa ‐njem EU. Farmeri sa Kosova i poljoprivredna preduzeća sa Koso ‐va redovno posećuju Srbiju i u poslednjih nekoliko godinaredo vno učestvuju na Sajmu u Novom Sadu. U međuvremenusu uspostavljeni redovni kontakti između trgovaca na osnovupotražnje različitih proizvoda zavisno od potreba tržišta. Srpskefirme vide Kosovo kao mesto gde mogu da nabave sirovine zapreradu i kao potencijalno tržište na kojem mogu da prodajusvoje proizvode. Trenutno prerađivači iz Srbije kupuju crvenupapriku na Kosovu i šumske borovnice za proizvodnju soka.Organizovanije posete bi mogle da doprinesu razvoju boljih

7. POSTOJI ŠANSAtržišnih veza i da pospeše tržišne prilike za obe strane. U tomsmislu, Privredna komora može da bude inicijator uspostavljanjaprvih kontakata između zainteresovanih strana kako bi se izbe ‐gle političke implikacije.Pokretanje prekograničnih projekatakako bi zajedno pristupili fondovima EUSkorašnja ekonomska kriza je imala negativan uticaj na ovestrane i poljoprivreda je bila teško pogođena, posebno uzabačenim krajevima oko granice između Srbije i Kosova. ZaKosovo su to granične tačke, dok su za Srbiju to administrativnetačke. Dobra je prilika za opštine i regije na ovim područjima daplaniraju zajedničke razvojne projekte, koji će obezbediti pozi ‐tivan uticaj na ruralni razvoj. U poslednjih nekoliko godina, orga ‐ni zacije CARE International (REGS) i EWI su sprovele sličneprojekte i u njih uključile pogranične teritorije između Kosova,Srbije i Makedonije, a uticaj je bio veoma pozitivan. Sprovođe ‐nje zajedničkih prekograničnih projekata bi obezbedilo višetržišnih mogućnosti za regije poput Sjenice i Novog Pazara kojesu na Kosovu poznate po svom mesu i mlečnim proizvodima, arad u regijama Preševa i Bujanovca bi doprineo uspostavljanjutržišnih veza između kosovskih trgovaca i Albanaca koji žive uPreševskoj dolini i obrnuto.Unaprediti komunikaciju iprotok informacija između stranaTrgovina između Srbije i Kosova zapravo nikada nije ni prestala,čak ni posle rata 1999. godine, pošto se graniče i trgovinske vezesu veoma jake. Proizvodi iz Srbije su veoma poznati i cenjeni naKo sovu kao kvalitetni. Ipak se situacija promenila jer su predu ‐zeća manje komunicirala i poverenje je poljuljano. Neke firmeiz Srbije su imale problema da se ponovo probiju na kosovskotržište i trgovci na Kosovu su tražili nove partnere prvo u regio ‐nu, a zatim i dalje u EU. Poznato je da je deo vina proizvedenogna Kosovu izvožen preko partnera iz Srbije, ali od proglašenjanezavisnosti situacija je postala mnogo komplikovanija. Neštorobe koja se izvozi sa Kosova je transportovana kroz Srbiju poštotuda ide najkraći put do EU, međutim, Vlada Srbije je blokiralaovaj koridor posle 2008. godine. Ovo je imalo negativan uticajna trgovinu između Srbije i Kosova. Trgovci su nastavili saradnju,ali su se količine smanjile što je u isto vreme uticalo i na po ‐verenje između ova dva naroda. Neki su trgovci postali veći na ‐cionalisti i pritisak javnosti u ove dve zemlje je postajao sve jačišto je imalo uticaja na ukupnu trgovinu.Sada postoji izazov da se unapredi komunikacija i protok infor ‐macije između ove dve strane, koje su komšije i imaju du gačkuistoriju trgovinske saradnje, koja je bez uplitanja politike uvekbila pozitivna i jaka. Sada je vreme da se organizuju sastanci, B2B,sajmovi, međusobne posete itd. Da se popravi komunikacija iobezbede samo pozitivni koraci kako bi se povratilo poverenjeizmeđu firmi, a obe strane će time obezbediti bolje informacijeu vezi sa tržišnim mogućnostima. Očekivani rezultati bi trebaloda budu pozitivni, pošto će to pomoći firmama iz Srbije i Kosovada imaju lakši pristup tržištu, da smanje troškove prevoza i daobe zbede redovno snabdeva nje kvalitetnim proizvodima. Drugiva žan aspekt je da se obezbedi bolja kontrola na granicama, kaodeo unapređenih mera bezbednosti i sigurnosti prehrambenihproizvoda za potrošače u obe zemlje.Izgraditi poverenje, veze i ukloniti preprekeu sektoru poljoprivrednog poslovanjaRazmena informacija i stručnog znanja predstavlja sledeći korakkoji bi trebalo da doprinese unapređenju poverenja i da obe zbediobe zemlje u budućoj saradnji. U obe zemlje postoji potreba dase stekne više znanja o zahtevima tržišta, konkretno zemalja EU,ali i da jedni drugima omoguće prodor na nova tržišta, npr.kosovskoj robi na ruskom tržištu preko Srbije, ili otvaranje Albanijeza robu iz Srbije preko Kosova. Podrška razmeni sirovina ćepredstavljati deo ovog razvoja pošto je cilj povećanje proizvodnjeprerađevina u regionu, a ne prodaja sirovina zemljama EU. U tomsmislu, Srbija ima pre dnost u preradi, iako se prehrambenaindustrija i na Kosovu razvija i ući će na tržište EU sa kvalitetnimproizvodima.Primena mera bezbednosti isigurnosti prehrambenih proizvodaKrajnji korisnici prehrambenih proizvoda su potrošači u obezemlje, tako da bezbednost i sigurnost hrane predstavlja bitandeo procesa zaštite od nesigurnih proizvoda u dve zemlje. Uticaj49

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVAće biti veoma pozitivan, posebno u ponovnoj izgradnji po ‐verenja u proizvode iz regiona i povećanju trgovine u bu du ‐ćnosti. Ima nekoliko primera koji pokazuju kakav negativanuticaj mogu imati nekontrolisani proizvodi na graničnim pre ‐lazima ili upotreba graničnih prelaza na severu na kojima nepostoji kontrola sigurnosti i bezbednosti proizvoda u obe zemlje.Na Kosovu se ne jede svinjetina, a ipak su uvoznici sa Kosovauvezli određene količine i preko trgovaca na severu ga izvezli uSrbiju. Sa druge strane, trgovci iz Srbije izvoze žive životinje naKosovo, što ne podleže kontroli. Ne postoji redovna kontrola nitise redovno rade laboratorijske analize. Drugi važan aspekt jesteuvoz sadnica voća iz Srbije na Kosovo, koje ne podležu kontroliu Srbiji, a zbog lošeg materijala za setvu, farmeri počinju daizbegavaju da kupuju biljke iz Srbije. Ovo ima negativan uticajna trgovinu.Olakšati razvoj infrastrukture i administrativne procedureZbog postojeće situacije, trgovci i firme sa Kosova koristealternativne puteve za transport robe. U isto vreme, Srbija ulažemanje para u puteve koji vode prema Kosovu zbog čega jeprevoz veoma skup i utiče na trgovinsku moć Kosova. Očiglednoje da investicije ne predstavljaju prioritet srpske vlade, a to imanegativan uticaj na Kosovo.50Studija „South Fruits“G. Beriša je vlasnik firme koja se zove "South Fruits", a nalazise u selu Mramor, samo 15 kilometara od Prištine, glavnoggrada Kosova. Firma g. Beriše je orjentisana na prikupljanje,polupreradu, zamrzavanje i skladištenje povrća i divljih šumskogvoća. Inicijalno, njegova firma se bavila samo divljim pečurkamas obzirom da su planine oko Prištine veoma bogateovim prirodnim resursom, kako u količini tako i u kvalitetu.Međutim, nakon rata na Kosovu, za g. Berišu su se otvorilenove mogućnosti. Sve više se bavio polupreradom povrća išumskog voća (kao što su divlje jagode, borovnice, malineitd.) kao i zamrznutog voća. Sistem nabavke g. Beriše jeveoma jednostavan, sa pojedinačnim skupljačima i centrimaza skupljanje koji opskrbljuju firmu. G. Beriša ili poluprerađuje(seče, čisti) ili zamrzava sakupljenu robu. Odmah prodaje natržištu, prodavnicama koje tu robu prodaju kasnije kada porastucene. Tradicionalno je g. Beriša sarađivao sa firmama izSrbije, inicijalno im je direktno prodavao pečurke ili je prekosrpskih kompanija svoju robu plasirao na zapadna tržišta.Ovakav sistem je funkcionisao poprilično dobro uzimajući uobzir činjenicu da je reč o maloj firmi, da nije reč o velikim količinama,a i plasiranje na tržištu uopšte nije kompatibilno zaveća tržišta u EU.Međutim, zbog političke situacije između Kosova i Srbije, javilesu se mnoge prepreke koje su ometale razvoj kompanije,i u mnogim slučajevima su se javili veliki gubici. Situacijanakon 2008. godine se dodatno zakomplikovala uvođenjemblokade Vlade Srbije za proizvode sa Kosova ili zbog nemogućnostida se putuje u Srbiju radi poslovne saradnje i pronalaskatržišnih mogućnosti.Tokom 2012. godine se situcija za g. Berišu donekle popravilakada je ponovo počeo da investira u prikupljanje i poluobradušumskih plodova, pripremivši veće količine za prodaju partnerimau Srbiji. Sada su počele da se javljaju komplikacijezbog nepredvidivih zahteva i razloga. Njegova roba je nekolikoputa bila blokirana kada su srpski službenici na granici blokiralicelu isporuku tražeći dokumente koje on nije imao ili nepostoje. Isporuke g. Beriše su blokirane pošto je njemu očiglednopotrebna „dozvola za skupljanje“ koju izdaje Ministarstvopoljoprivrede Srbije, Odeljenje za šumarstvo, kako biskupljao šumske plodove i biljke. Ova roba je prikupljana najugu Kosova.U ovom primeru i zbog ovakve situacije, g. Beriša traži načinda u potpunosti prekine saradnju sa partnerima iz Srbije zbogprepreka i gubitaka koji su zbog tog nastali.On kaže: "Kamioni su mi bili blokirani mnogo puta, a svu samrobu morao da bacim, puno sam platio za prevoz i osiguranje idrugo, nekada je postojala nada da će se stvari popraviti. Sadamislim da nema ništa više da se učini i moja nada se ugasila".Čak i sa potpisanim sporazumima i teoretski bez pravnih problemada se nastavi i proširi trgovina uzmeđu ove dve zemlje,ovakvi primeri veoma brzo šire poruku kojom se umanjuje vo ‐lja i želja da se radi zajedno.

7. POSTOJI ŠANSAVećina dokumenata sa Kosova nisu priznata od strane srpskihvlasti čak iako ispunjavaju standardnu formu koju zahteva EU.Za obe zemlje je bitno da se smanje administrativni zahtevi, ada se primene mere bezbednosti prehrambenih proizvoda kakobi se zaštitili potrošači u obe zemlje. Jedan deo pregovaračkogprocesa bi trebalo da bude i postizanje dogovora o dokume ‐ntima koji će se koristiti u slobodnoj trgovini kao i boljatrgovinska saradnja između Kosova i Srbije.Umesto zaključkaNerazrešeni politički odnosi između Srbije i Kosova, kao i efektiovakvog nedefinisanog stanja sprečavaju međusobnu ekono ‐msku saradnju. Ipak, postoje vrlo jasne poruke i akcije od straneKosova i Srbije da se situacija ovako nedefinisanih odnosa želire šiti. Dijalog je uspostavljen i vodi se s željom obe strane da seodnosi definišu i ubrzaju evropske integracije.Poljoprivrede Srbije i Kosova imaju sličnosti pošto pripadaju istojregiji i potiču iz istog političkog i ekonomskog sistema. Ipak,postoje i značajne razlike uslovljane prvenstveno zemljišnim iljudskim potencijalima ali isto tako i religijskim i običajnimnasleđima. Ove razlike su se uvek nadomešćivale kroz trgovinupoljoprivrednim proizvodima koja nije bila registrovana zvani čno,ali se uvek znalo da je Vojvodina glavni snadbevač Kosova hranom.Proizvodnja na Kosovu ima dobre trendove jer Kosovo beležiznačajan rast poljoprivredne proizvodnje čak i kad se uzmu uStudija „Kepurdha“"Kepurdha" je lokalna firma u Kamenici, u opštini koja se nalazina istoku Kosova. Kamenica je mali grad i ujedno i opština u kojojnema više od 50.000 stanovnika. Opštinu karakterišu planinskapodručja na kojima je većina terena pokrivena nižim planinama,i koja su bogata prirodnim bogatstvima sa veoma malo indistrijskeproizvodnje. Stanovništvo Kamenice je u opadanju svakog danazbog problema kao što su nezaposlenost i migracije u veće centre."Kepurdha" prerađuje prehrambene proizvode i ujedno je icentar za sakupljanje koji je osnovan ranih devedesetih. Tokomprvih godina rada, ova firma se fokusirala na skupljanje diviljihpečurki u šumi, kao što su Boletus Edulis i Chantarelle. Količinesa kojima je radila ova firma su bile veoma male do 2000. godine.Tokom te godine "Kepurdha” je proširila svoje poslovanjena proizvodnju šampinjona i proširila je asortiman sakupljanihproizvoda kao što su borovnice, šipurak, klek a itd. Firma sarađujesa oko 700 sakupljača, koji dostavljaju svoje proizvode."Kepurdha" se bavi sušenjem ili zamrzavanjem sa kupljenihproizvoda, što je neka vrsta poluobrade i tako ih plasira na tržište.Količina poluobrađene robe je oko 300 tona godišnje.Firma se takođe bavila proizvodnjom zimnice kao što su kiselikrastavci, feferoni, ajvar itd. ali je u pitanju više bio kapacitetjednog domaćinstva u pogledu količine i tržišta.Tokom godina rada, glavno tržište za prodaju robe je bilo tržišteu Srbiji. Firma najviše iskustva ima u skupljanju i prodajidivljih pečurki većim otkupnicima u Srbiji za dalju prodaju uItaliji, Francuskoj ili drugim zemljama zapadne Evrope. Firmatradicionalno radi sa i uz posredovanje firmi iz Srbije, kojepredstavljaju dalje trgovačke kanale ili vrše dalju preradu ukompanijama u Srbiji.Zastoj u saradnji i glavne komplikacije su se javile 2008. godinekada je Kosovo proglasilo nezavisnost i trgovina između Kosovai Srbije je skoro u potpunosti stala, skoro sva razmena dobarai ljudi. U toku ovog vremena, "Kepurdha" je trgovala nataj način što je menjala i krivotvorila dokumente za proizvodesa Kosova. Tokom 2012. godine situacija se značajno popravilasa dijalogom i dogovorima između ove dve zemlje, što je "Kepurdhi"vratilo na tržište i otvorilo im nove tržišne prilike. U2012. godini "Kepurdha" je prodala oko 100 tona prerađivačuvoća iz Srbije ‐ Nektaru. I ovde se "Kephurda" suočila sa gubicimajer u mnogim slučajevima produžavanje pograničnih proceduradovelo je do smanjenja količine zbog činjenice da jeroba koja se prevozi zamrznuta. Kvalitet robe je takođe veomasmanjen. G. Krasnići tvrdi i da on sve više izbegava da putujeu Srbiju pošto ga to košta više od 100 evra po danu, ako negdeputuje sa kosovskim tablicama. "Paradoksalno je da je pre potpisivanjasporazuma o slobodi kretanja, za vozila registrovanana Kosovu prilikom prelaska granice u Srbiju plaćano 25 evraza privremene tablice. Sada nema logike i sa sporazumom tokošta više nego četiri puta više“, rekao je g. Krasnići.51

TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA IZMEĐU SRBIJE I KOSOVA52obzir niske polazne osnove. Srbija ima resurse i dobre trendoveu proizvodnji i trgovini poljoprivrednim proizvodima, ali ipakzaostaje za konkurentima u EU.Pored svih prepreka postoji značajna trgovinska razmena iz ‐među Srbije i Kosova, tako da je u 2011. godini u ukupnoj stru ‐kturi uvoza na Kosovo, Srbija učestvovala sa 20% i bila najvećipojedinačni trgovinski partner Kosovu. Ohrabruje da se trgovinakonstantno povećava od 2006. godine kada je iznosila 45miliona evra do 135 miliona u 2011., što pokazuje da je i poredsvih prepreka tržišno rešenje odigralo svoju ulogu. Nažalost,trgovina poljoprivrednim proizvodima gotovo u potpunosti imajedan pravac, a to je izvoz Srbije na Kosovo.Srbija je 2012. godine izvezla poljoprivrednih proizvoda u uku ‐pnoj vrednosti od 2,5 milijardi dolara i ostvarila suficit od 1,1milijardi. Najznačajniji izvozni proizvodi su kukuruz, šećer,pšenica, smrznute maline, jabuke, pivo, voda itd. U Evropskojuniji najveći izvoz otišao je u Rumuniju, Nemačku, Grčku, Italiju,dok se u okviru CEFTA sporazuma izvozilo u skoro sve zemljeregiona, a najviše u Bosnu i Crnu Goru. Ipak, i sa povećanjemizvoza od 20% iz godine u godinu Srbija zaostaje za ostalimzemljama članicama Evropske unije. Sa druge strane, Kosovo jeizvezlo poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 26 milionadolara i to pretežno alkoholna pića i sokove, proizvode mli ‐narske industrije i sveže povrće i proizvode od voća i povrća.Iako je ostvareni izvoz mali on je čak za 75% veći nego što je biou 2010. godini. Kosovo je veliki uvoznik poljoprivrednih proi ‐zvoda i uprkos povećanju proizvodnje kod većine proizvoda, ap ‐solutno je zavisno od uvoza. Tako je uvoz na Kosovu za periodod 2005. do 2011. godine udvostručen, sa 285 miliona evra na560 miliona evra.Kosovo iz Srbije najviše uvozi žitarice. Osnovni razlozi zaštotrgovina funkcioniše su manjak drugih uvoznih opcija za Kosovo,to što transport žitarica sa niskom jediničnom vrednošću zna ‐čajno opterećuje cenu, kao i činjenica da žitarice nisu finalnipro izvod ‐ one nemaju na sebi oznaku koja je vidljiva da bi stva ‐rala neprijatnosti trgovcima ili potrošačima.Pored žitarica najviše se trguje industrijskim biljem, uljem išećerom. Trgovina industrijskim biljem i njihovim proizvodimaizmeđu Srbije i Kosova pokazuje koliko su povezana ova tržišta,ne samo geografski i tradicijski nego i politikama. Tako, ukolikoSrbija donosi određene mere agrarne politike bile one "velike"(kao što je zabrana izvoza, liberalizacija carina) ili one dnevnopolitičke (omogućavanje monopola jednoj kompaniji, vancari ‐nske barijere i sl.) to odmah utiče na cene na Kosovu. Isto takoukoliko Kosovo donosi određene mere politike (ukidanje PDVna određene grupe proizvoda i sl.) u značajnoj meri se to osetii kod proizvođača i prerađivača u Srbiji.Značajnom trgovinom žitaricama i industrijskim biljem pokazujese da se trgovina može obavljati, Međutim, ona se ne obavljaili je mala u značajnom broju drugih proizvodnji, kao što jemeso, mleko, voće i povrće. Razlozi ne leže toliko u cenama itržištu nego u preprekama i nesigurnosti, koji dolaze do izražajanaročito za proizvode koji imaju kratko trajanje.Trgovina poljoprivrednim proizvodima između Kosova i Srbijeograničena je brojnim preprekama. Političke prepreke proizilazeiz činjenice da Srbija ne priznaje Kosovo. S druge strane, eko ‐nomske prepreke, koje po pravilu postoje između većine zema ‐lja, u slučaju trgovine između Kosova i Srbije dodatno supro dubljene političkim okruženjem. U takvoj situaciji trgovcipredstavljaju najbolje ambasadore, ali oni podnose velikiposlovni rizik. Glavne prepreke i problemi u trgovini izmeđuKosova i Srbije, koji su često ne samo uzrok nego i posledicatrgovinskih odnosa su što Srbija ne priznaje Kosovo i realno neprihvata dokumente Republike Kosovo, a i ne tretira Kosovo kaojedinstvenu carinsku teritoriju. Ograničeno je slobodno kretanjeljudi i robe, s obe strane postoji otpor prema proizvodima izSrbije/Kosova, a CEFTA sporazum se ne primenjuje zbog ne ‐poverenja i nedovoljne saradnje. Kao posledica ovakvog stanjapotrošači, proizvođači i trgovci su na gubitku, koji iznosi de ‐setine miliona evra.I pored brojnih prepreka postoji šansa da se unapredi trgovinapoljoprivrednim proizvodima od koje bi korist imali i proizvođačii potrošači Srbije i Kosova. Ova saradnja će se brže odvijati ukolikose što pre oba tržišta pridruže tržištu EU, pronađu novi potrošačidodavanjem vrednosti proizvodnima, inicira stvaranjepoverenja i saradnje međusobnim posetama i poljoprivrednika,preduzetnika i biznismena, otklanjanjem prepreka na koje ukazujuoni koji već posluju zajedno, poštovanjem standarda be ‐zbednosti hrane kao i unapređenjem i izgradnjom infrastrukturei to ne samo saobraćajne nego i institucionalne.