tandrcak januar:tandrcak.qxd - Bunjevci.com - Bunjevci

Dičiji list na bunjevačkom jeziku • Subotica, februar 2009. • Godina IIbroj14

ŠKULARCIDraga dico,RIČ UREDNIKAJevo nas opet zajedno, na druženjukroz još jedan broj „Tandrčka”. Pripravilismo tekstove koji divane o 8. martu,Danu žena, danu vaši mama, majki –oni koje vam pružaje ljubav i brigu krozcio život. Zato ji na taj dan poljubite ipoklonite malo više pažnje neg inače.Lagano al cigurno približava nam sei proslava godišnjice „Tandrčka”. Virujemoda ste vašu omiljenu pismicu većnaučili i da ste spremni svima pokastkako znate deklamovat.A mi ćemo se potrudit da to bude iviše od takmičenja. Da to bude pravirođendan i slavlje svi oni koji svakogmiseca virno čekaje izlazak novog omiljenogbroja „Tandrčka”.Dotleg, vas pozdravljamo i puno mislimona sve vas!Urednik:Suzana Kujundžić - OstojićTehnički urednik: Ivan StantićSaradnici: Marija Horvat,Branka Bešlić, Ruža Josić,Dragan Tovarišić, T. K. Matković,Nataša Džmura, Livia Tričko StantićIlustrator: Bane KeracŠtampa: KriMel - BudisavaCIP - - , 087.5TANDRČAK : dičiji list na bunjevačkom /odgovorni urednik Suzana Kujundžić - Ostojić.- 2008 br.1 – Subotica : Bunjevačkiinformativni centar, 2008.- ilustr. : 30 cmMesečnoISSN 1820-6735COBISS.SR-ID 228104199„GOLUBOVA ŠKULA”, A ZA ĐAKEOsnovna škula „Matko Vuković” jegrađena 1892. godine, s velikim i svitlimučionicama i odgovarala je ondašnjimpedagoškim zahtivima. Kako je u misečniku„Neven” zapisano u oktobarskombroju 1892. godine, ne bi se ni veći evropskigradovi s njom postidili. U istorijatuškule stoji da je na istom mistuprija tog takođe bila škula, jedna prizemnazgrada, u narodu poznata ko„Rundovska škula”, po nazivu birtije„Kod Rundova”.Po upisnicama iz tog vrimena vidi seda su skoro svi učenici bili bunjevačkenacionalnosti, sa „dalmatinskim” maternjimjezikom, kako su ga ondašnje vlastinazivale. Nastava se održavala na mađarskom,a učitelji su se mogli služit ibunjevačkim ko pomoćnim jezikom. Izmeddva rata nosila je naziv „Kralj Aleksandar”,mada je u narodu poznata ko„Golubova škula” još od početka 20. vika,jel je bila u neposridnoj blizini golupčijepece. Niki je i danas tako zovu.Sadašnji naziv „Matko Vuković” škulanosi od 1962. godine, kad je u škuli otkrivenabista revolicionara Matka Vukovića,rad vajarke Ane Bešlić.Ova škula ima 750 učenika u 30odiljenja na srpskom i 8 na hrvatskomjeziku, ko i dva produžena boravka. Snjima radi 85 zaposleni stručnjaka. Specifičnostškule su 4 zgrade u kojima seradi. Pored one centralne zgrade, kojase nalazi u Boškovićevoj ulici broj 1, iđuviši razredi od V do VIII. U istoj ulici senalazi i novija zgrada za učenike od I do2IV razreda, ko i fiskulturna sala, omaprikoputa glavne zgrade. Pored tog, škulaima i zgradu iza Buvljaka, u Ulici IvanaSarića bb, di nastavu pohađaje učeniciod I do IV razreda. Direktorica škule jeMarija Crnković.U ovoj škuli bunjevački uči 15 učenika,kojima pridaje učiteljica TerezijaSamardžić. Svi oni su iz četrvrti razredai dogodine doće novi na njevo misto.Ima još i pet učenika iz V razreda koji bivolili i dalje učit bunjevački, al njim jeto zbog rasporeda nemoguće uklopit.Sa svojim učenicima učiteljica je zdravozadovoljna, lipo uče i baš se trude,pa zato svi imadu i petice, bar iz ovogpredmeta. Kako smo već pisali „MatkoVuković” ima četri zgrade, što je dostanezgodno organizovat i stignit na vrimekad počima čas bunjevačkog, al dica sezaista trude.B.E.

ŠKULARCIMAJSTOR KOZMA IZTAVANKUTAOvaj put u „Tandrčku” pridstavićemovam jednog zdravo interesantnog malogmajstora za prikolice, špeditere i ostalačudesa koja se nuz pomoć malo alata itušta snalažljivosti i mašte mogu napravit.Naš majstor zove se Slađan Kozmaiz Donjeg Tavankuta, ima 12 godina iiđe u Osnovnu škulu „Matija Gubec”.Ko najmlađe, od troje dice Anice i MirkaKozme, ovaj deran ima veliko interesovanjeza stare zanate, brez koji sekadgod nije moglo živit.Kako si došo na ideju pravit ovako zanimljivestvari?– Volim se zdravo sigrat napolju, joško malog, privlačile su me stare prikolice,traktori, špediteri i uopšteno životna selu u kadgodašnje vrime. Pa jeto,palo mi na pamet da napravim u minijaturnomizdanju špediter, prikolice, sulkei druge razne stvari što su se kadgodkoristile u svakidašnjem životu. Imamsvega, al najviše volim ovaj špediter.Njega sam opravio u kompletu s ostalimpriborom – ruda, kandžija, sidalo, pomoćnice,ulari, oglavnici, štrange. Samsam ispleo ulare i štrange, to sam jošnaučio od dide.Vidim ima tušta životinja kod tebe uavliji. Jesu i one tvoja zanimacija?– Zdravo volim josag, imam puno zecovao kojima ja sam vodim brigu. Imamjednog kera, Reksa i malo jagnje, kojeisto tako pazim i vodim brigu o njima.Pošto nema taki mali konja, za moj špediter,ja u njega upregnem kera i jagnjei teraj po selu. Sad bi cigurno kadgodpomislio da mučim josag, al naprotiv,oni su još mladi pa se tako sigramo. Nikadne sidam na špediter, zato što nećuda mučim josag. Da vidite kad upregnem,kera i jagnje zajedno, jedno poreddrugog, ama baš ko u crtanom filmu.Malo se istrču, pa ji onda „odekam” nanašu njivu, pa kobajagi natovarim maloditelne na špediter, pa kući. Koliko putasu me samo zaustavili u šoru da bi se slikovalisa mojim špediterićom i josagom.Imaš li misto di praviš sve ove tvojemajstorije?– Napravio sam nuz šupu omanju šupicuza moje majstorije. Tu u velikoj šupisam napravio meni radionicu, i tuprovodim baš tušta slobodnog vrimena.Čime se još voliš bavit u slobodno vrime?– Volim pomagat baći i nani oko namirivanjajosaga, pošto imamo krava isvinja, pa njim nije na odmet par rukiviše. Zdravo volim slušat taburaše, a pogotovoZvonka Bogdana, imam sve njegovepisme.Za kraj Slađan je još napominio darado čita „Bunjevačke novine” ko i velikial i „Tandrčak” za male. Ima punodrugara, koje čim dođu kod njega omazaposli u njegovoj radionici, jel svaki posobolje napriduje nuz divan i šalu.Damir Sekulić3

OBIČAJIDAN ŽENA – 8. MART4Osmi mart je dan žena, dan naši: mama,majki, strina, ujna, teta, komšinica...To je dan kad najmilijim ženama donosimocviće i čestitamo praznik. Ko štoje Nova godina posvećena godini kojadolazi, tako je i 8. mart posvećen svimženama na svitu.Osmi mart je posto praznik u znak sićanjanana dugogodišnju borbu svi ženasvita za prava koja su njim vikovima bilauskraćena. Do prija nikoliko decenijažene nisu imale ista prava ko i muškarci– i to samo zato što su žene. One nisuimale pravo glasa na izborima, u svimvažnim poslovima muškarci su vodiliglavnu rič. Ženama je pripadala samokujna i težak poso na njivi.A onda je, prija 99 godina, 8. marta1910. godine održana prva međunarodnakonferencija žena u Kopenhagenu.Žene, čiji je vođa bila Klara Cetkin, sutražile pravo na jednake i bolje plate,kraće radno vrime, pravo glasa i zabranudičijeg rada.One su na demonstracijama nosileparole: „Kruva i ruže!” Kruv je simbolizovoekonomsku cigurnost, a ruže poboljšanježivota. Zato se i danas poklanjaovo cviće, al je simbolika zaboravljena.Taj dan je kasnije određen za međunarodnidan žena.U književnosti su mame opisane utušta pripovidaka i pisama. I dica punopišu o mamama. Evo nikoliko interesantnidičiji odgovora, a ostatak možešpročitati na Internetu.Zašto je Bog stvorio mamu?1. Ona jedina zna di se nalazi selotejp.2. Većinom da čisti našu kuću.Kako je Bog stvorio mamu?1. Bog je stvorio moju mamu jednakoko mene. Samo je koristio veće dilove.Kaka je tvoja mama bila ko divojčica?1. Moja mama je uvik bila moja mamai ništa drugo.2. Ne znam jer nisam bila tamo.Šta je mama morala znati o tati prijaneg što su se vinčali?1. Njegovo prezime.2. Morala je znati njegovu prošlost:je l lopov? Napije li se od piva?3. Zaradi li najmanje 800 dolara godišnje?Je li reko NE drogama i DA kućanskimposlovima.Ko je šef u tvojoj kući?1. Mama. Možeš to zaključiti po inspekcijisobe. Ona vidi stvari ispod kreveta.Koja je razlika izmed mame i tate?1. Mame rade i na poslu i kod kuće,a tate rade samo na poslu.2. Tate su visoki i jaki, al mame imajeistinsku snagu, jel nju moraš pitati akoželiš prispavat kod prijateljice.Što tvoja mama radi u slobodno vrime?1. Mame nemaje slobodno vrime.Kad bi mogli prominiti jednu stvar nasvojoj mami, što bi to bilo?1. Ima niku čudnu ideju da stalno tribamspremati svoju sobu. Rišio bi se tog.2. Učinila bi moju mamu pametnijom.Tada bi znala da je sve skrivila mojaseka, a ne ja.3. Volila bi da se riši oni nevidljivi očiviza koje kaže da ji ima na leđima.Ruža Josić

VRIDNE RUKEČESTITKA ZA 8. MARTŽelite iznenadit mamu el majku?! Imamojedan pridlog za vas, a u tom će nampomoći naš drugar Matej Kujundžić kojiiđe u grupu „Delfinčića” (vrtić SandaMarjanović – Prozivka).1. Pomišaj brašno i vodu u nikoj činijii dobro umuti.2. Ako se tisto lipi za ruke, dodaj jošmalo brašna. Ako nije dosta glatko, akopuca, dodaj malo vode.3. Tisto sad triba da se odmara 1 do2 sata. Stavi pladanj na činiju, da se tistona površini ne bi osušilo.4. Pošto se tisto odmorilo, metni komadprovidne folije na radnu površinu,i počni ga razvijat oklagijom, tako da budedebelo 1cm.5. Mustricama izvadi iz tista srca.6. Slamčicom izbuši jednu jamicu usvakom srcu. Jamica ne smi bit suvišemala, jel posli nećeš moć provuć trakukroz nju.7. (Uz pomoć tate el dide) ugrij lernuna 120 stepeni. Metni srca na tepciju,koja je prikrivena masnim papirom, gurnije u lernu na sridnju policu i pušti dase suši 2-3 sata.8. Posli sušenja, srca se moraje dobrooladit. Onda ji oboji. Važno je da pri nanošenjuboje koristiš malo vode (možeškoristit tempere, dipi tonere...). Poslitog pušti da se boja dobro osuši i obojdrugu stranu srca. Opet dobro osuši.Dok se tisto suši u lerni pripremi ostalimaterijal: isiči bili karton za podlogu,crveni rebrasti, žuto srce, tekstmožeš iskucat na računaru el da ga ispišešručicom (mogu bit ovi el niki drugistihovi).Za ovaj svečani dan primi čestitke mojeTako tople i srdačne ko što je krilo tvoje.Neka ti svaki dan ko ovaj bude radostan.Nek te zdravlje sluša i i srića pratiNajdraža moja mati!Onda uz pomoć lipila sve zalipi nasvoje misto. Kako bi lakše pratio slid događajapogledaj našeg drugara Matejakako je on napravio čestitku za svoju dragumamicu:Prijatan rad i dobru zabavu!L. T. S.Bojana, Aleksa, Bogdan, Maja, Ana, Adrijana, Tamara i Ljiljana dicasu iz vrtica „Sanda Marjanović” na Prozivki, grupa „Delfinčići” (vaspitačiLivia Tričko Stantić i Sofija Peić Tukuljac). Svi ponosno stojeiznad svoji radova di su crtali mame.5

PISMICEMIŠIĆ ĐOLEU depresiju mišić Đolenajedared zapao je.Ličili ga svi doktorina tom svitu što postoje.Al osmijak baš nikakone mož njemu da se vrati.Tužno gledi mišić sivi,čerez čega zdravo pati.Zabrinuto sa pendžeragleda na njeg dživdžan mali.Zacvrkuće – EUREKA!TEBI NOVA RUPA FALI.Kad je čuo ove riči,on se posla lati oma,kandžicama zidić grebe –jevo novog,većeg doma.Čim je ušo, svatio jeda je stari bolji biojer ga mačor Micko odezdravo friško nanjušio.Bućur svoj na leđa metnepa šmugne u rupu staru.Dijagnoza pogrešna je –poće drugom on lekaru.Pitate se - ta dokleg ćemišić Đole tugovati,ko će onu silnu setusa lica mu otirati.U komšijskoj rupi blizomišica se doselila.On je često pogleduje,zdravo mu je omilila.Đoletove jade onaizličiti brzo može.Veselja će bit napritekkad se dvoje lipo slože.Ana Popov6

PISMICEMLADOMNARAŠTAJUZdravo zdravodico mila,Podignitevaša krila!Poletiteširom svita,Uništitemista kleta.Zasaditecvitne ruže,Miris rodunek pruže.Zagrlitebrace seke,Bilo bliskejel daleke.Slobodni odsvake muke,Uvatitečvrsto ruke.Zagrljenirabro pojte,Složni nikogse ne bojte!Sunce zvizdeZemlja mati,Takoj dicisve će dat!Usne majkesvake boje,Tepat će vamzlato moje!Marko Peić7

PISMICEMOJOJ MAMIŠirim svojeDičije ručiceOvoliko te volimDraga mamice.Moje ručiceZdravo su maleAl je ljubav velikaKoju bi ti dale.Želim ti poklonitNajlipši cvitKoliko te volimNek zna cio svit.Svit je velik,Ja tako malaZa tvoju ljubavMamice, fala.Marija Horvat8

ZAŠTO – ZATOPOKLANJANJE CVIĆAKad kome poklonite cviće to pokazivada vam je ta osoba draga. Cviće sepoklanja u svečanim prilikama: ko naprimer sad za 8. mart - mamama, majkama,učiteljicama, za rođendan, godišnjice,proslave... No, cviće el samo jedanpoklonite cviće crvene boje - koje simbolišeljubav i lipotu. U tom se pogotovoističu crvene ruže.Kod nas je teže nać cviće u plavoj boji.Ako ga i ima ono je ofarbano veštačkimbojama pa ga mi ne bi priporučili.Mada, ako imate peruniku, čija je plavaboja prirodna, poklonite je onom komeželite sriću, jel se viruje da ona donosisriću. Zato se kadgod i sadila oko salašai kuća u baščama.označava čistoću, nevinost i čednost.Fele cvićaKad kome poklonite margarete, značida mu želite dugovičnost. Zato je tolipo poklanjat starijima.Orhideje su simbol plodnosti, pa seone poklanjaje budućim mamama.Ljiljani su isto znak čistoće, al i napritka.Ruža u svitu ima 15.000 feli, al od njisu najlipše crvene, pa još u buketu, asimbolišu jaku ljubav.Cviće u saksijama poklanja se odraslimosobama koje dobro znate i koje ćese znat brinit o njemu.Nije svugdi istoKrizantin se kod nas nosi na groblje,cvit možte poklonit i bilo kad, potribnaje samo vaša volja da koga obradujete.Virujemo da ste čuli za „jezik cvića”- el šta znači kad poklonite koju felu jelboju cvita.Boje cvića nose simbolikuAko kome želite popravit raspoloženje,el pokast koliko ga volite onda muCviće u žutoj boji je najtoplije, prirodnoi veselo. Zato se viruje da ono donosinapridak. No, ako vam momakpokloni žuto cviće znači da je ljubomoran.Cigurno ste prmetili da snaše imadubile bukete cvića, to je zato što bila bojaa u Japanu to je cvit ljubavi, poštivanjai poklanja se u svečanim prilikama.S. K. O.9

ĆOŠA ZA DUŠUKAKO REAGUJEMONA NEUSPIHEKad se nađemo prid nikim problemommožemo uradit dvi stvari: suočitse s problemom i sagledat kaki on stvarnojeste a možmo i bižat od problema,stalno se pritvarat da ne postoji i da sedešava kome drugom.Moramo bit svesni da bižanjom nećemorišit problem, možmo samo sebijoš više iskomplikovat situaciju.Kad se nađete prid problemom dobro(konstruktivno) je uradit slideće:Uložite više naporaNpr. želite završit razred sa odličnimuspihom, a jedna od priprika vam jematematika.Ono što triba da uradite je zagrijtestoc, uložite povećani napor i naučitematematiku.Tako ćete privazić priprikui cilj će bit ostvaren.Prominite način pristupanja problemuUpropastićete polak raspusta ako samo„bubate” matematiku. Koristite višelogiku kod učenja a manje bubajte.Učeći samo matematiku možete zanemaritostale predmete i pokvarit većDISKO MAJICAT-Qualizer pridstavlja najbolju disko– klubsku majicu. To je majica saequalizerima koji svitle u ritmu muzike(baš ko pravi equalizeri na vašemmuzičkom uređaju). Elektrolumiscentna(geeky) površina koja nasebi ima uzorak grafičkog equilizeraspojena je na bateriju i reaguje nazvuk. Majica koristi 4 x AAA baterije,koje nisu uključene u cinu majice.Kada dođete u disko, jel u blizinu jačizvukova i ritmova, svitlićete ko božićnodrvce. Ako vas kogod „zalije” sokomdok vi graciozno blještite – nebrinite brigu i ne časite časa već samootkačite baterije i operite majicu al naruku ne u mašini za pranje veša. T-Qualizer dolazi u tri veličine: L, M iS, a njezine karakteristike su slideće:• pamučna majica sa svitlosnompovršinom koja reaguje na zvuk• 3 veličine – L, M i S• svitlosna površina se napaja izodvojivog kućišta s baterijama• kućište ima ON/OFF prikidačda je isključite• majica se pere samo ručno i tonakon što ste uklonili kućište s baterijamaMajica se ne smi peglat jel će plastikana majici počet smrdit od topljenja.L. T. S.stečene dobre ocine. Potribno je da ponavljatei učite sve predmete sotim štoćete matematiku učiti više od ostali predmeta.Zaminite ciljUkoliko vam učenje matematike pridstavljaveliki problem i ne možete popravitocinu, ono što možte uradit ja dapopravite ocine iz niki lakših predmeta,pa će uspih na kraju godine biti bolji.Potrudite se oko likovnog, muzičkog,fizičkog - tako se popravlja prosik ocina.Zadovoljite se malim koracimaBudite zadovoljni i s malim koracima,ako popravite postojeću ocinu zajednu ( npr. sa tri na četri), jel je i to napridak.Ono što ne triba radit (nije konstruktivno)je da reagujete agresivno.Nije potribno bacat knjige, kidat sveskeu naletu bisa i bespomoćnosti, lupatvratima učionice el vikat na nastavnika.S takim ponašanjom ništa ne bi postiglina polju rišavanja problema, samo bistvorili nove probleme.Takođe je nepotribno svađat se s drugovimazato što vam niko nije šapućoprilikom odgovaranja el vam nije dao„puškice” na kontrolnom. Svađom nećeteništa postignit, samo možte pokvaritprijateljstva.Gubljenje kontrole nad sobom; plakanjei sl. ne dolazi u obzir.Ono što triba je ne gubit glavu, dobrorazmislit prija neg što štogod priduzmetei sagledate problem sa više strana.Što se prija suočite s problemom, prijaćete pristupit njegovom rišavanju.Samo naprid!Dičiji psiholog: Branka Bešlić10

PUTOVANJAMADAGASKARMadagaskar je država koja se nalazina istoimenom ostrvu u Indijskomokeanu, a od Afrike je odvaja Mozambičkikanal na jugoistoku kontinenta.Madagaskar je četvrto po veličini ostrvona svitu. Naseljen narodima raznikultura koji su se od početka mišalimeđusobno i sotim izgradili specifičanduh te ostrvske države. Viruje seda su prvi naseljenici bili iz područjajugoistočne Azije, prija oko 1.500 godina.Za njima su došla i razna plemenaiz Afrike, ko i arapski trgovci koji su uto vrime imali raširenu mrežu trgovačkiputova. Ipak kasniji talas naseljavanjaiz pomenuti regiona nije ostavioglavni trag na kulturu današnjeg Madagaskara.Jedino je to pošlo za rukomEvropljanima, koji su u 16. vikuplovili u blizini ostrva i odlučili napravitmanje kolonije nuz obalu raditrgovanja.Ostrvo je jedno vrime bilo na lošemglasu i važilo je za utočište gusara kojisu harali Indijskim okeanom. Kako jeu to vrime, 18-19. vik, Francuska nuzBritaniju važila za velesilu, logično jebilo da će se med njima desit utrkivanjeza kontrolu nad ostrvom. Jednovrime je Britanija ima velik uticaj, dabi se 1896. godine Francuska nametnilako patron razvitka ostrva, kad suMadagaskar proglasili za svoju koloniju.Ubrzo je počela modernizacija iizgradnja železnice, luke, a počelo se isa uvozom biljni i životinjski kulturakoje nisu bile dotleg poznate na ostrvu.Zbog izolacije od ostatka kopnaAfrike, mnoge vrste biljaka i životinjana Madagaskaru nemaje drugi prirodnidom. Najpoznatiji med njima susimpatični lemuri, koji ode ima višefela.Francuski je uz malagaški jezik postozvaničan, činilo se da sve iđe na rukuFrancuzima. Al nije tako bilo, u 20.viku pojavili su se pokreti koji su iskalida Madagaskar dobije natrag svoju sloboduod evropskog gazde. Godine 1947.raspalmsali su se sukobi sa domorocimačija je pobuna teškom mukom ugušena.Rezultat, posli kratkog zatišja jebila široka samouprava ostrva data1956. godine. Četri godine kasnije Madagaskarje bio opet nezavisna i slobodnadržava, ko i prija francuskevlasti. Francuzi su za sobom na ostrvuostavili dosta, izmed ostalog, kršćanstvokoje nije jedinstveno ni ode. Odpribližno polak populacije Madagaskara,kršćani su podiljeni na katolike iprotestante.Druga polovina žitelja ovog ostrvaostala je virna svojoj tradicionalnojreligiji koja se prinosi s kolina na kolikoi specifična je za kraj svita u kojemje Madagaskar. Ima i par procenatamuslimanske vire, ovo su potomci arapskitrgovaca koji su se naselili na ostrvomed prvim došljacima. T.K.M.11

PISMICEBUBUŠ I MRAKUveče kad padne mrakiđe bubuš i nosi džak.A u džaku, sto mu muka,nema ni jabuka.Ima samo jedna mrakada me plaši s odžaka.Išću užnu svakog dana,narašću do jablana.Bubušu ću uzet mraku,pa da onda vidimšta će nosit u džaku.Suzana Kujundžić - Ostojić12

SVAŠTARAPILE IBISERDok je tražilo ilo po aliji, pile nađezrno bisera.Kako skupa stvar – kaže ono – aleži na mistu koje joj ne dolikuje. Date je vidio kogod željan tvoje vridnosti,odavno bi ti već došo do svogkadgodašnjeg sjaja. Meni, koji samte našo, ilo vridi više neg ti, pa ti nemožem koristit, a ni ti meni.Ovo divanim onima koji me nerazumu.Fedar, privela: M. SavanovRiši ove matematičke zadatke.Rišenja upiši na lenije ispod slikeDIČIJE POZORIŠTE SUBOTICAU MARTU:„KAMENO SRCE” I „EMBERKE”Dičije pozorište u toku marta misecapripremilo je dvi dičije pridstave koje će sevikendom odigrat na sceni OKUD Mladost,a tačno vrime početka pridstave možtedobit pozivom na broj 024/555-715.U pitanju su pridstave:„Kameno srce” Vilhelm HaufAdaptacija i režija: Veselin BojdevPrivod s Bugarskog: Biljana VujovićMuzika: Neli LazarovaScenografija: Krum KrumovIzrada lutaka: Nina Staneva i Peter ČekukovIgraje: Neda Miljković, Branislav Trifković,Boško Boškov.Inspicijent: Paulina BošnjakuMajstor svitla i tona: Stevo BardakIzrada kostima: Roža SalopekIzrada dekora: Tibor Sarapka, ŽivankoČešljar, Ervin BalintGarderober: Nevenka KrnetaDekorater: Radica Bošnjak„Kad ogromne pare srca zalede,Na šta se onda život svede,Dal je baš vredno sve što nas mami,o tome razmislite sami...”i „Emberke” – „Čovečuljak”Autor: Rita KišRežija: Rita KišMuzika: Arpad BakošLutke: Rita KišScenografija: Akoš MatravolđiIgraje: Marta Budanov, Elvira Gal, TiborSloboda, Zalan Greguš.Lutke su od papira, nema teksta, samomuzika, a priča prati čovika kroz život.L. T. S.13

PRIPOVITKEDAROV I ČAKOV BIKJedared zdravo davno u jednom seluživili su jedan čovik i jedna žena. Imalisu jednog derančića koji se zvao Petar.Bili su dosta siroti. Žena je bila boležljivapa je samo radila kućne poslove ičuvala derančića. Čovik je svaki dan išou šumu pilat drva i prodavat, pa je takozarađivo novaca za život. Trevilo se jednegodine da je u toj zemlji zavladala velikaglad pa je čovik dosta teško zaradioi za kruv, al što je najgore umre mu ženapa je sad osto sam s derančićom. Liti jevodio i derana u šumu kad je išo radit,jel ga nije mogo samog ostavit kod kuće.Al šta ćemo kad se zaladi? Čovik smislida se ponovo oženi. Uzo je jednu udovicukoja je isto tako imala jednog derana.Bili su isti godina pa su se dica liposlagala i sigrala zajedno. S početka je totako bilo, al malo po malo žena je počelada mrzi Petra. Ne samo da je biolipši od maćuvinog derana, već je bijoonako okoprcan, penjo se po drveću,znavo je svirat vrulu, a i ako su štogodradili uvik je brže i bolje uradio poso odmaćuvinog derana. Imali su jednu kravui jednog bika, pa su dica svaki dan14tirali kravu i bika na pašu. Jedared maćuvakaže Petru: Ti sam iđi čuvat krave,a ovaj moj će mi pomoć kod kuće, kazalaje tako al je drugačije nagustirala. Tilaje da se otarasi Petra. Nije mu dala ist samojedan mali komadić kruva za ciodan. Petar je počo slabit, nije više ni vrulusviro. Kad istira josag na pašu, sidnei gorko zaplače. Jedared ga bik zapita:Šta je tebi Petre? Zašto stalno plačeš? APetar kaže: Kako da ne plačem kad samuvik gladan. Kod kuće ne dobijem ist, samojedan komadić kruva za cio dan. Ondabik kaže: Ako je samo to onda više nemojplakat. Odvrni moj desni rog pa ćeš tunać svakakog ila i pića. Petar tako uradipa se dobro naide. Tako je bilo jednovrime pa se Petar malo oporavio, ponovoje bio veso i sviro vrulu. Maćuva nijeznala šta je to s njim kad se tako oporavio.Mislila je: Jel on digod krade? Jelmu kogod donesiva ist? Zato je smislilada pođe za njim nadovat da vidi šta je ikako je. Kad jedared ima šta i vidit. Petarodvrnio biku desni rog a tamo je bilosvakojakog ila i slade. Brže bolje se spopalapa očla kući. Kad je čovik uvečedošo kući žena se napravila da je bolesnai kaže da će ozdravit samo ako se naidemesa od tog bika. Čoviku žavo bika,al žena kaže: Ako nećeš zaklat bika ja ćuumrit, jel mi ništa drugo nemož pomoć.Čovik pomisli: Jedna mi je žena umrla,pa ne daj Bože da umre i ova druga, pakaže: Dobro ženo. Ako je tako onda ćemosutra zaklat bika. Kad je Petar istirojosag na pašu opet je sio i plače, a bik gapita: Šta je? Nisi više zadovoljan s mojomranom? A Petar zagrli bika i kaže da ćega sutra zaklat. Bik opet kaže: Ništa seti ne staraj: Ja se neću nikom dat da meuvati, onda će poslat tebe, a ti me uvatiza rogove pa mi skoči na leđa, pa ćemozajedno uteć od kuće. Tako je i bilo. Čovikuzme velik nož i sikiru da zakolje bikaal se bik nikom ne da uvatit. Ondakažu Petru: Ajde ti ga uvati. Tebe najboljepozna kad si ga ti čuvo svaki dan.Onda Petar dođe pa uvati bika za rogovepa mu skoči na leđa, a bik utekne štoje brže mogo a Petar s njim. Dugo suoni tako putovali, kad ogladnu onda stanu,bik se napase a Petar se naide iz roga.Tako su dani prolazili kad jedared

PRIPOVITKEstignu u jednu doljaču di je rasla srebrnatrava i tekla srebrna reka. Tu sustali a Petar kaže biku: Kako je ode lipo.Da mi tu ostanemo zauvik? Bik kaže: Nemožemo. Ti stani na ovaj kamen sad ćedoć srebrni bik pa ćemo se mi borit. Akomene srebrni bik ubije, a ti onda biž kudznaš, a ako ja njega ubijem, mi ćemomoć ić dalje. Kad jedared evo srebrnogbika i nji dvojica se počmu borit i nikakonisu mogli savladat jedan drugog.Kad je već bilo oko podne sunce je zdravopripeklo, a srebrni bik padne mrtav.Sad se Petar i bik malo odmore, naiduse pa krenu dalje. Putovali su oni takojedno vrime, kad dođu u doljaču di jebilo sve zlatno. Zlatna trava, drveće i zlatnavoda. Bik kaže Petru: Sađi s mene pase popni na drvo. Evo iđe zlatni bik kojije veći i jači od srebrnog. Ako ja pobedimićemo dalje, al ako on mene ubije ti bižkud znaš. U to stigo zlatni bik i borbapočme. Borili su se tako cio dan i nikakonisu mogli da savladaje jedan drugog.Kad prid veče Petrov bik nadjača iubije zlatnog bika. Tu su Petar i bik večeralii prispavali. Sutradan krenu dalje.Išli su oni tako dok nisu došli u trećudoljaču. Eto Petre došlo je vrime da semi moramo rastat. Ne možemo cio životvako putovat. Ja moram u moje društvo ati se vrati ocu jel je osto sam, jel su ženai njezin sin očli od kuće, kad je čovik vidioda nije bolesna već da ga tila privarit.Ti si meni spasio život kad si mi kazo daće me zaklat, a ja ću se tebi zato odužit.Evo ti moj desni rog, tu ćeš naći ila dogodne stigneš kući, a jevo ti i livi rog, alnjega nemoj otvarat ni za živu glavu dokne stigneš kući, a ako budneš u kakoj nevoljipomoće ti Darov i Čakov bik samo jiimenom pozovi. Tu se oni rastanu i Petarkrene kući pišice. Dugo je on tako odioi brodio, kad ogladne samo je otvoriodesni rog tu je bilo svakojakog ila. Al jePetra kopkalo šta mož bit u livom rogukad ga ne smi otvarat dok ne stigne kući.Cilog puta je samo o tim mislio daga otvori el da ga ne otvori. Jedared većnije mogo više izdržat pa smisli: Ja ćuga otvorit pa baš da vidim šta je u njemu.Kad je on otvorijo livi rog vidi čuda. Iznjeg stane izlazit silni josag al sitni komravi, a kad stanu na zemlju budnu velikiko svake krave i bikovi. Kad je Petarto vidio zdravo se pokajo što nije poslušobika i bilo mu je jasno da ji više nikadneće moć spratit u rog. Sad on staneplakat al ništa ne pomaže. Marva se uputilapa samo odu tako u čoporu, dogodmu se nisu izgubili iz vida. Tako je Petartužan krenio dalje. Kogagod je pito jesulvidili njegovu marvu koja mu je uteklaniko mu nije ništa znao kazat. Išo jeona tako dosta dugo i već je izgubio svakunadu da će ji više vidit, kad sustrijejednog didu pa ga pita: Dida niste slučajnovidili moje krave koje su mi utekle?Dida kaže: Iza ove planine na jednoj livadiima zdravo silna marva, al to čuvajedva bika Darov i Čakov bik i nikog nepuštaje blizo. Pazi da ne izgubiš glavu,kaže njemu dida. On se didi zafali, al senije sitio šta mu je bik kazo kad su serastali, ako budne u nevolji da će mupomoć Darov i Čakov bik. Petar krenetamo i kad je došo bliže vidio je kakomu dida kazo. On se lagacko dovučeblizo pa se sakrije pod jasle i otale vikne:Darov bik i Čakov bik, di je moja marva?Bikovi kažu: Mladi Petre gazda, pokažinam se nećemo te dirat. Petar ponovi:Darov bik i Čakov bik, di je moja marva?A oni mu opet kažu: Mladi Petre gazda,pokaži nam se nećemo te dirat. Al Petarjoš ne viruje pa pita i treći put: Darovbik i Čakov bik, di je moja marva? A bikovikažu: Mladi Petre gazda, pokažinam se nećemo te dirat. Mladi Petre gazda,pokaži nam se nećemo te dirat. OndaPetar izađe izpod jasala, a bikovi kažu:Mi smo dosad čuvali tvoje krave, a sad tikaži di oćeš da ji otiraš mi ćemo ti pomoć.Petar kaže da bi volio otirat kući,al on više ne zna ni kudan triba ić. Bikovikažu: Zato smo mi tu da ti pomognemo.I tako oni krenu, jedan bik isprida drugi iza krava i još kaže Petru: Uzjašina me jel znam da si se već zdravo umorio.Petar uzjaši na bika i tako dotirajesvu marvu kući kod Petrovog oca. Kadje otac vidio zdravo se obradovo jel jeveć mislio da više nikad neće vidit Petra.Sad su bili najbogatiji u selu. Ni otac višenije moro ić radit. Pa su tako srićno živilidok nisu umrli.Bunjevačka narodna bajka,ispripovidala:Ana Vojnić Kortmiš15

OĆU DA ZNAMFAMILIJA TRAVAU familiju trava ubrajamooko 8.000 vrsta, a mi ćemo seupoznat samo s nikoliko nji.One rastu u stepama, prerijama,na livadama, savanama ami ji najviše gajimo na njivama.Trave imaje žiličast koren,stablo je izdiljeno na čvorove,cvitovi baš nisu naročito lipi iskupljeni su u klasiće, a unutrije sime.ŠTA UBRAJAMO U TRAVE?Za izranu ljudi najviše se nasvitu gaji trava. To nije nikakočudo ako znamo šta spada uovu familiju. Pa da nabrojimo:pšenica, kuruz, ječam, raž, pirinč,ovas, šećerna trska. Istinaje da u ovu familiju spadaje ione dosadne trave zbog kojinane i baće griše dušu kad oduna njivu: zubača, divlji sirak,ježevina, rosulja…16

OĆU DA ZNAMZA ČEGA SEKORISTE ŽITARICE?Žitarice ( a tako nazivamopšenicu, ovas, je-mi ga volimo poist naročitou čokoladi. KodZAŠTO NE OPRAVLJAMOSTARE VITRENJAČE?čam, kuruz…) imajezrnaste plodove kojinas se najviše meljepšenica, a od njezinogsadrži tušta ugljeni hidrata,bilančevina, ce-brašna mame opravetušta feli kolača, pekululoze, mineralne materije,vitamine.Kinezi i Japanci najvišekoriste pirinč, a ikruv, palačinte, fanaka,kuvaje nasuva, gomboca,osuše taranu i krpicaza čorbu.Kadgod se žito mlilou vitrenjačama, a nji jenajviše bilo u ravničarskimpridilima di nemabrzi rični tokova da pokrećuvodenički točak.Al zato ode duvaje jakivitrovi koji pokrećumlin u kojem se mlivenjomžita dobija brašno.Vitrenjače su uglavnompodizane na krajusela, na uzvišenijemmistu. U Subotici je takona primer sagrađenavitrenjača u MalomBajmoku, koja je većodavno pritvorena uturistički objekat. Danassu vitrenjače zaminjeneparnim jel električnimmlinovima, jelčovik više neće da zavisiod ćudi prirode – oćelbit vitra jel neće.Ruža Josić17

18BOJANKA

MOZGALICEAKO IMAŠ „OŠTRO OKO” PRONAĐI RAZLIKE IZMED LIVOG I DESNOG CRTEŽAPRONAĐI PUT KROZ LAVIRINT I SPOJI DVA DRUGAKOJA OD KONTURA PASIRA NUZ ŽAPCA U GORNJOJ LIVOJ ĆOŠI19

VICOVITUČAPita majka Ivana:Zašto si tako crven u licu?Trčo sam da prikinem tuču -zaduvano i uzbuđeno će Ivan.Alaj je to lipo od tebe, što sitaki dobar. Jal Ivane moj, a kose tuko?Ja i još jedan deran.Ko je najlipši na svitu?MOTORBICIGLAKOJA NE VUČEVozi vuk kroz šumu motorbiciglui naiđe na Crvenkapu.Kad ga vidila Crvenkapa vikne:– Vuče, vuče!A on će joj bisno na to:– Ta di vuče, vidiš da jedvaiđe!BUNJEVAČKENARODNE IZREKEKO JE NAJLIPŠI NA SVITUKupio Joško nov telefon. Podigneslušalicu i pita:– Telefone, telefone, najlipšina svitu ko je?– Ti- ti, ti- ti... odgovara telefon.Čovik snuje a Bog određiva.Čuva ga ko malo vode nadlanu.Čuvat ko oči u glavi.Čega se pametan stidi, sotimse lud diči.FANKI I PICAIđu dva fanka ulicom i sustrijupicu. Jedan od nji kaže:– Je, vidi ovu kako se gadnonašminkala!OPET O SLONUZašto nikad nećete vidit slonakako tira biciglu?Zato što nema palac da zvonizvoncetom.20